Стање ствари, 24. 1. 2023, Адвокатска канцеларија Радић: Чајничко јеванђеље – „национални споменик ‚Босне и Херцеговине‘“?

Чајничко јеванђеље Фото: Политика, Комисија за очување споменика БиХ

Ствара се утисак да се ради о наводној некадашњој Босанској цркви, и наводном јеванђељу Босанске цркве, која је наводно изненада нестала почетком XV века – и то без било каквих покретних или непокретних остатака

Поступајући по петицији једног физичког лица, „Комисија за очување националних споменика“, основана на основу Анекса 8 Дејтонског споразума, донела је Одлуку којом је Чајничко јеванђеље, које се чува у Музеју Цркве Успења Богородице и Цркве Вазнесења Христовог у Чајничу, Република Српска, прогласила „националним спомеником Босне и Херцеговине“.

Супротно Анексу 8 и Одлуци Предсједништва БиХ о Комисији за очување националних споменика и Пословнику Комисије, „Чајничко јеванђеље“ је 25. 4. 2013. године проглашено „националним спомеником ‚Босне и Херцеговине‘“, што је нелегално и недопуштено.

Поред тога, у спорној Одлуци није наведено којој верској конфесији припадају поменуте цркве и поменуто јеванђеље. Иако то у изреци Одлуке није изричито наведено, ствара се утисак да се ради о наводној некадашњој Босанској цркви, и наводном јеванђељу Босанске цркве, која је наводно изненада нестала почетком XV века – и то без било каквих покретних или непокретних остатака.
У вези с тим, у образложењу спорне Одлуке наводи се:

да је Чајничко јеванђеље једина средњевјековна рукописна књига босанске провенијенције до данас сачувана у Босни и Херцеговини;
да је писано брзописно, полуставом босанског типа;
да је средњовјековни Босански рукопис Цркве босанске;
да је трећи приједложак са одликама босанске школе;
да су код писара јеванђеља заступљене особине босанске школе;
да постоји босанско мијешање ѣ, ы и и – итд.

У спорној Одлуци не наводе се ни следећи подаци:

– да се ради о јеванђељу старом преко 500 година,
– да се за све то време налази у Српској Православној Цркви Вазнесења Христовог и Цркви Успења пресвете Богородице у Чајничу,
– да је протекле векове јеванђеље континуирано коришћено као богослужни предмет за литургијску службу у Српској Православној Цркви,
– да је ова рукописна књига, писана ћирилицом, у потпуности православна и да представља целину са објектима Цркве, осталим писаним и штампаним црквеним књигама, иконама и сл.

Супротно прописима о поступку доношења спорне Одлуке, Комисија није ни позвала Српску Православну Цркву да учествује у поступку као заинтересовано лице, што је супротно Анексу 8, прописима Комисије, а још више је супротно одредбама ратификованог Уговора Босне и Херцеговине са Српском Православном Црквом. Овај Уговор је изнад свих прописа Босне и Херцеговине, па чак и изнад Дејтонског споразума – чији оригинал је нестао, никада није званично преведен и никада није ратификован у Босни и Херцеговини.
Све наведено чини оспорену Одлуку ништавом, неприменљивом и необавезујућом.

Адвокатска канцеларија Радић