РТРС, Глас Српске, СРНА, 21. 4. 2023, Пронађен списак Диане Будисављевић са именима 5.800 дјеце [Фото]

Представљање дела списка спасене српске деце Диане Будисављевић и других новоприбављенних артефаката Музеја жртава геноцида Фото: РТРС

Музеј жртава геноцида у Београду дошао је у посјед оригинала списка Диане Будисављевић са именима и свим подацима око 5.800 српске дјеце спасене из усташких логора смрти Независне Државе Хрватске, за који се мислило да је изгубљен или уништен, рекао је данас директор овог музеја Дејан Ристић.

Ристић је рекао да је списак српске дјеце настао у другој половини 1942. године у „Заводу за глухонијему дјецу“ у Загребу у оквиру „акције Диане Будисављевић“ и данас је први пут представљен јавности.

Он је навео да тај списак садржи имена и презимена дјеце, њихових родитеља, датум и назив логора из којег су спасена, као и старосну доб и идентитет хрватских усвојилаца.

– Ми сада први пут живој деци, која су сада људи у дубокој старости и која још трагају за својим идентитетом, као и њиховим потомцима, можемо да понудимо податак који је њихов стварни идентитет – рекао је Ристић. Дјеца коју је покушавала да спаси су била углавном српске националности са подручја у којима је Независна Држава Хрватска вршила геноцид над Србима.

Списак је у Музеј жртава геноцида стигао прошле године и то је прворазредни историјски извор за који се сматрало да је уништен још током Другог свјетског рата.

Ристић није желио да открије како је Музеј дошао до списка, наводећи само да је био ван националне територије, али да су успјели да дођу до њега уз велику подршку државних органа Србије. Био је ван националне територије и донет је на националну територију.

Музеј жртава геноцида представио је данас јавности и наушнице српске дјевојчице са списка Радмиле Радоњић, која је иако спасена умрла јер није могла да преболи ране од злостављања у логору.

Представљање дела списка спасене српске деце Диане Будисављевић и других новоприбављенних артефаката Музеја жртава геноцида Фото: Музеј жртава геноцида, Вечерње новости, Зоран Јовановић

Данас је представљено и оружје хрватских усташа за ликвидацију Срба и других заточеника у Јасеновцу и Јастребарском, међу којима је „србосјек“, који је сада једини такав примјерак на тлу Србије, бодеж злогласних усташких злочинаца из Јастребарског – браће Јавор, као и цигла из Бачић циглане – епицентра јасеновачког губилишта, коју је прошле године музеју поклонио Његово преосвештенство епископ пакрачки Јован.

Међу прибављеним артефактима је Извјештај о злочину усташа у источној Херцеговини – у једном селу код Гацка, гдје су усташе прецизно навеле датум и мјесто злочина, начин убијања, а набројани су и сви припадници јединице која га је починила.

– Извештај је набављен из Канаде. Сви припадници усташке јединице били су муслимани – навео је Ристић и додао да је ријеч о извјештају усташког официра који је детаљно описао масакр над српским цивилима почињен почетком љета 1941. у једном селу у Херцеговини.

Диана Будисављевић је водила је картотеку о дјеци, с надом да би једнога дана она могла бити враћена својим биолошким породицама, али јој је по налогу Министарства социјалне политике Хрватске 28. маја 1945. године та документација одузета.

Представљен је и велики број примјерака преписке из логора у којима су били заточени официри Југословенске војске, као и други артефакти, међу којима је комплетна архивска грађа са прве државне комеморације Крагујевачким жртвама, организоване у Лондону новембра 1942. године.