Стање ствари, Печат, 27.8.2021, Карлхајнц Дешнер: Фашисти и нацисти о усташким злочинима

Опат Ђузепе Марконе, папски изасланик у Аграму са прерогативима папског нунција, у средини; лево Андрија Артуковић, министар унутрашњих послова, затим правде и религије НДХ, осуђени ратни злочинац; десно хрватски надбискуп А.Степинац, осуђени ратни злочинац (Друга бискупска конференција, Аграм, НДХ, 17. октобар 1941), фото: Архивска фотографија, Хрватски сликописни тједник, Муеј револуције народа Југославије

Феликс Бенцлер, немачки посланик у Београду, јавља 16. септембра 1942. да су, од оснивања НДХ до данашњег дана, прогонства несумњиво коштала живота више стотина хиљада Срба Политика римских папа у 20. веку Карлхајнца Дешнера једна је од књига без којих се не може разумети крвави траг светских ратова у Европи.…

Цео текст

Nova.rs, Telegram.hr, 2. 8. 2021, Milorad Pupovac: Ko u Hrvatskoj uopšte zna kakav se jeziv zločin 1941. dogodio u Glini

Глина: Покатоличавање Срба пре масакра, 21. јул 1941. Фото: Архивска фотографија, USHMM #90163, Музеј револуције народа Југославије

Povodom 80. godišnjice pokolja u glinskoj crkvi, Milorad Pupovac napisao je za portal Telegram hronologiju negiranja zločina u Glini na mestu koje se danas zove Hrvatski dom. Tekst prenosimo u celosti. Tekst preuzet sa portala Telegram.hr. „Prije nekoliko dana poznati zagrebački izdavač Nenad Popović u intervju Novostima, u kojem govori…

Цео текст

Вечерње новости, 13.10.2020, М.Диклић, Р.Драговић: Сукоби између Срба и Хрвата у руководству Хрватске обележили прве поратне године

Треће заседање ЗАВНОХ-а Фото: Вечерње новости

Да Србе не чека светла будућност у СР Хрватској постало је јасно већ по ослобођењу, са приступањем решавања уставног положаја Срба у Хрватској. Руководство ове Републике, бројним видљивим и невидљивим нитима повезано са Титом, низом потеза показало је јасну тежњу да Србе у Хрватској миноризује, а њихов политички утицај сведе…

Цео текст

Политика, 16.11.2020, Проф. др Слободан Чикарић: Kратка прича о великом злочину

Хрватски усташки логор Јасеновац, јужна капија логора III, Циглана Фото: Архива ЈУ Доња Градина

„Банијски трокут” је географско подручје између река Уне и Саве. Врх овог троугла чини ушће Уне у Саву (код Јасеновца), краци су реке Уна и Сава, а база је дуж која повезује Суњу уз Саву и Костајницу уз реку Уну. У доњем делу овог простора смештена је релативно мала банијска…

Цео текст

Вечерње новости, 5.10.2020, Реч плус – Драгана Јецков: Улице у градовима Хрватске назване су по носиоцима зла

Славонски Брод: Улица Миле Будака Фото: Портал Новости

СЛАВОНСКИ Брод, Бјеловар, Винковци, Паг, само су неки од хрватских градова у којима Миле Будак, Фрањо Невистић, Иван Оршанић или Јулије Маканац, све људи блиски усташком режиму из времена НДХ, имају „своје“ улице. На то је у Хрватском сабору упозорила и Драгана Јецков, потпредседник СДСС, која за „Новости“ каже да…

Цео текст

Стање ствари, 22.4.2020, Карлхајнц Дешнер: Степинац захтевао од бискупија тесну сарадњу с усташама

Хрватски усташки поглавник Анте Павелић пред Загребачком катедралом на дан отварања Сабора у сусрету са усташким викаром, надбискупом Алојзијем Степинацем (1942) Фото: larutadelasratasnazis.blogspot.rs, новински исечак

На дан пробоја јасеновачких логораша доносимо одломак из књиге Карлхајнца Дешнера „Политика римских папа у ХХ веку“ посвећен усташама и Алојзију Степинцу После слома „Државе Божије“ управо фрањевачки самостани у иностранству били су, нимало случајно, прибежишта масовних убица – у Аустрији Клагенфурт, у Италији Модена, али и у Француској. „Сви…

Цео текст