Политика, 14. 11. 2024, Поклоњење православним светињама Грчке

Поликастро: Бисте председника савезничких влада у време пробоја Солунског фронта Фото: Википедија/Alexmilt

Крајем септембра и почетком октобра, међу мноштвом путника који су у последњем таласу туриста путовали у жарку Грчку да осунчају тела, био је и добар број нас који смо пошли да осунчамо душе у грчким манастирима Св. Георгија, Јована и Давида Руса на острву Евија и Св. Нектарија Егинског, нашег савременика преминулог 1920, на Егини.

Најпре смо, као и бројни поклоници из Румуније, Русије, Бугарске и Србије, аутобусима и трајектом из градића Едипсоса дошли у походе чувеном чудотворцу Нектарију, који је многима даровао потомство, а болеснима излечење, о чему живи и данас сведоче.

Другог дана обишли смо Светог Давида и веома омиљеног Јована Руса. Јован је заробљен у бици на Пруту 1711. и у турском ропству претрпео је многе муке, остајући непоколебљив у вери Христовој. Три године након што се преставио јавио се у сну месном пароху и тада је његово тело откопано. Касније, у бунама хришћана, непријатељи га узму из цркве и наложе ломачу, а он се, кажу, дигне, пође на злочинце и ватра се угаси. А 1922. године, по размени становништва, Грци га донесу из Азије на Евију и саграде му предиван ковчег у којем се светитељ кроз стакло види цео. Многобројна су његова чуда, а неки причају чак и да је долазио да се као војник у БиХ бори за православље. Туристички водич Кристина, Гркиња која је студирала у Новом Саду, испричала нам је како је пре неколико година велики део Евије горео у пожарима, које су гасили ватрогасци пристигли из многих земаља. А када је ватра стигла надомак светиње, калуђери су из манастира изнели мошти Светог Јована. Пожар се умирио, а после два сата је пала киша и угасила га.

На Евији смо били на поклоњењу и у манастиру Св. Георгија.

У Едипсосу, бањи на Евији, лечио се иза Првог светског рата, краљ Петар Први, унук Вожда бесмртнога, који је пре 220 година покренуо ослобођење српског рода поробљеног. А Вождов унук, краљ Чика Пера, ослобођење је довршио.

На изласку из Грчке, у Поликастру, уз капелу се налази споменик савезницима из 1918. А на њему савезницима са сваке стране – и код Енглеза, Француза, Италијана и Грка – стоји крст. Само код Срба и Србије – петокрака. Слично је и у музеју Дахау, где су тамновали и Св. Николај и патријарх српски Гаврило Дожић – стоји да је био сарадник Хитлерових фашиста (о томе је писала и „Политика”). Ваљда ће потомство сада, кад се навршило 220 година од Првог српског устанка и 110 од Првог светског рата, ове грешке исправити.
Свештеник Александар Д. Средојевић,
Београд