Kурир, 26. 8, 2024, Потресна попут иконе: Српску децу и жене обасјава светлост у мраку вагона, док тама покрива усташу испед воза за логор смрти – Драгоцен поклон Бранимира Гајића Музеју жртава геноцида [ФБ]

Бранимир Гајић са фотографијом српских логораша снимљених у Славонском Броду, дар Музеју жртава геноцида Фото: Курир, Бане Гајић, Музеј жртава геноцида

Музеј жртава геноцида објавио је на друштвеним мрежама фотографију насталу у ове дане пре 80 година, а на њој је овековечен транспорт српске деце и жена у јесановачки систем концентрационих и логора смрти у коме је највећи број страдао.

– Фотографију, насталу код Славонског Брода, направио је немачки војник из суседне железничке композиције. Ову драгоцену фотографију купио је у Немачкој 2015. године наш суграђанин Бане Гајић и поклонио је Музеју жртава геноцида. Наш тим изражава поштовање и захвалност господину Гајићу на драгоценом поклону и позива све који поседују архивску, музејску и библиотечку грађу да је трајно похране у Музеј жртава геноцида – наведено је испод фотографије.

Бранимир Гајић, истраживач историје, фокусиран на ратне фотографије из приватних извора, за Курир је да је фотографију открио током претраге немачког сајта на коме се продају стари снимци, у делу који се односи на ратне фотографије.

– Када сам је спазио, а била је део већег фото албума непознатог немачког војника насталог на Балкану, моментално ме је уздрмала. Не само због онога што је приказивала него због неке невероватне и потресне ликовне снаге самог призора. Начин на који фигуре жене и детета израњају из мрака вагона, обасјане светлом, и мрак у коме се налази усташа који стражари испред воза за логор смрти, био је метафизички – каже Гајић:

– Та случајно настала фотографија коју је Немац снимио из своје композиције док је стајала на колосецима у Славонском Броду, свестан чему присуствује и шта бележи, има у себи надљудску естетику светла и таме, злочина и жртве, демона и невиних… Усудио бих се да кажем да сам имао утисак да та слика превазилази чак причу о страдању Срба у усташкој НДХ и може да буде тумачена готово као икона или фреска на којој је приказано страдање невиних од Зла, ко год они били и где год страдали.

Знао сам, истиче Гајић, да морамо да је сачувамо за нашу историју, кад се већ тако случајно појавила на том сајту.

– Контактирао сам једног нашег колекционара у Немачкој Синишу Зидаревића и замолио га да је купи на аукцији, колико год да кошта. Плаћена је нешто мало преко 50 евра, на срећу, остале фотографије из албума су биле обичне војничке слике које не привлаче пажњу колекционара из целог света са којима не бисмо могли да се такмичимо са ценом. Неизмерно сам срећан сто је Музеј жртава геноцида дошао до ове фотографије у пуној резолуцији и што се налази у њиховој збирци. Снага овог призора страдања говори сама за себе и ту нису потребне неке додатне речи. Млади, навикли на визуелно пре него на писано, лакше ће је разумети и схватити оно о чему говори.