БАЊАЛУКА, 25. АПРИЛА /СРНА/ – Предсједник Јеврејског културног центра у Бањалуци Арие Ливне истакао је да залагање предсједника Хрватске Колинде Грабар Китаровић да посебна комисија утврди „праву истину“ о ономе шта се дешавало у Јасеновцу, представља скандал какав се не да замислити.
Ливне је за Срну изјавио да нема представу шта још треба доказивати у вези са Јасеновцем, те да не разумије такав однос Китаровићеве према страховитом злочину.
„Независна Држава Хрватска направила је највећи злочин у историји човјечанства и логор у Јасеновцу је почео да ради на уништењу Срба, Јевреја и Рома још прије него што је то било у Аушвицу и прије него што су Нијемци одлучили о коначном истребљењу Јевреја и других народа“, рекао је Ливне.
Према његовим ријечима, у Меморијалном центру Холокауста „Јад Вашем“ записано је да је у Јасеновцу убијено 600.000 Срба, Јевреја, Рома и антифашиста, те да би било какав разговор о овом питању био узнемиравање жртава.
„Нема се шта дискутовати о томе, све што се каже нема никакве важности. Зна се да је учињен страховит злочен у Јасеновцу и историја ће то памтити“, поручио је Ливне.
Предсједник Хрватске Колинда Грабар Китаровић залаже се да посебна комисија утврди „праву истину“ о ономе шта се дешавало у Јасеновцу током и, како је навела, „након рата“, што је изазвало бурна реаговања и оптужбе за „релативизацију Холокауста“.
Она је подржала приједлог челника Хрватског хелсиншког одбора Ивана Звонимира Чичка о формирању међународне комисије, са члановима из Србије, Хрватске и међународних стручњака, који би утврдили „истину о Јасеновцу“.
„У 21. вијеку, модерном форензиком, медицинском и форензиком документа може се утврдити не само број жртава, већ и истина шта се заиста догађало у Јасеновцу, не само од 1941. до 1945. године, него и касније“, сматра Китаровићева.
Релативизација Јасеновца није добра за Хрватску
БЕОГРАД, 25. АПРИЛА /СРНА/ – Директор Архива Србије Мирослав Перишић оцијенио је да ни за хрватску државу и хрватски народ није добро уколико је суштина комисије о Јасеновцу, чије оснивање предлаже хрватски предсједник Колинда Грабар Китаровић, релативизација онога што се догодило, а то је Холокауст, геноцид над Србима, Ромима и Јеврејима.
„Свакако тако нешто не могу да подржим, као што, претпостављам, ни други историчари не само са ових простора него и из иностранства не могу да подрже“, рекао је Перишић Срни.
Он је указао да из изјаве Китаровићеве није јасно шта би био прави циљ формирања комисије, али да му се у контексту посљедњих дешавања у Хрватској „чини да та иницијатива иде у корак са појавом нових екстремистичких, усташких, нацистичких група у Хрватској које заправо желе да виде Хрватску као државу континуитета са Независном Државом Хрватском“.
„Председник /Хрватске Колинда/ Грабар Китаровић, по мом утиску, показује извесну толеранцију према појави тих група, а као председник државе, која је чланица ЕУ, би пре свега требало да се залаже за очување тековина антифашистичке борбе“, рекао је Перишић.
Истичући да му као историчару није јасно шта значи нова истина, Перишић је подсјетио да су историчари, укључујући стране историчаре, у доброј мјери разјаснили шта је био Јасеновац.
„То питање није спорно – у Јасеновцу се догодио Холокауст, геноцид над Србима, Ромима и Јеврејима, и мислим да ту никакве нове истине не могу да се промовишу и да се релативизује оно што је била суштина Јасеновца“, закључио је Перишић.
Он је указао да нове методе истраживања, које помиње Китаровићева, „јесу заправо методе, које су биле познате и раније“.
„Још шездесетих година је постојала једна стручна екипа, која је радила на форензичком испитивању посмртних остатака убијаних у логору Јасеновац и та група је имала одређене резултате“, рекао је Перишић.
Он је указао да би о разлозима због којих је рад те групе прекинут могао више да каже неко од људи који су учествовали у томе, а један од њих је Србољуб Живановић, који живи у Лондону.
„Видећемо како ће се то даље развијати. Ако је суштина те државне комисије, чије оснивање предлаже председник Грабар Китаровић, релативизација онога што се догодило у Јасеновцу, онда то није добро пре свега за хрватску државу и није добро за хрватски народ“, рекао је Перишић.
Он је закључио да, „ако је у питању, нешто друго, онда би морали детаљније да будемо информисани шта је заправо коначни циљ те комисије“.
Формирање комисије за утврђивање „истине о Јасеновцу“ – мазање очију
САРАЈЕВО, 25. АПРИЛА /СРНА/ – Предсједник Јеврејске заједнице у БиХ Јакоб Финци изјавио је данас Срни да би формирање посебне комисије, са члановима из Србије, Хрватске и међународних стручњака који би утврдили „истину о Јасеновцу“, представљало само „мазање очију“ и губљење времена, те трошење новца ни за шта.
„Сматрам да је за људе који живе у овим крајевима, посебно за Јевреје и Србе, Јасеновац сасвим јасна прича и историја. Постоје и преживјели, нажалост, само њих неколицина који су прошли кроз Јасеновац и знамо све о томе. Нама не треба никаква међународна комисија да нам објасни шта се тамо, у ствари, дешавало“, рекао је Финци.
Предсједник Јеврејске заједнице БиХ подсјетио је и на постојање њемачких извјештаја о окрутности логора Јасеновац, јер су та дешавања била превише и за њемачки укус.
Процјену о броју жртава у Јасеновцу комисија дала већ 1946.
КОЗАРСКА ДУБИЦА, 25. АПРИЛА /СРНА/ – Директор Јавне установе Спомен-подручје „Доња Градина“ Тања Тулековић изјавила је Срни да је већ 1946. године Земаљска комисија Хрватске за утврђивање злочина окупатора и њихових помагача дала процјену да је у концентрационом логору Јасеновац убијено око 500.000-600.000 логораша.
Тулековићева је навела да је и тада Земљска комисија Хрватске истакла да се никада неће моћи утврдити тачан број жртава, али да овај наведени број жртава ипак одговара стварности.
Она је навела да Спомен-подручје „Доња Градина“, највеће стратиште концентрационог логора Јасеновац, са својих девет гробних поља и 105 масовних гробница свједочи о усташком злочину геноцида који се догодио за вријеме НДХ.
„Процјене су да је само у Доњој Градини најстрашније убијено око 366.000 људи“, рекла је Тулековићева, реагујући на изјаву предсједника Хрватске Колинда Грабар Китаровић која се залаже да посебна комисија утврди „праву истину“ о ономе шта се дешавало у Јасеновцу током и „након рата“.
Китаровићева је подржала приједлог челника Хрватског хелсиншког одбора Ивана Звонимира Чичка о формирању међународне комисије, са члановима из Србије, Хрватске и међународних стручњака, који би утврдили „истину о Јасеновцу“.
„Да се тачно утврди права истина, јер сматрам да само истина може помоћи да се помакнемо напријед. У 21. вијеку, модерном форензиком, медицинском и форензиком документа може се утврдити не само број жртава… већ и истина шта се заиста догађало у Јасеновцу, не само од 1941. до 1945. године, него и касније“, сматра Китаровићева.