Дјеца с Космета на Козари Фото: Срна
ПРИЈЕДОР – На Мраковици се обиљежава 82. година од Битке на Козари, симбола страдања и отпора српског народа у борби против нациста и усташа у Другом свјетском рату.
Парастос код спомен-крста служило је свештенство Епархије бањалучке, а на Централном споменику положени су вијенци и цвијеће.
– Народ и борци Козаре су симбол ослободилачке епопеје. Поема „Стојанка мајка Кнежопољка“ Скендера Куленовића написана је за један дан и ноћ. Инспирисала га је трагедија Козарчана. Мајка Стојанка је мајка Југовића. Свако наше Кнешпоље је свето Косовоско поље – истакао је на обиљежавању предсједник СУБНОР-а Републике Слободан Шобић.
Предсједник Републике Српске Милорад Додик нагласио је да страдање на Козари треба да обиљежава цијели српски народ.
– Ако се не боримо за сјећање и памћење, испашће да су они који су правили злочинци жртве, а ми страдалници да смо џелати. Зато је важно да се у што већем броју окупљамо овдје и да причамо истину, јер она је на нашој страни – нагласио је Додик.
Он је упозорио да сада ти исти причају како треба да живимо заједно.
– Да се одрекнемо своје историје, свог страдања. Тражили су да овдје на Козари да праве меморијални центар за своје жртве. Нисмо дозволили и нећемо никада – поручио је Додик.
Он је подсјетио да и због Козаре јако важно да у Отаџбинском рату није било подјела, већ да су Срби стали под исти барјак слободе.
Додик је нагласио да је простор Козаре испражњен и да су усташе, у чијим редовима је било локално становништво и хрватско и муслиманско, побиле Србе.
– Овдје је у току година рата по селима убијено више од 30.000 људи, а више од 70.000 из једног збјега је 1942. године заробљено, одведено у Јасеновац и тамо побијено – рекао је Додик.
Он је навео да нема података о томе колико је још људи 1943, 1944. и 1945. године похапшено и одведено.
Према Додиковим речима, то о каквом погрому и добро испланираном геноциду над српским народом, децом, женама и старцима је реч, говори и тужна чињеница да су сва села на Козари 1942. године остала без мушке главе, а да су после Другог светског рата Козарчани 18 година чекали на првог регрута за војску
– Сама чињеница да су овдје спаљена 142 села говори о томе да је ово мјесто страдања Срба. Овдје нису страдали локални муслимани и Хрвати. Они су били на другој страни те приче и ријетки су они који су припадали партизанском покрету – рекао је Додик.
Министар за рад, борачка и социјална питања Србије Немања Старовић истакао је да ријеч Козара представља синоним за слободу, али и страдање невиних, дјеце, жена, стараца.
– Покушали су од Срба да праве робље, да служимо онима који су мислили да су заувијек затрли српско име. Од ове планине па до Јасеновца, и све до далеке Норвешке, спомиње се слава Козаре. И тако ће бити док је српског рода и имена. Републике Српске ће бити док је свијета и вијека. Сарајевским политичарима су свакога дана пуна уста мржње према Републици Српској. Зато Српска и Србија заједно желе мир и знаће како да га сачувају, и на истоку и на западу, док год сунце сија. Зато ћемо примјељивати све моно што смо договорили на Свесрпском сабору – нагласио је Старовић.
Непријатељска офанзива на Козару под кодним називом „Западна Босна“ почела је 10. јуна 1942. године, што је био увод у један од најстрашнијих злочина почињених над српским народом икада.
Њемачке и усташке јединице са око 35.000 војника затвориле су обруч око слободне територије козарске области, а у опкољеном подручју 3.500 бораца Другог крајишког партизанског одреда бранило је збјег са око 80.000 српских цивила.
Током непријатељске офанзиве на Козари и у Поткозарју спаљено је, уништено и опљачкано 140 села.
Из непријатељског обруча успјело се пробити око 800 бораца и 10.000 цивила, док је заробљено 68.600 српских цивила, међу којима више од 23.000 дјеце који су одведени у логоре Јасеновац и Стару Градишку, гдје су подвргнути мучењу и најсуровијим методама усмрћивања.
Мапу српских стратишта у пуном формату и са навигацијом можете погледати овде
Предсједник Народне скупштине Републике Српске Ненад Стевандић изјавио је да је Битка на Козари доказ херојске воље и слободарског гена српског народа, који је у историји у борби за истину, правду и слободу поднио огромну жртву.
Стевандић је истакао да је српски народ, у тежњи за слободом, одлучно и храбро устао против фашизма, саопштено је из Народне скупштине Републике Српске.
– Битка на Козари је симбол херојске борбе нашег народа који је одбранио своју слободу, достојанство и право на живот достојан човјека. У тој борби српски народ је поднио огромну жртву, коју никад не смијемо заборавити – истакао је Стевандић.
Он је рекао и да је српски народ системски убијан у Другом свјетском рату, прогоњен и затиран у јасеновачком систему смрти и осталим концентрационим логорима НДХ, те да о размјерама тих злочина у којима је немилосрдно убијано недужно становништво, цивили, стари, жене и дјеца, свједочи и постојање злогласних логора за дјецу.
– Српски народ је на Козари платио велику цијену борбе против фашизма. Села су опљачкана, народ побијен или отјеран у логоре. Стално подсјећање на ту жртву наша је обавеза и завјет како нам се ти злочини никада више не би поновили – поручио је Стевандић.
