РТРС, Срна, 18. 12. 2024, Без казне за злочин над Србима у Машићкој Шаговини ни након 33 године

Спомен, илустрација Фото: Глас Српске

За злочине у Машићкој Шаговини код Нове Градишке нико није одговарао ни 33 године од крвавог похода хрватских снага на ово село, у којем је ликвидирано најмање 55 Срба.

Документационо-информациони центар Веритас подсјећа да су у ноћи између 18. и 19. децембра 1991. године припадници хрватског Збора народне гарде „зенге“ и специјалци из групе „Свилени“ извршили пјешадијски напад на Машићку Шаговину, коју је бранило стотињак људи, припадника Територијалне одбране из овога и сусједних српских села.

У току борбе за „проклету тврђаву“, како су Хрвати због њеног изузетног геостратешког положаја звали Машићку Шаговину, „зенге“ су, искористивши то што су браниоци са мјештанима славили Светог Николу, овладале цијелим мјестом, наводе у Веритасу.

Том приликом су, према српским изворима, ликвидирали најмање 55 Срба, а међу њима 31 цивила и припадника Територијалне одбране из овог села, док их је неколико десетина прошло вишемјесечну тортуру у хрватским казаматима.

Преживјели српски логораши свједочили су да су „зенге“ палиле куће и убијале и цивиле и браниоце након полагања оружја и предаје.

Према хрватским изворима, акцију је испланирао бригадир Јосип Микшић, тадашњи комадант 121. бригаде, а нападом је командовао пуковник Анте Шолић, тадашњи командант Самосталне интервентне сатније /чете/ при 121. бригади.

Међу убицама преживјели мјештани су препознали Здравка Паритана, Стевана Кулића, обојица из Церничке Шаговине, и Ивана Клепића из Нове Градишке.

Према налогу хрватске војске, у Машићкој Шаговини је сахрањено 28 тијела, већина под именом.

Скупљали су их и сахрањивали чланови породица и рођаци, а Цветанка Милосављевић је морала сахранити два сина Тихомира /20/ и Драгана /23/.

Са ове локације до 2013. године ексхумирани су и српској страни предати посмртни остаци најмање шест лица, уз објашњење да су „страдали у борби“, а у октобру исте године ексхумирани су посмртни остаци још 19 жртава, од којих је до сада 14 идентификовано, док се за остале жртве још не зна ни мјесто гдје су сахрањени.

Село је опљачкано и спаљено, изузев Задружног дома, у коме је била хрватска војска све до доласка војника Уједињених нација.

У Хрватској ова акција се котира као „једна од првих херојских битака `домовинског рата`“.

Иако су у овој акцији убијани цивили и заробљеници, категорије које су у оружаним сукобима заштићене Женевским конвенцијама, а позната су и имена оних који су испланирали и извели ову акцију, као и починилаца убистава, за овај злочин још нико није одговарао ни пред домаћим, а ни пред међународним судовима.

У Машићкој Шаговини је, према попису становништва из 1991. године, живјело 209 становника, од којих 189 или 90 одсто Срба, 16 Хрвата и четири Југословена.

Двадесет година касније, по попису из 2011. године у овом селу је пописано седам становника, и то два мушкарца и пет жена, без ознаке националне припадности.