Међу народима, поносним памтишама, никада не бледи светлост славне историје која је обасјала пут на земљи онима који ће њиме наставити славно да корачају. А таква светлост блеснула је са једне од најкрвавијих битака Великог рата, она која је телима црногорских ратника зауставила плаховиту реку Тару и до тада незадрживу…
Из својих Кућана под Муртеницом млад оде Радиша Гојгић (1883–1968) да изучи за трговца у Пожеги. Радан и послушан, занат је завршио у дућанима пожешких газда, трговац постао. А онда се заратило: прво против Турака за слободу неослобођених крајева, затим још жешће против Шваба за одбрану отаџбине. Од вредног трговца…
Српска историја је имала много непокорних бораца, али је Војин Поповић ипак био степен изнад свих. Србима је ипак познатији по свом страшном надимку – војвода Вук, и био је немилосрдан према непријатељима, а прави пример свим својим војницима. Укратко, био је страх и трепет за све непријатеље српског народа…
У СВОЈОЈ ИСПОВЕДНОЈ књизи „Извесна представа о правди (Чеченија – ЦИА – Косово – Дрога)“ Дик Марти, између осталог, пише да је његова мисија и мисија његових сарадника у Покрајини изазвала отпор, па и непријатељство. Упозорени су „да би било добро да се разоткривају неки аспекти прошлости. Срби су зли… 
СВАКИ Србин и онај који се тако осећа требало би за живота да издвоји време и посети, како српске гробове у Битољу, тако и свако свето место страдања наше војске подно Кајмакчалана. Ове речи министра Николе Селаковића, који је са представницима Заједнице Срба у Северној Македонији посетио српско војничко гробље… 
Много пута сам од председника Удружења српско-црногорске мањине „Морача Розафа“ из Скадра Павла Јакоја Брајовића слушала о манастиру Св. Сергија и Вакха који се налази на обали реке Бојане надомак града, у којем се чувају четири српске круне. Његов вапај да се та светиња сачува и обнови уистину сам разумела…
