Политика, 16. 1. 2024, У Куршумлији се обележава 146 година од ослобођења од Турака

Куршумлија у време Српско-Турског рата Фото: Политика, Општина Куршумлија

Куршумлија у време Српско-Турског рата Фото: Политика, Општина Куршумлија

На дан када су српски војници 1878. године по други пут у месец дана ушли у Куршумлију и коначно је ослободили после 424 године владавине Османлија, грађани Куршумлије ће обележити 146 година од ослобођења Куршумлије. Парастос ослободиоцима Куршумлије од Турака одржаће се у петак, 19. јануара, у парку Топличког устанка, у 11 сати.

Музејски саветник и историчар Дарко Жарић каже да су борбе за ослобођење Топлице почеле децембра, када је Ибарска дивизија под командом пуковника Стевана Биничког, састављена од шест батаљона, напредовала после ослобођења Прокупља 18. децембра 1877. ка Куршумлији у три колоне.

– Куршумлију је бранило 400 турских војника и око 2.000 Арнаута. У борбама на Микуљанском вису Турци су били потиснути, па су српске снаге ушле у Куршумлију 25. децембра 1877. године – каже Жарић.

Ослобођење је трајало само петнаестак дана, након што је у контраофанзиви турска војска  повратила Куршумлију.

Хафис-паша је из правца Косова и Метохије са 6.000 војника, 4.000 Арнаута и два ескадрона коњице, почетком јануара 1878. године кренуо у правцу Куршумлије. Без озбиљније подршке из позадине, Ибарска дивизија под командом пуковника Стевана Биничког, састављена од шест батаљона која је раније ослободила Куршумлију, после краћих борби, била је приморана да на Божић, 7. јануара 1878. године тај град преда Турцима додаје Жарић.

Убрзо после пада Куршумлије Моравски корпус под командом пуковника Милојка Лешјанина добио је задатак да напредује ка Куршумлији и после освајања турских ровова на Самокову и преко Преполца, избије на Косово.

Хафис-паша је своје трупе повукао на линију Самоково–Преполац, где је организовао отпор.

– Јединице Моравске дивизије су без борбе ушле у Куршумлију 19. јануара 1878. године. Већ следећег дана отпочела је најкрвавија битка у овом рату – борба на Самокову, у којој је погинуло око 300 српских војника – каже Жарић.

После потписаног примирја Русије са Турском 31. јануара 1878, у Једрену, обустављају се даља ратна дејства, а након преговора и одлука Берлинског конгреса, цела Топлица је припојена Србији.

Жарић подсећа да су током 2011. године у порти Цркве Светог Николе у Куршумлији археолози открили 35 лобања у једној гробници, за које се претпоставља да су у питању главе српских војника погинулих у борби са Турцима за ослобођење Куршумлије.

У центру Куршумлије се налази споменик ослободиоцима од Турака 1877-1878. године и то је уједно и једини споменик у Топлици који је подигнут настрадалима у рату са Турцима.

Споменик је подигнут 1896. године од прилога грађана и краља Александра Обреновића.

 

 

 

Љубиша Митић

 

 

 

Share on FacebookTweet about this on TwitterGoogle+Pin on PinterestEmail to someonePrint this page

Comments are closed