Удружење грађана Језава поменом на месту бившег корита реке Језаве обележило је седам деценија од када су припданици Народно-ослободилачке војске Југославије у октобру и новембру 1944. на обали Језаве стрељали неколико стотина, углавном имућних грађана Смедерева.
„До сада имамо поуздане податке за око 300 жртава стрељаних непосредно по ослобођењу Смедерева у Другом светском рату, али даље истражујемо и непрестано налазимо нове податке“, рекао је агенцији Бета председник Удружења грађана Језава Ивица Савић.
„Пошто смо регистровали Удружење грађана Језава, обратићемо се градској самоуправи, фирмама, појединцима, дијаспори да нам помогну да изградимо меморијални парк и подигнемо споменик жртвама комунистичког терора и истражимо шта се и због чега десило, и да најзад дознамо што више имена стрељаних“, нагласио је Савић.
Православна црквена општина у Смедереву има непотпун списак од 450 жртава, а Удружење Језава око 300. Према документима Удружења грађана Смедеревски народни сабор који је водио Славиша Перић, на Језави је ликвидирано и 56 особа из околних села, међу њима и четири жене.
Савременици догађаја тврде да је, без суђења, у Смедереву, убијено између 1.500 и 3.000 људи, јер су проглашени непријатељем народа. Нема гробова и не зна се где су жртве покопане.
Пошто је Језава у међувремену умртвљена неколико година, помен је одржан на паркингу Фабрике железничких возила „Желвоз“.
Масовна ноћна стрељања почела су 17. октобра 1944, сутрадан по ослобођењу Смедерева, и трајала до половине новембра исте године.
Појединачна убиства су настављена до 17. марта 1945. када је на улици убијен свештеник Милан Милић.
Демократска власт у Смедереву оформила је 2002. комисију „за утврђивање истине о жртвама у Другом светском рату“, а тадашњи председник комисије Славиша Перић рекао је агенцији Бета да истина „није утврђена“, јер је комисија „укинута“ и да „никад није одговорено на захтев да комисија настави рад“.