Мирослав Величковић Фото: Политика, лична архива
Мирослав Величковић пронашао и уредио око 400 гробова јунака из Великог рата
Камена обележја које је истражио и пописао на старом градском вечном почивалишту, подигнута су у част неких од легендарних 1300 каплара, 25 носилаца Карађорђеве звезде са мачевима, 40 одликованих Орденом белог орла, 57 носилаца Албанске споменице, 35 јунака из редова легендарног Гвозденог пука…
Ниш – Прочитавши огромну грађу о збивањима и људима из периода Првог светског рата (1914–1918), Нишлија Мирослав Величковић, електротехничар по занимању, својим истраживањима обогатио је српску историју. Објавио је књигу „Споменици војника и ратника на Старом гробљу у Нишу“ о спомен-обележјима подигнутим јунацима и знаменитим људима који почивају на Старом гробљу у Нишу. Tоком вишегодишњег рада утврдио је да у јединственом простору у ширем центру Ниша, у правој алеји великана и алеји заборављених, постоји 379 споменика ратника и учесника Великог рата. Неки од њих заправо и нису ту сахрањени – страдали су у биткама негде далеко од завичаја, током албанске голготе, на Солунском фронту или у борбама за ослобођење Србије. Породице су им подизале споменике у Нишу, како би њихове сени вечно биле уз друге јунаке који ту почивају.
– Познато је да је нишко Старо гробље деценијама било запуштено, да чак ни потомци нису бринули о својим јуначким прецима. Било је потребно много труда да се пронађу, али и уреде споменици и простор око њих. У Нишу се налазе споменици младих ратника из редова легендарних 1.300 каплара, многих којима обележја већ постоје на српском и савезничком војном гробљу Зејтинлик у Солуну. Поред свега осталог, пронашао сам спомен-обележја 25 носилаца Карађорђеве звезде са мачевима, 40 одликованих Орденом белог орла, 57 носилаца Албанске споменице, чак 35 јунака из редова легендарног Гвозденог пука… Вероватно их је пре 1971. године било и више, али је део гробних места родбина одлучила да пресели на Ново гробље, где су им сада спомен-обележја – испричао је за „Политику” Мирослав Величковић.
Не зна, каже, како му је на ум пала идеја да се позабави споменицима:
– Пре неколико година у „Магазину”, недељном додатку „Политике”, прочитао сам текст насловљен „Солунци који су остали испод Кајмакчалана” о Јанису Карагеоргиу из села Гуменица који се бавио истраживањима Великог рата у Грчкој. Недуго потом наишао сам у Удружењу „Кајмачкалан” на допис потомака Војислава Крстића, који су имали једино фотографију надгробног споменика, а с колена на колена сачували су причу да је сахрањен на некој ливади… Успоставио сам контакт а Јанисом, кренули смо у истраживања, али надгробник Крстића још нисмо пронашли.
Ипак, истраживања, заједничка и појединачна, донела су нам изузетна сазнања о бројним другим обележјима и гробовима, сакупили смо велики број предмета и опреме из периода Великог рата.
Тако смо само у овој години пронашли локацију српског војног гробља 11. пешадијског пука која ћемо наставити да истражујемо. А 2021. године до руку ми је дошла прича из „Политике” о спомен-обележјима српским мајкама Мирка Мркића Острошког, која је у мени узбуркала емоције. Трагична прича о Соки Лолић и њеном изгубљеном сину јединицу Живадину, погинулом на Кајмакчалану, подстакла ме је да пронађем место Живадиновог страдања. Првобитно је био сахрањен на Кајмакчалану, а потом су његови остаци пребачени на Зејтинлик. Пошто Сока није имала друге потомке, успео сам после свега да нађем рођака из њихове фамилије Слободана Лолића. Нашао сам и аутора приче о храброј жени која је до краја живота покушавала да сазна детаље о смрти свог јединца, и послао сам им извештај о трагању.
С пролећа 2024. године, у разговору са тадашњим министром за рад и борачка питања Николом Селаковићем, покренуо сам иницијативу да се у селу Мачвански Причиновић родна кућа Соке Лолић претвори у Спомен-музеј српским мајкама из Великог рата. После неколико месеци на гробу Соке Лолић одата је почаст и њој и свим српским мајкама. Надам се да ће једнога дана настати и музеј, у част тих храбрих жена чији су синови страдали за слободу нашег народа.
Упорни Мирослав очистио је више од 250 споменика на нишком Старом гробљу, како би фотографије о тим обележјима сачувао у архиви:
– Прочитао сам и проучио више од 600 књига о Првом светском рату, посетио скоро сва света места куда је прошла српска војска – Крф, острво Видо, Зејтинлик, Кајмакчалан и друга, и логично је било да и у свом родном граду пронађем гробове и споменике хероја и јунака из Великог рата. Подвизи српске војске су то заслужили, а младе генерације у Србији треба и морају да познају нашу историју.
Мапу српских стратишта у пуном формату и са навигацијом можете погледати овде
Записи Флоре Сендс довели до важног открића у Северној Македонији
Током претходног лета Мирослав Величковић је са сарадницима из Удружења „Кајмакчалан” пронашао у Северној Македонији још два гроба и вероватно два највреднија спомен-обележја припадника Гвозденог пука. Реч је о гробу капетана Љубомира Којовића, првог на листи најхрабријих официра пука, као и гробу поручника Јанаћка Јовића, званично четвртог у плејади најхрабријих:
– У поручника Јовића била је заљубљена Флора Сендс, енглеска болничарка и прва жена официр у српској војсци. Само захваљујући њеним записима, дошли смо до трага о њему. Јанаћко Јовић је сахрањен у селу Добровени, у Северној Македонији, а гроб Љубомира Којовића је у македонском селу Живојно. Баш како је причу и записала Флора Сендс, до краја живота заљубљене у јунака и српског официра Јовића – испричао нам је Мирослав.
Тома Тодоровић
Мапу српских стратишта у пуном формату и са навигацијом можете погледати овде
