Пре тачно 77 година, небо изнад Београда прекрили су авиони нацистичке Немачке. У четири налета, 484 немачка бомбардера засула су престоницу краљевине Југославије са 440 тона бомби.
Тог првог дана рата извршен је и културни геноцид над једним народом, разорена је Народна библиотека, а изгорело је 350.000 књига.
Историја је показала да су те књиге, са личном библиотеком Вука Караџића, Доситеја Обрадовића, Ђуре Даничића, могле бити спасене. Неколико дана пре бомбардовања пред Библиотеку су довезена два камиона песка.
Одлуку да се Београд разори 27. марта донео је лично Адолф Хитлер, разјарен вестима о демонстрацијама против потписивања „Тројног пакта“ и рушењу владе Цветковић–Мачек.
Дан касније у Београд стиже депеша којом је Влада обавештена да је напад планиран. Знао се датум, али не и време напада. Гебелс, немачки министар пропаганде, смислио је како да изненади противника. У недељу, 6. априла, у 5 сати и 20 минута, емитује се тајни звучни сигнал, који је за нацистичке војнике значио почетак напада на Југославију.
Увертира у „Марш Принца Еугена“ послала је немачке војнике у рат.
Операција уништења Београда је носила назив „Страшни суд“. Прецизан број жртава никада није утврђен, најчешће спомињана бројка убијених цивила је 2.274.
Какав би био Београд да 6. априла није било? Зна се за Бранков, историја памти Мост краља Александра. Данас Галерија Фресака, некада Синагога. Годинама се из Савске креће на пут, а 5. априла 1941, одакле је отпутовало последње писмо, пре него што је тадашња главна пошта, срављена са земљом. Тако је изгледао Хитлеров „Страшни суд“.
Немачке процене говориле су да је жртава бомбардовања било између 1.500 и 1.700, док је премијер Енглеске Винстон Черчил у изјави за Радио Лондон изјавио да су Немци усмртили скоро 12.000 душа. Материјална штета била је огромна.