РТРС, 15.4.2018, Доња Градина – Дан сјећања на жртве усташког злочина геноцида

Доња Градина: Дан сјећања на жртве усташког злочина геноцида, 15.4.2018. Фото РТРС

У Спомен-подручју Доња Градина обиљежен је Дан сјећања на жртве усташког злочина – геноцида у концентрационом логору Јасеновац и његовом највећем стратишту, Доњој Градини. Обиљежавању Дана сјећања присуствовали су предсједник Српске Милорад Додик, премијерка Жељка Цвијановић и предсједник Народне скупштине Републике Српске Недељко Чубриловић.

Предсједник Републике Српске Милорад Додик рекао је да је концентрациони логор Јасеновац био државни пројекат Независне Државе Хрватске /НДХ/ за који никада нико није одговарао и који и данас нема своју званичну категоризацију као геноцид на Србима, Јеврејима и Ромима.

„Ово је мјесто које наводи човјека да ћути, јер нема шта да каже, а сада знам да морамо да говоримо о овоме, да не би било заборављено и однесено у нека тамна мјеста историје и да се на би поново поновио ужасан бол и јаук, који су могле да чују само крошње изнад нас и небо“, рекао је Додик на комеморативном скупу у Доњој Градини.

Обраћајући се учесницима комеморације, Додик је рекао да је доминатан осјећај који из логора Јасеновац носи још из дјетињства био страх од усташа и НДХ, јер је у тој држави спровођен стравичан пројекат систематског убијања једног народа.

„Та спирала мјеста злочина – од Пага, Јадовна, преко Јасеновца, Градишке, до Сајмишта, Крагујевца, па поново према Броду, Пребиловцима, херцеговачким јамама, однијеле су милион жртава српског народа у Другом свјетском рату“, посјетио је Додик.

Он је додао да су у том рату Србе, ослабљене у претходном ратном сукобу, убијали гдје год су стигли, без разлога и повода.

„Убијали су нас, а нису ни знали зашто то чине, али су у томе уживали, јер се никада нису уморили, стали, престали, чули јаук, плач мајке и дјетета. Никада нису имали саосјећање и помислили на своје“, рекао је Додик.

Он је подсјетио да је из логора Јасеновац 22. априла 1945. године пробој извршила само мала група од 1.100 преживјелих логораша, у моменту када је свијет већ видио и знао да је Други свјетски рат при крају.

„Кренули су да се пробију из логора да би били живи свједоци онога шта је било и да би омогућили да живот настави да тече“, додао је Додик.

Он је подсјетио да у општини Козарска Дубица 20 година послије Другог свјетског рата није било мушког регрута из српског народа, јер су сви били побијени у логору за дјецу, у којем је побијено или нестало 35.000 козарачке дјеце.

Додик је рекао да је сам себи често постављао питање како је могуће да група усташа убије толико људи у Доњој Градини, те како то да нико није пружио одпор?

„Скоро сам схватио да су Срби страдали због двије страшне ствари у својој историји, а то су страх и илузија. Страх од тог монструозног мјеста, логора у који су улазили у којем су сретали лешеве, одсијецао је снагу за било какав отпор. Био је то паралишући страх, јер сте дошли на мјесто без повратка“, рекао је Додик.

Он је нагласио да ће историја забиљежити да је за убијање Срба направљено једно посебно оружје које се звало „србосјек“, које су имали Хрвати и усташе да би Србима вадили очи и клали их што је брже могуће.

„`Србосјек` је оружје за један народ, да се он побије, да нестане и да се не понови. Илузија Срба је била комунистичка Југославија“, нагласио је Додик.

Он је оцијенио да је у Југославији разграђена снага српске националне државе и идеје тога времена и та илузија је опет довела до страдања Срба.

„Прихватили су Југославију као земљу коју су ослободили и слободу давали другим народа, дијелили је с њима, да би на крају тог страдалничког вијека проглашени кривцима за распадање земље за коју су се они једино борили, једино створили и бранили“, додао је Додик.

Он је у Доњој Градини поручио да та илизуја мора да нестане и да мора да се гради одговорна српска националана и државна идеја која подразумијева сазнање да не би страдали ни у Другом свјетском рату да су Срби овдје имали државу.

„Нису је имали и увијек тамо гдје Срби нису имали државу, увијек су били побијени“, рекао је Додик и додао да и данас кад се год појави нека манифестација усташтва, са својим годинама, искуством и животом, увијек из страха реагује рефлексно, са жељом да се бори против тога, јер је то претходно уништавало његов народ.

Он је додао да је створена Република Српска као одговорност и израз српског хтјења за слободом, а не да учини зло другим народима.

„Нећемо одустати од ње и права која су нам дата Дејтонским мировним споразумом, који је јасно написан и који знамо да читамо. Нећемо да западнемо у страх нити да прихватимо илузије стварања друштва над којим је пропала бивша Југославија“, поручио је Додик.

Предсједник Републике Српске Милорад Додик нагласио је да Срби као народ желе мир.

„Данас је најважије да позовемо и призивамо мир међу људима, мир међу народима, међу држама, мир међу нама који живимо овдје да би могли да се рехабилитујемо као нација и народ, да би могли да градимо наше породице, куће, нашу Републику Српску и државу“, рекао је Додик и додао да је зато важно доћи и бити на мјестима гдје се обиљежају страдања.

Он је подсјетио да Српска у протеклих неколико година са Србијом организује обиљежавање неколико важних датума из историје, на простору Републике Српске и Србије.

„Моја велика захвалност предсједнику Србије Александру Вучићу што је био иницијатор и покренуо идеју да се то на тај начин ради. То је једини могући одговор, јер ми не можемо и не требамо да будемо сепарисани. Српски народ је јединиствен, по свом идентитету, вјери, писму и језику и ми нисмо босански нити смо хрватски нити било који ини Срби“, нагласио је Додик.

Према његоврим ријечима, Срби су припадници једног историјског народа, мирољубивог, који тежи стабилности и миру.

„Желимо да се, одајући пошту страдалима, завјетујемо на живот и мир, суживот и миран живот на овим просторима. Ако не можемо да живимо заједно са онима са којима смо мислили да можемо, можемо да живимо у миру једни крај других. И зато са овог мјеста поново позивам на мир међу нама, људима и народима“, рекао је Додик у Доњој Градини.

Предсједник Скупштине Србије Маја Гојковић истакла је данас да се о страдањима у Јасеновцу, једном од најстрашнијих концентрационих логора у Другом свјетском рату, мора гласно говорити и да на садашњим и будућим генерацијама остаје да о томе свједоче и упозоравају човјечанство.

Гојковићева је у обраћању у Спомен-подручју „Доња Градина“ поручила да српска страна неће дозволити да се негирају, оправдавају и забораве ови страшни злочини.

Независна Држава Хрватска /НДХ/, подсјетила је Гојковићева, била је држатворни пројекат чији је крајњи циљ био затирање читавих народа – Срба, Јевреја, Рома и осталих који другачије мисле.

Она је нагласила да су у темељу НДХ биле мржња и расизам, зло које није потпуно нестало са урушавањем те државне творевине.

„Сваки покушај оживљавања усташтва и фашизма угрожава основна људска права што се не смије допустити, односно не смије се дозволити да се врате такве вриједности“, рекла је Гојковићева.

Министар одбране Србије Александар Вулин изјавио је у Доњој Градини да је Република Српска морала настати као отпор понављању јасеновачком геноциду, истребљења српског народа, његовог протјеривања и затирања.

Вулин је навео да се суштина грађанских ратова у Хрватској и БиХ не може разумјети, ако се не познаје јасеновачки ужас и не схватају размјере геноцида који се догодио у том концентрационом логору.

Он је нагласио да српски народ никада више неће мирно прихватати да буде одвођен у логоре, затиран и протјериван.

„Србија, као један од гараната Дејтонског споразума, увек ће снажно подржавати Републику Српску и овај споразум. Никада неће дозволити да се јасеновачки ужас понови“, рекао је Вулин новинарима након централног обиљежавања Дана сјећања на жртве усташког злочина – геноцида у концентрационом логору Јасеновац и његовом највећем стратишту Доњој Градини.

Према његовим ријечима, обавеза српског народа је да о Јасеновцу говори, подсјећа и супротстави се сваки пут када било ко покуша да релативизује јасеновачко зло и обнови усташку идеологију.

Главни рабин јеврејске заједнице у Србији Исак Асиел поручио је данас да није вријеме да се ћути о злочинима у Другом свјетском рату, већ да се говори, јер су непријатељи гласни.
Асиел је рекао да је тишина дуго владала стратиштима на којима су усташе крвничким убијале невине жртве.

„Многе породице које су изгубиле своје најмилије су занијемиле, али ти Боже не можеш да останеш нем зато што су непријатељи твоји све гласнији“, рекао је Асиел, који је данас у Доњој Градини читао молитву на јеврејском језику за своје сународнике страдале у усташком концентрационом логору Јасеновац.

Он је истакао да је држава Израел установљена на крви као и Република Српска.

Члан Свјетског парламента Рома Драгољуб Ацковић рекао је да су на овом мјесту страдали његови сународници само што су били Роми и да су их усташки џелати ту сатјерални не бројећи их.

Он је истакао да никада неће бити утврђен тачан број Рома који су одведени у вагонима у Јасеновац.

Ацковић, који је за страдале прочитао молитву на ромском језику, рекао је да је Доња Градина једино мјесто на свијету гдје се може чути молитва на ромском језику.

Лидер Српске демократске странке Вукота Говедарица рекао је данас да је Јасеновац „мајка свих злочина на овим просторима“, чије су размјере несагледиве.

„Толико су страшне и несагледиве размјере злочина који се овдје догодио да то зло и страдање из историјских дубина пулсира и још одређују карактер односа народа и држава које настањују овај несрећни дио Балкана“, рекао је Говедарица новинарима након централног обиљежавања Дана сјећања на жртве усташког злочина – геноцида у концентрационом логору Јасеновац и његовом највећем стратишту Доњој Градини.

Он је позвао Хрватску да сузбије све покушаје дјеловања идеологије која је на овим просторима чинила злочин.

Предсједник ПДП-а Бранислав Бореновић поручио је да је обавеза српског народа да никада не заборави страшне злочине у логору Јасеновац и његовом највећем стратишу Доњој Градини, већ да се окупља и моли за невино страдале жртве.

Бореновић је рекао да је ово подручје једно од највећих стратишта у новијој историји човјечанства, које показује да су постојали или још увијек постоје умови који су били спремни да затиру цијеле народе и да чине страшне злочине.

„Човјек овдје размишља да ли да гласно ћути или да пусти да ова тишина и мук говоре умјесто свих нас“, рекао је Бореновић новинарима.

Служењем Свете Архијерејске Литургије у Цркви Светих апостола Петра и Павла у Козарској Дубици јутрос је почела централна манифестација обиљежавања Дана сјећања на жртве усташког злочина – геноцида у концентрационом логору Јасеновац и његовом највећем стратишту Доњој Градини.

Предсједник Републике Српске Милорад Додик, предсједник Народне скупштине Недељко Чубриловић и премијер Жељка Цвијановић положили су данас, у име институција Српске, вијенац на гробном пољу „Тополе“ у Спомен-подручју Доња Градина невино страдалим жртвама усташког злочина-геноцида у концентрационом логору Јасеновац и његовом највећем стратишту Доњој Градини.

У оквиру централне манифестације обиљежавања Дана сјећања на жртве усташког злочина – геноцида у концентрационом логору Јасеновац и његовом највећем стратишту Доњој Градини, вијенац је положио и изасланик члана Предсједништва БиХ из реда српског народа Младена Иванића.

У име институција Србије, вијенац је положила предсједник Скуштине Србије Маја Гојковић.

Вијенце су положиле и делегације јасеновачких логораша из Србије и логораша Другог свјетског рата из Републике Српске, као и делегације Јевреја из Израела и јеврејских заједница из Републике Српске, те Рома из Србије и Српске.

На гробном пољу „Тополе“ у Спомен-подручју Доња Градина вијенац су положили и специјални представник ЕУ у БиХ Ларс Гунар Вигемарк и представници амбасада Русије, САД, Њемачке, Холандије, Словеније и Велике Британије у БиХ, као и представници ОЕБС-а и ОХР-а. Вијенац је положила и делегација општине Козарска Дубица.

Систем концентрационих логора Јасеновац представља највеће стратиште у Другом свјетском рату на територији некадашње Југославије.

На основу првих ексхумација које је урадила државна комисија Федеративне Народне Републике Југославије, а које је потврдио центар „Симон Визентал“, закључено је да је у јасеновачким логорима нестало 500.000 Срба, 80.000 Рома, 32.000 Јевреја и неколико десетина хиљада антифашиста различитих националности.

Међутим, у меморијалном комплексу Јасеновац, који данас припада Хрватској, као жртве су наведени само они који су идентификовани, односно 83.145 убијених.

Међу страдалима, за 1.337 дана постојања логора Јасеновац, било је више од 20.000 дјеце.

Логор Доња Градина, логор бр. VIII, оформљен је 1942. године у систему хрватског усташког логора Јасеновац, а био је активан све до завршетка Другог свјетског рата 1945. године и слома Независне Државе Хрватске.

Доња Градина била је једно од највећих стратишта јасеновачког логора, гдје су убијани махом Срби, Јевреји и Роми.