Динко Грухоњић је добитник немачке „Награде за људска права“ града Вајмара, као што су обзнанили немачко „Друштво за угрожене народе“ (GfbV) и „Репортери без граница“ (RSF). Чиме је он заслужио ову награду? Тешко је себи замислити да је разлог био његово „лепо име“ – Динко, као Динко Шакић“, како је… 
ПОТОМЦИ жртава данас су код споменика и спомен-костурнице у селу Пркос на Кордуну одали пошту за 1.496 жртава припадника српске и ромске нејачи из овог и околних села које су усташе убиле у периоду од 19. до 21. децембра 1941. године. Парастос убијенима је служио парох карловачки протојереј Радослав Анђелић,…
ДЕВЕТ ДЕЦЕНИЈА ОД МАРСЕЉСКОГ АТЕНТАТА При повратку из Софије септембра 1934. када га је енглески посланик питао плаши ли се атентата рекао је: „Никад на то нисам ни помислио док сам био у Бугарској. Таква ми се ствар пре може догодити у Француској”. Тада је и написао тестамент, који је… 
Према попису становништва из 1931. године у Лици је било 96.468 или 55.4% Срба и 77.745 или 44.6% Хрвата. По истом попису на подручју тадашњег среза Госпић од 34.060 становника било је 16.611 или 48% Срба. На подручју тадашњег среза Перушић, од 19.760 становника било је 3.234 или 16.4% Срба.… 
Контакти југословенских комуниста и усташа између два светска рата већ одавно нису историографска непознаница. Једно од тумачења ове појаве налазимо у књизи старог историчара Бранислава Глигоријевића Коминтерна, југословенско и српско питање, објављеној пре готово 30 година. Глигоријевићева истраживања показују значајно преклапање циљева КПЈ и Павелићевог покрета почетком тридесетих година, због… 
Гостујући на једној београдској кабловској телевизији пре неколико дана на тему парламентарних избора у Хрватској, заказаних за среду 17. априла ове године, водитељка ми је поставила питање постојили каква веза између термина одржавања ових избора са Павелићевом “законском одредбом за одбрану народа и државе”, донесене на тај дан 1941. Одговорио…
