Kрајем фебруара 1804, предвођени протом Матејом и Јаковом Ненадовићем окупило се око 700 устаника који су пошли у борбу против турских завојевача
Бранковина – По традицији, Месна заједница Бранковина организовала је на Бранковачком вису код Ваљева помен и полагање венаца на споменик устаницима који су пре 220 година, крајем фебруара 1804, предвођени протом Матејом и Јаковом Ненадовићем пошли у борбу против турских завојевача и угњетавача српског народа. На месту где се окупило 700 устаника спремних за битку против турског зулума створена је прва оружана војна формација српског народа на овим просторима.
Помену који су служили свештеници Епархије ваљевске и полагању венаца присуствовали су представници Колубарског управног округа, града Ваљева, Војске Србије, МУП-а Србије, политичких странака, борачких и патриотских организација.
– Осећамо енергију која је објединила слободарски дух српског народа пре 220 година под вођством проте Матеје и војводе Јакова, после сече кнезова Алексе Ненадовића и Илије Бирчанина, која се десила неколико недеља раније на обали Колубаре у Ваљеву – подсетио је Виктор Мићић, заменик председника Скупштине града Ваљева.
– Тињала је скоро пет векова у српском народу жеља за слободом као свећа у чираку. На овом светом месту објединила се жеља и енергија да се Србија ослободи. Није било једноставно покренути тадашњи српски свет који је знао да ће имати велике губитке, али и свету дужност да истраје до краја. Турци су чинили велике зулуме, хтели су да затру жељу за слободом, али после сече 70 кнезова по Србији није било могуће зауставити борбу за ослобођење коју је повео прота Матеја са Јаковом са овог места – рекао је Мићић, додавши да смо дужни да памтимо, баштинимо вредности те борбе, да негујемо слободу и да никада не заборавимо да дамо свој допринос очувању државотворности и слободе у Републици Србији.
Са овог светог места покренута је велика лавина ослобођења од турске власти и устројавање савремене српске државе, поручио је протојереј Драган Јаковљевић у обраћању присутнима на Бранковачком вису. Знали су прота Матеја и војвода Јаков какву светињу бране и према томе су и кренули, свесни да ће многи од њих оставити животе у тој борби за ближње своје, додао је он.
– Многи од оних који су кренули са овог места те 1804. године нису се вратили својим домовима. Многи су следили њихов пут, кренули и ослободили Србију. И многи после њих, после 1804. и после 1813. и 1815, затим у балканским ратовима и у Првом и Другом светском рату и 1991/1992. и 1999. године, ишли су оним путевима које су утрли прота Матеја и војвода Јаков… Увек је наш народ знао какву светињу брани и није се управљао према томе каква га сила чека са друге стране – истакао је протојереј Јаковљевић, поручивши да никада нећемо заборавити света дела оних који су уградили своје животе за ближње своје и нашу државу.
Споменик на Бранковачком вису подигнут је 1954. године, на 150. годишњицу Првог српског устанка.
Слободан Ћирић