Гаравице: Остаци спомен-табле на стратишту Гаравице, Бихаћ Фото: РТРС
Истина о убиствима у Гаравицама надомак Бихаћа, једном од највећих српских стратишта из времена Независне Државе Хрватске (НДХ), деценијама је заташкавана, а о крвавој судбини више од 12.000 убијених Срба и нестанку чак и цијелих породица, понекад се шапутало далеко од очију јавности. Данас, пред 80. годишњицу од покоља, слике су јасније, а ријечи гласније.
Тим ријечима саговорници “Гласа Српске” су покушали да објасне због чега се о стравичним злочинима усташа над Србима 1941. годинама није причало и због чега је важно да српски народ исправља такве и сличне грешке из прошлости.
Обиљежавање годишњица страдања у Гаравицама у посљедње вријеме је у организацији Одбора Владе Српске за његовање традиције ослободилачких ратова, али о убијању недужних предака причају и њихови потомци, који не пропуштају прилику да кажу да се доста тога крило и да чак ни професори историје ономад нису знали праву истину, а да се чак ни данас не зна тачан број страдалих. Зна се, међутим, како додају, да су злочини у Гаравицама и околини били изузетно добро испланирани.
Предсједник Одбора “Гаравице 1941” Небојша Куштриновић често истиче да је то подземни град Срба гдје леже хиљаде и хиљаде невиних жртава. Он уочи 80. годишњице, која ће бити обиљежена сутра, за “Глас” каже да су, уз велику помоћ Удружења “Уна”, успјели да из заборава истргну стравичне злочине у којима је било и страдалих Јевреја и Рома.
– Истина је, не знам због чега, прећуткивана. Одмах након рата подигнут је и споменик на којем је писало да је од усташке руке убијено 12.000 Срба, да би касније, током политике бивше Југославије, та истина била потиснута, а на спомен-подручју Гаравице стоји да су тамо жртве фашистичког терора – истакао је Куштриновић.
Гаравице, каже, заслужују много већи обим и приче о њима и истраживања.
– Заборав је убијање истине, али ми нећемо дозволити да та истина буде убијена. Исто тако, историја је велика учитељица живота, а нажалост, ми смо кроз ове деценије показали да смо понављачи. Ово не радимо само због нас Срба, већ због свих народа да се никада никоме ништа ни слично не догоди – поручио је.
Предсједник Удружења “Уна” Бошко Стојисављенић, коме су страдали сви мушки чланови породице са мајчине стране, истиче да је злочин дуго и детаљно припреман, а брзо изведен.
– Јавност зна мало, можда и нимало. Истина је скрнављена јер је тако одговарало Брозу и осталима – рекао је Стојисављенић, додавши да су први злочини НДХ почињени у Бихаћу.
Присјетио се да је још као дијете кришом могао да чује о великом покољу у Гаравицама који је завршен убиством хиљадама људи, око Илиндана, а на тај дан се народ, како је нагласио, окупљао и првих година након злочина.
– Скривање злочина је трагедија на коју насједа српски народ – нагласио је Стојисављевић, додавши да у прилог томе иде и ужасна слика око бројних стратишта.
Подаци
Небојша Куштриновић је подсјетио да је прва субота у септембру дан када Влада Српске обиљежава страдање у Гаравицама, јер је покољ трајао од јуна до почетка деветог мјесеца.
– Остајемо на путу откривања истине. Истражујемо историју, а већ постоје и нови подаци који указују да број страдалих премашује и 17.000 – закључио је Куштриновић.
Ведрана Кулага Симић
