Демографском статистичком методом је утврђено да су, усвајањем просечне годишње стопе раста 1,70 одсто за период 1931-1941 и 1,95 одсто за период 1941-1948, укупни демографски губици (Срба) у Другом светском рату износили 1.820.000, од којих је 156.000 нерођених, 57.000 одсељених и 1.607.000 убијених. Ако је Срба у Југославији 1948. било… 
Војвода Угљеша Радић, инжењер агрономије и резервни пеш. капетан 1. класе рођ. 6. јуна 1908. године у Сарајеву. Организовао четнички покрет Косте Пећанца у Топлици, а затим приступио генералу Дражи Михаиловићу. За време устанка 1941. године био је командант мањег одреда који је оперисао на Великом Јастребцу. Ухапсила га је…
Карл Петерсен из немачке команде за радну снагу у НДХ, у свом извештају од 20. јула 1942. наводи: издвојило се 3.935 мушкараца, 3.255 жена, те нешто више од 400 деце, који су затим послати на рад у Немачку и Норвешку. Били су то Срби православци који су одведени из својих…
ПОСЛЕ великог успеха документарног филма „Логор смрти у Карашјоку“, који је приказао истину о страдањима Срба у норвешким логорима током Другог светског рата, српска дијаспора у овој земљи покренула је иницијативу да се подигну спомен-обележја у неколико градова Норвешке којим ће се одати почаст страдалима, а истовремено ће бити места… 
У Краљевском двору у Београду данас је отворена изложба личних предмета Срба ратних заробљеника, заточеника у нацистичким концентрационим логорима у Норвешкој и организована пројекција историјског документарног филма „Логор смрти у Карашјоку“. Филм је снимљен поводом 80 година од депортације више од 4.000 ратних заробљеника током Другог свјетског рата из Независне…
СРБИ-логораши у Норвешкој за време Другог светског рата били су изгладњивани, убијани, остајали су без хране и одеће, док су им неки добри људи, неретко и деца, ризикујући свој живот, помагали колико су могли, делећи храну и одећу. Остављали су им хлеб поред пута којим су сваког дана пролазили у…
