Глас Српске, 24. 12. 2024, Приштина спроводи матрицу из Хрватске

Прекопано српско гробље у Косовској Митровици Фото: Косово Онлајн

Све што се посљедњих година дешава на КиМ подсјећа на матрицу која је спроведена у Хрватској, када је прво протјеран велики број Срба у акцији „Олуја“, а онда се наставило политичким и институционалним притисцима, што је пратило и насилно одузимање имовине, да би се направила етнички чиста држава, без Срба.

Истичу ово саговорници „Гласа Српске“ коментаришући актуелну ситуацију у јужној српској покрајини, те недавно објављене коначне резултате пописа становништва на КиМ, за које наводе да не осликавају право стање на терену.

Косовска агенција за статистику објавила је крајем прошле седмице резултате према којима самопроглашено Косово тренутно има 1.602.515 становника. Објашњено је да је пописано 1.586.659 становника, али када су овом броју додали своју процјену броја Срба који живе у четири општине на сјеверу КиМ, дошли су до поменутог броја.

Занимљива је њихова процјена да на сјеверу, наводно, живи тек нешто више од 15.000 Срба, а на читавом подручју око 53.000, како су они навели, православних, што је 2,3 одсто од укупног броја пописаних. Поређења ради, на попису спроведеном 1981. године на КиМ је живјело око 210.000, а десет година касније 194.000 Срба.

Аналитичари оцјењују да је број Албанаца који стварно живе на КиМ осјетно мањи. Процјењују да на „спавању“ на Космету у овом тренутку нема више од 800.000 људи, што је далеко мање од броја којим су приштинске власти спекулисале у неком претходном периоду – да на КиМ живи око чак два милиона Албанаца.

У исто вријеме, власт у Приштини није дозволила попис Срба који су протјерани са Космета, а који би се вратили када би били створени какви-такви повољни услови за тако нешто. Због терора Албанаца они су били приморани да напусте Косово 1999. године. У свим већим градовима јужно од Ибра Срба данас готово нема. У Приштини је прије 1999. године живјело 40.000 Срба, у Призрену око 10.000, у Ђаковици око 12.500, у Пећи око 20.000, у Гњилану око 17.000.

Према ријечима научног сарадника у Институту за српску културу у Лепосавићу историчара Петра Ристановића, резултати пописа су такви да ће сигурно бити искоришћени од стране Приштине у политичке сврхе како би се оправдали неки будући потези, а прије свега они који су везани за формирање заједнице српских општина.

– Сви који се иоле баве косовском проблематиком знају да недавно објављени коначни резултати пописа нису релевантни, да је пренадуван број Албанаца. Огроман број њих живи у некој од европских земаља. С друге стране, смањен је број Срба. Подаци који су изнесени су произвољни. Срби су бојкотовали овај попис зато што Приштина није дозволила да овај попис обухвати и велики број Срба који су избегли са КиМ. Из последњих изјава албанских политичара може се видети у ком ће правцу све ићи. Смањивање броја Срба њима је сада аргумент да поново оспоре формирање ЗСО. Значи, овај попис послужиће им као оруђе за нову манипулацију. То, уосталом, можемо видети из њихових изјава да је број Срба на КиМ мањи него што има Албанаца у Србији – каже Ристановић за „Глас Српске“.

Наводи и да се на КиМ од стране такозваних власти у Приштини спроводи једна системска, али и вансистемска дискриминација. Прва се, како каже, огледа у томе да Срби у посљедњих 25 година немају никаква права на КиМ, а друга – да је српском становништву онемогућен повратак, али и сваки нормалан живот.

– Све то прате и разне врсте насиља, па и физичког, што је довело до тога да се велики број исели са ових простора. И то је један континуиран процес који траје још од 1999. године. Он се интензивирао нарочито у последње три, четири године, по доласку на власт Аљбина Куртија, који упорно одбија формирање ЗСО – каже Ристановић.

Слично мишљење дијели и политички аналитичар и предсједник Центра за проучавање глобализације из Београда доктор Дејан Милетић, наводећи да све што Курти ради, али и његови претходници, има за циљ етничко чишћење Срба са простора јужне српске покрајине по сценарију, односно матрици који је спроведена у Хрватској.

– Попис не осликава право стање на терену, он је фризиран од стране такозваних приштинских институција. И поред свих покушаја надувавања броја Албанаца који живе на КиМ, он је показао да је њихов број далеко мањи. Што се тиче броја Срба, они су изнели своје процене, односно жеље, колико би они волели да их тренутно живи на КиМ. Срби нису хтели да учествују у овом попису, јер су схватили каква се превара спрема, јер избеглим није било дозвољено да у њему учествују. Све ово је, нажалост, већ виђено, али у Хрватској. Није тајна да обавештајна служба те државе већ годинама тесно сарађује са привременим приштинским институцијама. И овај попис је свесно рађен на овај накарадни начин, да би се обесмислио повратак Срба на те просторе – наводи Милетић за „Глас“ додајући да је све што приштинске власти раде усмјерено на смањење права и слобода српског народа.

Указује и да се из изјава појединих албанских политичара може наслутити политичка позадина фингираног пописа становништва – да се направе паралеле броја Срба на КиМ и Албанаца у Србији – Бујановцу и Прешеву. Сматра да се она свјесно прави да би се манипулацијом бројевима додатно искомпликовао и обесмислио положај Срба на КиМ и њихов конститутивни статус. На ово указује и члан Предсједништва Српске листе Немања Бишевац наводећи да понављање изјава више представника власти у Приштини којима се тврди да је број Срба на КиМ мањи него што има Албанаца у Србији или Црној Гори показује њихове интенције за промјеном статуса Срба на КиМ. Сматра да ће након овог пописа Приштина вјероватно изаћи са захтјевом да српски језик више не буде званичан на простору Косова.

Црна статистика

До 1991. године у Хрватској је живјело око 580.000 Срба и они су чинили нешто више од 12 одсто укупног броја грађана Хрватске. Све се промијенило након те године, те настављено и током новог миленијума. Према попису из 2001. године, Срба у Хрватској је било 201.631, односно 4,5 одсто. Десет година касније тај број је пао на 186.633. Подаци пописа из 2021. су показали да је број Срба у овој земљи мањи него што је и у најцрњим процјенама изношено. Иако су хрватски демографи говорили да ће их бити око 155.000, испоставило се да их има око 124.000, односно свега 3,2 одсто.

Све мање ђака

Истраживачки центар Европска иницијатива за стабилност (ЕСИ) анализирао је демографски развој Срба на Косову, а објављени резултати су показали да је током протеклих година било свеприсутно протјеривање Срба са КиМ. Они су до тог закључка дошли анализирајући статистику о броју ученика у српским школама на КиМ. У посљедњих 20 година њихов број пао је за 5.000.

 
Вељко Зељковић