ИН4С, 14. 4. 2025, На данашњи дан 1999. бесмртни херој са Кошара положио живот на бранику отаџбине и Његошевог завјета – Предраг Пеђа Леовац In memoriam

Предраг Пеђа Леовац (1975-1999) Фото: ИН4С, Културни центар „Предраг Пеђа Леовац“

„Вук на овцу своје право има
ка тирјанин на слаба човјека.
Ал тирјанству стати ногом за врат,
довести га к познанију права,
то је људска дужност најсветија“.

П. П. Његош

На данашњи дан 1999. године, са још седам војника граничара Војске Југославије, на бранику отаџбине и Његошевог завјета у рејону Кошара погинуо је Леовац Мила Предраг, легендарни потпоручник ВЈ из Пљеваља.

Извршавајући борбени задатак обезбјеђења границе према Албанији након тешке тродневне битке у којој је као командир интервентног вода 53. граничног батаљона Приштинског корпуса ВЈ командовао нападом од карауле Морина према Маја Глави Предраг Пеђа Леовац је погођен код граничног камена Ц4 непријатељским снајперским метком у вратну артерију и због обилног крварења, упркос изузетним напорима сабораца да санирају рану и снесу га у базу, преминуо је у санитетском возилу на путу према Ђаковици.

Поред низа признања од стране родних Пљеваља, који су Пеђиним именом назвали улицу у којој је рођен и Дом културе и низа одликовања од стране државе попут потхмног Ордена за заслуге у области одбране и безбједности првог степена, Прераг Леовац остаће упамћен по томе што су му војници саборци и надређене старјешине одали изузетну пошту јавним признањем да је био посебан и најбољи међу њима.

Предраг Леовац – Најбољи међу нама

 

Рођен у славним Пљевљима 20. децембра 1975. године – пострадао за српство на светим Кошарама 14. априла 1999. у јуришу, како једино и знао, у трку а смрћу од које није зазирао, није страховао, није се повлачио, јер шта је смрт за онога који је заиста рођен да живи довека?!

 

Као један од најбољих, најчаснијих и најодважнијих младих официра тадашње Војске Југославије своју професионалну службу је започео на пресветом Косову и Метохији у легендарном 53. Граничном батаљону, на Кошарама…на Косову и Метохији, крај граничног камена којег је чувао као да је сам темељац и међаш Србије, неба и земље – Предраг Пеђа Леовац васкрсао је на причести у Самодрежи…1998. године у борбама са шиптарским терористима у рејону Кошара бива тешко рањен, лица скоро унакаженог од зверских куршума и гелера, но оно што би многима од нас послужило као изговор да се не врате на паклу Кошара – Предрагу Леовцу је био разлог да му што пре похита назад!

 

На молбу мајке да остане, да се још опорави, да је свој дуг одужио, пољубио је у чело и одговорио: “Ако се не вратим, мајко, ко ће сачувати ону децу горе?!”
(…)

– ИН4С

Исту поруку послало је Удружење бораца ратова од 1990. године Црне Горе спомен-књигом Задња линија одбране са Пеђином биогафијом и фотографијом граничара на насловној страни и учешћем у откривању споменика.

На крају, Пеђино дјело, саборци и Општина Пљевља опремили су га на Видовдан прошле године у вјечно откривањем велелепног споменика на једној од најљепших локација у Пљевљима на уласку у градски парк Водице, чиме је на понос породици и Пљевљима, Пеђа Леовац са споменика наставио битку са Кошара као узор и васпитач младих и стражар – промотер слободарства и достојанства палих сабораца и њихових породица.

Удружење бораца ратова од 1990. године Црне Горе одаје јавно признање и захвалност Општини Пљевља за учешће у изградњи овог споменика и именовање пет улица у Пљевљима по именима својих грађана палих у ратовима деведесетих, и апелује да све то, у скорије вријеме, оконча изградњом јединственог споменика свим палим Пљевљацима у ратовима 1991/2001. године у чему ће у Удружењу бораца имати стаменог пертнера.

Хвала, слава и и вјечни мир Предрагу Леовцу и свим палим борцима јуначких Пљеваља.

Радан Николић