За сећање на страдале претке, или насушна српска потреба
Непосредан повод иницијативe за оснивање Друштва за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је чињеница да је у прошлом, двадесетом, веку српски народ имао неколико наметнутих веома тешких ослободилачих и одбрамдбених оружаних сукоба и у тим сукобима претрпео је огромне људске губитке.
Милиони наших сународника су током тог раздобља избрисани из спискова живих, али до данас нису унети у спискове мртвих. Ово је покушај да коначно, колико је то сада могуће, сачинимо те спискове и са њима изађемо пред домаћу и страну јавност. Сигурно је да тим пре свега хуманим послом много каснимо, али још више ћемо каснити ако опет нађемо разлог да све то одгодимо за неко повољније време. Ми данас живи Срби, и наша генерација, желимо да одужимо велики дуг према многим генерацијама својих недужних покојника. То је наша наслеђена људска обавеза која је из разних околности стално одлагана.
Друштво за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је у првом реду израз воље грађана да сами личним ангажовањем, властитим радом и средствима подигну у Београду на репрезентативној локацији Меморијални центар посвећен својим страдалим прецима. Свакако, тиме се у овом подухвату не искључује ангажовање и непосредно учешће државе... Цео текст мисије Српског меморијалa: За сећање на страдале преке, или насушна српска потреба.
Српски меморијал
Миливоје Иванишевић: Трећи мировни уговор у истом веку – или: Дејтон 1995.
„Дејтонски мировни споразум двадесет година послије“, Академија наука и умјетности Републике Српске, зборник радова, књига XI , Одјељење друштвених наука, књига 35, Бања Лука, 2016.
Јово Бајић: Библиографија о геноциду над српским народом, 2017.
Библиографија садржи преко 2000 наслова и подељена је на три основне тематске целине:
- Први светски рат,
- Други светски рат,
- Оружани сукоби и Нато агресија 1991–1995. годинe.
Логори за Србе у Аустроугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Људски губици српског народа у 2. светском рату
Преко мртвих предака знамо ко смо, шта смо и одакле смо. Они одређују нашу свест о припадности национу и вери и уче нас слободи, чојству, јунаштву. Бранећи те вредности и Срби су гинули или су их други због тога убијали – каже Штрбац.
Логори за Србе у Бугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Обележје жртвама усташа на Сајмишту?
Да би овај монументални споменик никао, требало би што пре одредити његов садржај, прикупити документацију, направити пројекат и одредити начин прикупљања средстава – рекао је Матановић.
Зашто „Српски меморијал“?
Миливоје ИВАНИШЕВИЋ: Реч о Сарајеву
(Миливоје Иванишевић, Драгана Грчић-Гавриловић: „Геноцид над Србима - Сарајево 1992-1995. Сведочења преживелих логораша“)
Геноцид над Србима у Сарајеву и грађански рат у Босни и Херцеговини започео је 1. марта 1992. у недељу када су у центру Сарајева муслимански екстремисти с улице отворено пуцали на српску цркву и сватове. Том приликом су убили старог свата Николу Гардовића, само зато што је србин и хришћанин. То је био знак за општи напад на Србе, а Сарајево је претворено у највећи концентрациони логор после Другог светског рата у коме су муслимани убили 7019 Срба, што је знатно више него што их је за време Другог светског рата убио познати крволок, Хрват Анте Павелић. У току истог ме[...]
Академик Василије Ђ. Крестић: О геноцидности хрватске политике
У науци је добро познато да је свуда у свету, где је долазило до масовне деструкције имена неке нације, то био знак за физички напад на ту нацију, да је то било јавно жигосање и упирање прстом на оне који су сметали и које је, нимало бираним средствима, требало одстранити из средине у којој су били непожељни. Деструкција српског имена у Хрватској увек је била праћена непрестаним јавним истицањем да су Срби издајници, да су реметилачки чинилац хрватског друштва и хрватске политике, да су „народна неприлика“, „да Хрвати нису српска браћа, јер су Срби браћа са псима“, да су хајдучки и разбојнички народ, да су византијски препредени и лукави и да је „Српство опасно по својим мислима и по свом ра[...]
Саво Штрбац: Логор Јасеновац пред Међународним судом правде
1. ДА ЛИ СУ ЗЛОЧИНИ ИЗ ДРУГОГ СВЈЕТСКОГ РАТА МОГЛИ ПРЕД МСП – ВРЕМЕНСКА НАДЛЕЖНОСТ
Хрватска је још у јулу 1999. године тражила од Међународног суда правде (МСП) , највишег свјетског суда, да Србију прогласи кривом за геноцид који су, по њој, од 1991. до 1995. године починиле војне, полицијске и паравојне снаге под директном контролом СРЈ односно Србије. На то је Србија 2010. године узвратила противтужбом, тврдећи да је Хрватска у операцији „Олуја“ починила геноцид над Србима.
есто се, и у јавности и у струци, и прије и послије подношења поменутих узајамних тужби Хрватске и Србије, постављало питање зашто Срби, Јевреји и Роми никада нису тужили Хрватску за геноцид који је над њима извршен о[...]
Политика, 6. 4. 2024, Вечно ћемо памтити поручнике Синишу Радића и Жељка Савичића
Данас се навршава тужних четврт века од одласка две младости, две памети, две лепоте. Бесомучним нападима током НАТО бомбардовања СРЈ 6. априла 1999. године угашени су животи потпоручника Жељка Савичића и Синише Радића, само шест месеци након што су завршили Војну академију. Погинули су на борбеном задатку, на планини Маљен,…
ИН4С, 7. 4. 2024, Савезничко разарање на Благовијести: Бомбардовање Никшића 7. и 8. априла 1944. [Видео]
7. и 8. априла 1944.г. авијација САД је сравнила Никшић са земљом. Под рушевинама је нађено 500 људи, а тадашњи градоначелник Никшића Јеврем Шаулић је Међународном црвеном крсту у Женеви јавио да су Никшић бомбардовали непријатељски авиони, који су осим бомбардовања градског језгра убијали митраљеском ватром из авиона цивиле по… РТС, 7. 4. 20204, Aкадемик Василије Крестић: Србији треба Резолуција о злочинима у НДХ
Поводом иницијативе крајишких удружења која су овог викенда званично почела прикупљање потписа у Београду за подршку Резолуцији о геноциду у НДХ, академик историчар Василије Крестић оценио је да предлог резолуције „иде оним путем којим српски народ треба да иде“. Василије Крестић је у изјави за Радио Београд рекао да је…
Политика, 7. 4. 2024, Зла судбина Цвијете Шушић
Размере страдања српског народа током Првог светског рата, али и касније, можемо докучити и осетити тек када их чујемо од појединца, преживелог паћеника У чланку „Помен за српске жртве првог логора у модерној Европи”, објављеном у „Политици”, наводи се да је „кроз стратиште у Добоју, које је 1915. формирала Аустроугарска,…
Вечерње новости, 7. 4. 2024, Србе хтели да прогласе за православне Албанце: Како је фашистичка индоктринација на КиМ настављена у Титовој СФРЈ
БУДУЋНОСТ пројектују образовни програми који стварају уверења и ставове младих људи о свету у коме живе. Трагедија Срба на Косову и Метохији је суштинска последица одгајања генерација Албанаца на расистичким и Срба на аутошовинистичким митовима који су у школе Косова и Метохије донели учитељи фашистичке велике Албаније у Другом светском…
РТРС, Срна, 7. 4. 2024, Београд: Петиција за доношење резолуције о геноциду над Србима у НДХ
На платоу испред Цркве Светог Марка у Београду данас је организована прва акција потписивања петиције за усвајање резолуције о геноциду над српским народом у Независној Држави Хрватској. Са скупа је поручено да су мученици страдали у НДХ оставили завјет да морају бити испоштовани и да се око овог питања и…
Не заборављамо – Памтимо
СРНА, 13.5.2017, Изрежирани злочин – Увод у етничко чишћење Срба
У "Тузланској колони" убијена су 132 војника и цивила, а Тузла ћути и након 25 година брани налогодавце злочина и скрива још три масовне гробнице са 78 тијела, тврди аутор књиге "Тузланска колона" Драган Мркајић.
БИЈЕЉИНА, 13. МАЈА /СРНА/ - Масакр војника ЈНА у Тузланској колони 15. маја 1992. године био је медијски спектакл осмишљен и спроведен да се Срби заплаше и увод у највеће етничко чићење Срба у БиХ послије Другог свјетског рата, тврди Драган Мркајић у својој књизи "Тузланска колона".
Кроз свједочења 33 преживјела учесника и застрашујуће исповијести породица жртава, Мркајић поткре[...]
Kosovo Online, 1. 1. 2025, Једина Српкиња у Доњем Петричу код Клине: Упркос нападима и крађама не идем одавде
Осамдестрогодишња Ката Грујић једина је Српкиња у селу Доњи Петрич, у општини Клина, која упркос застрашивању, учесталим нападима и крађама, не планира да остави родну Метохију и каже да не би могла да буде на другом месту, „па да је све мед и млеко“.
Након 1999. године, када су српске куће у околини Клине порушене до темеља или спаљене, они најхрабрији одлучили су да поново граде свој живот на пепелу. Међу њима је и Ката Грујић у Доњем Петричу.
Иако је, као тврди, било и других српских породица које су желеле да се врате, учестали напади и рушење нових кућа, отерали су их из села.
„О[...]
Вечерње новости, 27.4.2018, ОСТАЛА БЕЗ ДЕЦЕ И СУПРУГА Исповест Косе Кошевић: Кфор је убио мог сина само зато што је Србин
Исповест Косе Кошевић, која је из Бенковца у Хрватској са породицом избегла у Зубин поток на Космету. Сина убио Кфор, ћерка умрла од туге за братом, а затим јој преминуо и супруг
ОСТАЛА сам без два детета и супруга. А претходно и без куће у Хрватској и свега што смо имали и годинама стицали. А сада, овде у избеглиштву, са два преостала сина живим живот недостојан човека, без помоћи, докумената, без ичега. Нико нас више готово и не обилази. Да сврати и упита имамо ли шта за храну и јесмо ли живи - прича нам Коса Кошевић (70), која је са тада петочланом породицом из Бенковца у Хрватској избег[...]
Глас Српске, 24. 9. 2024, Обиљежене 32 године од убиства Срба у Подравању: Злочинци затрли цијеле породице – На данашњи дан
У Цркви Свете Огњене Марије у Подравању код Сребренице данас је служен парастос за 60 српских војника и цивила из овог села, од којих су 32 погинула на данашњи дан 1992. године.
Чланови породица страдалих, мјештани, делегације општине, Борачке и Организације породица заробљених и погинулих бораца и несталих цивила Сребренице, као и Борачке организације Братунца положиле су цвијеће код спомен-плоче погинулима, која је постављена на зид храма.
Међу убијеним прије 32 године у Подравању осам је чланова породице Перендић, по седам Маринковић и Шарац, те по четири Николић и Јовановић.
Потпр[...]
Политика, 4. 9. 2022, Хиљадама српске деце рат je украо име
За многу ратну сирочад, и оне раздвојене од родитеља, после ослобођења је тек почело трагање за преживелим члановима породица, а за неке и за правим идентитетом, каже Јасмина Тутуновић Трифунов, ауторка изложбе „Повратак, прича која траје”, која ће сутра бити отворена
Пуцњава, ватра и мајка која спава у вајату, ђедово име Ђуро. Велика вода и голем чамац. Млин на реци где смо се увек играли. Брат Ђорђе се приликом раздвајања расплакао и добио високу температуру. Када су изашли из вагона, једна госпођа узела је Смиљу за руку, умила ју је, обрисала и обукла јој хаљиницу. „Сећам се, та хаљина ј[...]
