Политика, 3. 4. 2023, Министарство одбране: Архива НДХ мора да остане у Србији

Војни архив Фото: Политика / Д. Јевремовић

Војни архив чува архивску грађу фонда Независне Државе Хрватске у 555 кутија за које постоје сумарни и аналитички инвентар

Оригинална архивска грађа Независне Државе Хрватске мора да остане у поседу Србије, а копије могу бити издате у складу са договорима Владе Републике Србије и у складу са безбедносним процедурама и интересима, став је Министарства одбране који је „Политика” добила поводом захтева Загреба да се преко Комисије за сукцесију Хрватској врати оригинална грађа која се односи на усташки режим Анте Павелића.

У Министарству одбране подсећају да је влада 1. априла 2010. године формирала Међуресорску радну групу за спровођење Анекса Д Споразума о питањима сукцесије чији је задатак да Координационом телу владе припрема предлоге у вези са захтевима држава сукцесора, у погледу Државне архиве СФРЈ.

„Координационо тело владе до сада није тражило званичан став од Министарства одбране по захтеву Републике Хрватске, о потраживању архивске грађе НДХ, па с тим у вези Војни архив није о томе давао своје мишљење. Напомињемо, Анексом Д Споразума о питањима сукцесије, који се односи на архиве, одређени су принципи на основу којих државе наследнице могу да потражују архивску грађу, па с тим у вези и могућност њихове примењивости на фонд НДХ”, каже се у одговору Министарства одбране нашем листу.

Војни архив чува архивску грађу фонда Независне Државе Хрватске и сређено и обрађено је 555 кутија за које постоје сумарни и аналитички инвентар. Поразом сила осовине нестала је и фашистичка творевина НДХ, а јединице НОВЈ су ослобађајући од окупације територију предратне Краљевине Југославије затекле и архиву НДХ, не само на територији данашње Републике Хрватске, већ и на просторима данашње Републике Србије, Републике Словеније и Босне и Херцеговине. Архивска грађа која се односи на НДХ похрањена је након Другог светског рата у Војноисторијском институту.

На основу докумената који се чувају у сређеном делу поменутог фонда, објављен је 1993. године, у издању Војноисторијског института, први том едиције „Злочини на југословенским просторима у Првом и Другом светском рату” који се односи на злочине НДХ у току 1941. године. Преглед сређеног дела фонда НДХ налази се и у едицији „Архивски фондови и збирке у СФРЈ. Савезни архиви” објављеној 1980. године у Београду.

У оквиру сређеног дела архиве НДХ, кажу у Министарству одбране, значајни су и подаци Државне комисије за утврђивање злочина окупатора и њихових помагача: тематски пописник основних докумената усташко-домобранских јединица и установа који говоре о логорима, затворима, стрељањима, депортовању, спискови логора, планови логора Јасеновац, пописи заточеника и жртава, записници анкетне комисије, фотографије, обдукциони протоколи, записници са саслушања заточеника из логора Стара Градишка, прикази логора у Сиску, Цапрагу, Бачкој Тополи, Петровграду и Македонији.

Војни архив је 18. априла 1991. примио од бившег Савезног секретаријата за иностране послове, ИНДОК Центра, архивску грађу Министарства вањских послова НДХ на основу одлуке СИВ-а донете на 129. седници 6. априла 1991. Архивска грађа је опште тематски-хронолошко разграничена. Планирано је да се архивска грађа обради у наредном периоду у складу с постојећим капацитетима и осталим планираним активностима и пројектима Војног архива.

Хрватски историчари у Војном архиву истраживали домобране

У Министарству одбране за „Политику” потврђују да су правна и физичка лица из Републике Хрватске у протеклим годинама истраживала сређену архивску грађу фонда НДХ: „Теме истраживања хрватских држављана и институција, удружења и установа односиле су се, у највећој мери, на податке о домобранима у НДХ, ’Историјат 369. пуковније НДХ’, ’Историјат и деловање 4. оружничке пуковније’, ’Вера и насиље у источној Хрватској и североисточној Босни 1941–45’, ’Прећутане жртве Другог светског рата и Осијечко-барањске жупаније’, ’Средишња Подравина 1941–1948’, ’Страдање Рома на подручју НДХ за време Другог светског рата’, ’Макс Лубурић’ и остале теме”.

 
Миленко Пешић