Нишке Вести, Србија вести, 13. 11. 2024, На данашњи дан 1915. године Бугари стрељали и спалили нишке свештенике

Парастос српским свештеницима и официрима које су Бугари побили у Јелашници (1915) после завршетка Првог светског рата Фото: Епархија нишка

На старом гробљу Горица у Нишу налази се седам споменика свештеницима Нишке епископије који су пострадали у току Првог светског рата на разним стратиштима, код Беле Паланке, у Сурдулуци, Јелашници, Нишу, а свештеници су убијани и колективно и појединачно широм Југоисточне Србије.

Породице су подигле споменике, али су гробна места празна, јер некима од њих посмртни остаци нису пронађени.

Младен Динић један је од свештеника убијених у ноћи између 12. и 13. новембра. Парох Ћурлијски Младен Динић убијен је у ноћи између 12. и 13. новембра 1915. године у селу Јанкина Падина, недалеко од Беле Паланке. Бугарска окупациона војска је 22. октобра ушла у Ниш и успоставила Моравско војно-инспекциону област.

Циљ ове војно-цивилне управе био је денационализација српског становништва и елиминација свих који би могли да осујете планове Бугара да освоје ове крајеве Србије.

На старом гробљу “Горица” у Нишу налази се седам споменика свештеницима Нишке епископије који су пострадали у току Првог светског рата на разним стратиштима, код Беле Паланке, у Сурдулуци, Јелашници, Нишу, а свештеници су убијани и колективно и појединачно широм Југоисточне Србије. Породице су подигле споменике, али су гробна места празна, јер некима од њих посмртни остаци нису пронађени. Младен Динић један је од свештеника убијених у ноћи између 12. и 13. новембра.

Парох Ћурлијски Младен Динић убијен је у ноћи између 12. и 13. новембра 1915. године у селу Јанкина Падина, недалеко од Беле Паланке.

Бугарска окупациона војска је 22. октобра ушла у Ниш и успоставила Моравско војно-инспекциону област. Циљ ове војно-цивилне управе био је денационализација српског становништва и елиминација свих који би могли да осујете планове Бугаре да освоје ове краје Србије.

Свештеници су позвани у Управу наводно да би добили потребне папире за слободно кретање, међутим тада су ухапшени и одведени у Тврђаву, у казамат који се налазио у згради данашњег Историјског архива Ниш.

У ноћи између 12. и 13 новембра 1915. године, из те зграде су возом кренули ка Бугарској. Када су стигли до Беле Паланке, Бугари су из извели из воза и одвели у кафану Петра Стефановића, наводно да тамо преноће.

Током ноћи су их пробудили, уз објашњење да је наређен хитан пут за Софију. Пешке су их повели старим путем за Пирот. У клисури, у атару села Кременица, у селу Јанкина Падина, а према сведочанствома преживелог свештеника Милије Јончића, Бугари су их плотунима побили, а затим спалили њихове посмртне остатке”, наводи протођакон Далибор Мидић.

Једном од свештеника Младену Динићу, споменик се налази на Старом нишком гробљу.

Његова супруга Краса, 18. октобра 1918. године, после ослобођења Ниша, пред Међународном комисијом за утврђивање злочина Бугара у Првом светском рату, а председник био Рудолф Арчибалд Рајс, дала је изјаву о страдању свог спуруга. Казала је да је био ухапшен заједно са осталим нишким свештеницима.

„Оно што је најтрагичније је да нико од породица убијених свештеника није знао шта се са њима десило пуне три године. Бугари су их лагали да су у интернацији, да су живи, а породице и цео град Ниш је о њима сазнао тек 1918. године, када се свештеник Милија Јончић , који је преживео стрељање, вратио из интернације и посведочио о догађајима“, истиче Мидић.