Због чега су за различите федералне јединице узете границе настале у различитим историјским тренуцима – за Босну и Херцеговину 1878, за Црну Гору и Србију 1912, пре Првог балканског рата, за Словенију 1929, а за Хрватску 1939. година? Зашто није узета иста година? Ово нису академска већ далекосежна политичка питања,… 
Са промоције у Херцег Новом књиге „Тајна испод мртве мачке“ Предрага Савића, члана Правног савјета ИН4С У „Тајни испод мртве мачке“, делу Предрага Савића које говори о потрази за изгубљеним романима Иве Андрића о звонима и Србима римокатолицима, доминира лепота српског језика која је проткана безбројним прецизним историјским подацима, обрађеним…
ПОДРУЧЈЕ данашње Црне Горе (са Боком) у историјској ретроспективи било је ослобођено присуства римокатолика Хрвата. Становништво римокатоличке вјере народносно је припадало корпусу српског, албанског и италијанског („латинског“) национа. Сјеме будућег хрватства засијали су српски мисионари (прозелите) римокатоличке вјере са подручја Црне Горе који су фанатично мрзили браћу православне вјере, нпр.…
ЧИТАВА историја Боке Которске свједочи о њеном српском националном карактеру, односно о томе да њени житељи чине интегрални дио српског народа. То су увјерење ширили сви представници њене духовне, културне и политичке елите; писци, публицисти, историчари – и домаћи и страни. Стога се и њихов матерњи језик није могао именовати… 
У остваривању улоге претплаћивања на књиге и књижевне магазине у настанку и развоју културног и националног питања у Босни и Херцеговини “Босанска вила” заузима централно место. У одсутности домаћих интелектуалних снага њени покретачи били су српски учитељи родом из пречанских крајева Божидар Никашиновић и Никола Шумоња, а значајан је био… 
Средином 19. вијека у Далмацији, крунској земљи аустријског царства, град Шибеник, бисер Јадрана, био је под снажним културним утицајем раније вишевјековне млетачке управе. Красиле су га старе грађевине, међу којима и четири српске православне цркве: Св. Лукијана (1569), храм Часног крста (1600), црква Св. Спаса (1778) и Саборни храм Успења…
