„Особито Дечани, претрпели су много штете: зиратна земља им је скоро сва одузета, шуме посечене и попаљене, виногради и воћњаци посечени и упропашћени“ – овако је Синод СПЦ писао Сабору о Високим Дечанима 1947. године. Метохијски манастир се у комунистичкој Југославији, као и остатак СПЦ, суочио са национализацијом земљишних поседа,… 
Збуњени Срби 1945, ратом, геноцидом и грађанским ратом проглашеним за револуцију нису приметили да им је натурен федерализам у наднационалном облику. Овај федерализам, тобож, на идеолошкој основи поништио је одлуку о уједиењу српских и осталих југословенских земаља 25. новембра у Новом Саду – 1. децембра 1918.у Београду. Није тада примећено…
О устаничкој традицији српског народа писано је много, различитим поводима и са разноврсним намерама. Кроз неговање сећања на пропаст средњовековних српских држава, на побуне против туђих држава и царстава, на хајдуке и ускоке, на бојеве Црногораца и Херцеговаца са Турцима, потом на Први и Други српски устанак, Невесињску пушку, та… 
Строго поверљиви извештаји МСП Албаније од 1966. до 1968. дају нову димензију догађањима у Југославији `60, према којој је већа аутономија КиМ била резултат смене Ранковића и јачања кадрова из Хрватске и Словеније Елаборати Министарства спољних послова Албаније о ситуацији на Косову и Метохији чувају се у Централном државном… 
НА ОСНОВУ чињенице да су само у Србији створене аутономне покрајине, Веселин Ђуретић је закључио да је „авнојски концепт био у основи и у појединостима постављен тако да изазове пропартизанску поларизацију несрпских снага. На оваква тумачења упућивало је Титово руководство, јер је своје федералне концепције представљало као прави ударац велико-… 
Због чега су за различите федералне јединице узете границе настале у различитим историјским тренуцима – за Босну и Херцеговину 1878, за Црну Гору и Србију 1912, пре Првог балканског рата, за Словенију 1929, а за Хрватску 1939. година? Зашто није узета иста година? Ово нису академска већ далекосежна политичка питања,…
