СПЦ у Ослу изложба „Пребиловци“, Миленко Јахура Фото: СРНА
Предсједник Српског националног друштва Пребиловци Миленко Јахура оцијенио је да је сјећање на жртве веома важно за опстанак Срба који би према геноциду почињеном над српским народом требало да се односе као Јевреји према Холокаусту.
„То питање треба систематски ријешити и затражити поштовање жртава геноцида. Истовремено од БиХ и Хрватске треба тражити да се оскрнављена стратишта обнове и ставе под заштиту“, изјавио је Јахура.
Истакао је да сваког дана, а не само 6. августа, треба понављати да је над српским народом у Херцеговини, као и цијелој територији НДХ у Другом свјетском рату почињен геноцид, посебно јер се Србима, који су у 20. вијеку поднијели огромну жртву, више од двије деценије жели наметнути да су злочинци и геноцидни.
Поводом обиљежавања годишњице мучког страдања 600 српске нејачи, жена и стараца из Пребиловаца у Шурмановачкој јами код Међугорја, оцијенио је да су Пребиловачки и доњехерцеговачки мученици и успомена на њих „штит српске одбране и очувања српског идентитета у том дијелу Херцеговине“.
„Сјећање на жртве је веома важно за опстанак српског народа, за његов идентитет. То сазнање и историјско искуство је значајно да би знали како да се понашамо у будућности. Уосталом ми смо као народ већ 20 година под притисцима и осуђени за оно што нисмо учинили, а сами смо доживјели уништење, истребљење и геноцид“, истакао је Јахура.
Напоменуо је да су Срби у Херцеговини прије покоља 1941. године били економска, културна и духовна елита коју је требало елиминисати и ишчупати из коријена.
Према његовим ријечима, по већ разрађеном сценарију значајну улогу у свему имала је католичка црква и њени мјесни прваци.
„Након покоља у Пребиловцима, Чапљини, Љубушком, Хрвати су се населили у српске куће и имања. Католички свештеник Јуре Нишчевић Врдољак ишао је са пушком и заставом и водио Хрвате да се уселе у куће жртава“, подсјетио је Јахура.
Истакао је да га радује и охрабрује што ће данас на Светој литургији у храму Васкрсења у Пребиловцима бити Срби из свих крајева, а не само Херцеговци и што ће се заједно помолити сјенима Светих Пребиловачких и доњохерцеговачких мученика и послати универзалну поруку да се опростити може, али заборавити не смије.
