![Geburtstag Hitlers 20. April 1941 (WK II) / Поклон Адолфу Хитлеру за 52. рођендан: Табла Видовданском јунаку Гаврилу Принципу Fotograf: Heinrich Hoffmann Mnichkirchen; FHQ Sonderzug; Geburtstag Hitlers 20. April 1941 (WK II); Gruppenbild (im Profil in Uniform m.verschrnkten Armen; daneben Mittelmann; beim schberreichen d.steinernen Gedenktafel aus Sarajewo; im Zug); Hitler, Adolf [Politiker 1889-1945]; Mittelmann [Leutnant] Material/Technik: Fotografie (m.Sperrvermerk; m.abgeschnittener Ecke) H he x Breite 13 x 18 cm Inventar-Nr.: 50662](http://www.srpski-memorijal.rs/wp-content/uploads/2016/04/tabla-g-principu-poklon-hitleru-1941-f-bundesarkiv-216x150.jpg)
Шта је заједнички садржалац три етапе на српском историјском путу – од велике победе 1914-1918, преко Србоцида хрватске државе 1941-1945, до „НАТО-правде“ на крају XX века? У овом разматрању ставља се следећи модел размишљања на дискусију: Први покушај уништавања модерне српске државности и следствене анихилизације народа у XX веку се… 
Као и сваке године, пред Видовдан, служен је помен на војничком гробљу из Другог светског рата у Лукнвалдеу, где је у суровим условима радног логора страдало и 60 припадника Југословенске војске. Српска православна Црквена општина Берлин, непосредно после пада Берлинског зида, открила је ово, до тада запуштено гробље, и уз… 
Немачке водеће елите су крајем 20. века врло консеквентно сатанизовале Србе и бавиле се интензивно „декултивисањем“ њихове културе, као и ревизијом њихове историје. То је припадало концертираној пратећој кампањи при слеђењу циља разбијања друге Југославије на српску штету и уситњавању српског националног корпуса на бројне националне мањине у новонасталим балканским… 
Праскозорје 15. септембра 1918. године. На заравни Добро поље, која спаја планине Козјак и Ниџе, у рововима, на првој линији фронта, са припадницима српске Друге армије су регент Александар Карађорђевић и војвода Живојин Мишић, начелник штаба Врховне команде. Пробдели су целу ноћ са својим војницима и официрима. Положаји немачке и…
Најцрње странице аустроугарске ратне историје – масовни злочини војске над цивилним становништвом, почињени, пре свега, у Србији и на просторима некадашње источне Галиције, подручју које је данас подељено између Пољске и Украјине – требало би ове године да буду допуњене аутентичним документима починилаца које аустријска званична историографија игнорише и прећуткује…
