Због чега су за различите федералне јединице узете границе настале у различитим историјским тренуцима – за Босну и Херцеговину 1878, за Црну Гору и Србију 1912, пре Првог балканског рата, за Словенију 1929, а за Хрватску 1939. година? Зашто није узета иста година? Ово нису академска већ далекосежна политичка питања,… 
И ПОРЕД изузетно јаке прозелитске пропаганде српско католичанство је дуго одолијевало кроатизацији, што се нарочито испољавало у Дубровнику и јужном приморју. О Дубровнику као националном и културном сједишту јужнодалматинских Срба најбоље свједочи попис становништва од 31. децембра 1890. године, по коме је дубровачка опћина имала 11.177 становника, од којих је… 
У остваривању улоге претплаћивања на књиге и књижевне магазине у настанку и развоју културног и националног питања у Босни и Херцеговини “Босанска вила” заузима централно место. У одсутности домаћих интелектуалних снага њени покретачи били су српски учитељи родом из пречанских крајева Божидар Никашиновић и Никола Шумоња, а значајан је био… 
Покренута процедура да се званичном називу аеродрома у Чилипима код Дубровника придода име једног од најславнијих Дубровчана, чији је отац био Србин из Попова поља, а мајка пореклом из Бергама Хрватска новинска агенција ХИНА пласирала је вест како су дубровачке власти покренуле процедуру да се званичном називу аеродрома у Чилипима…
КОНЗУЛ Алексеј Јегорович Сученков се 9/21. септембра из Трста (где се налазио на лечењу до средине октобра) обратио писмом бечком проти Михаилу Рајевском с молбом да преко његових веза у Русији обезбеди добротворе за скромно опремање и оправку Храма Светог Николе у Бару. Већ током 1859. године руска царица Марија…
О ПРИЛИКАМА у Метохији сведочи, поред осталог, и неколико обраћања руском конзулу у Скадру из Ђаковице, Пећи и Призрена крајем 1858. године. Свештеник Стефан Поповић пише из Ђаковце 10/22. новембра 1858. о приликама у Пећкој нахији, куда се упутио да би преузео помоћ за Цркву Светог Николе у манастиру Гориоч.…
