РТРС, Срна, 14. 12. 2024, Злочин над Србима у Бјеловцу, Братунац – људи побијени, село уништено, а убице још на слободи [Мапа]

Спомен, илустрација Фото: Глас Српске

У Бјеловцу код Братунца обиљежена је годишњица и служен парастос за 109 српских цивила и војника из овог села, од којих је 68 убијено на данашњи дан 1992. године.

Најмлађа жртва био је петнаестогодишњи дјечак Чедо Миладиновић, а убијени су и годину старији Слободан Петровић, те седамнаестогодишњи Миленко Вучетић.

Из Организације породица погинулих истичу да је апсурдно да у Тужилаштву БиХ уопште не постоји предмет везан за злочине у Бјеловцу почињен прије 32 године.

На данашњи дан у селу Бјеловац Славки Матић муслимани из Сребренице упали су у кућу и убили двије кћерке и мужа.

32 године исчекује правду.

– Отишла сам рано да наложим ватру у оближњој школи. Муж и кћерке су остали да спавају. Запуцало је са свих страна и у 10.00 часова сам сазнала да ми је породица убијена и да сам остала сама – испричала је ова старица.

Њене кћерке Сњежана и Гордана биле су цивили и убијене су у кући као и муж Радивоје.

– За правосуђе БиХ нису злочинци они који су убили моју дјецу и мужа него ми који о томе причамо. Такав суд и таква држава нам нису потребни – рекла је Матићева.

На Дрини су, у залеђу села, припадници 28 дивизије, армије тзв Р БиХ из Сребренице направили засједу. Ту су починили велики злочин . Убијено је 68 мјештана, већина је чамцима покушавала спас пронаћи преко Дрине у Србију.

Предсједница Организације породица заробљених и погинулих бораца и несталих цивила Братунца Радојка Филиповић, којој су на данашњи дан 1992. године погинули супруг Драган и свекар Драгољуб, рекла је да злочин у Бјеловцу има све елементе геноцида.

Како је појаснила, муслимани из 28. дивизије такозване Армије РБиХ убијали су све редом, дјецу, жене и старце, а српску имовину пљачкали и уништавали да би потпуно затрли трагове српског постојања на овом простору.

Она је истакла да су њену свекрву и јетрву са двоје дјеце те деветогодишњег Брану Вучетића тај дан заробили и одвели у сребреничке логоре гдје су мучени и изнуривани глађу 56 дана.

Према њеним ријечима, у Бјеловцу су убијене три генерације, дједови и баке, родитељи и дјеца.

– Попалили су имовину и на тај начин извршили су геноцид, три села су попалила – навео је предсједник Општинске организације породица погинулих бораца и несталих цивила Сребренице Бранимир Којић.

Да се Бјеловац никада не би поновио, дужност свакога је да брани Републики Српску и његује културу сјећања – поручено је на скупу .

Начелник општине Братунац Лазар Продановић рекао је да је обавеза свих становника Братунца да се сјете недужних људи из Бјеловца и да се његује култура сјећања.

– Одајемо данас почаст за недужно настрадале Србе из Бјеловца. Њих 68 страдало је једном дану и то је највећи злочин у овој општини. Страдали су само зато што су били Срби. Већина су били цивили и недопустиво је да нико за овај злочин није одговарао – истакао је Продановић.

Потпредсједник Народне скупштине Републике Српске Петко Ранкић рекао је да је злочин над српским народом прије 32 године у братуначком селу Бјеловац примјер геноцидности јер су муслимананске снаге убијале све редом, а већина страдалих су били цивили.

– Овдје ми је страдало доста сродника јер ми је мајка из овог села. Најмасовнији злочин у једном дану у братуначкој општини почињен је у Бјеловцу и да су џихадисти Насера Орића стигли, жртава би било и више – навео је Ранкић.

Ранкић је истакао да за овај стравичан злочин нико није одговарао, да је Суд БиХ злочиначки настројен према српском народу јер некажњавањем злочинаца саучествује у злочину.

Породице, преживјели мјештани и представници општина Братунац и Сребреница као и организације проистекле из одбрамбено -отаџбинског рата положиле су свијеће у знак сјећања на највећи подрињски злочин у једном дану.

Мапу српских стратишта у пуном формату и са навигацијом можете погледати овде

Ова села још нису у цијелости обновљена и неки преживјели мјештани још не могу да се врате, јер им ни након 32 године куће нису обновљене.

За овај, као ни за све остале злочине почињене над Србима у Подрињу, нико није одговарао, иако су правосудним органима БиХ поднесени бројни докази и свједочења о почињеним злочинима.

Међутим, тужиоци опструишу и не желе да обједине доказе и подигну оптужницу против осумњичених чекајући да преживјели свједоци помру, а злочинци да што дуже живе на слободи.

Породице погинулих огорчене су на рад тих органа који им сваке године обећавају да ће ти процеси бити покренути у наредној години, а године тако пролазе.