РТРС, Срна, 30.4.2017, Штрбац: Срби кажњени јер су се бранили

Саво Штрбац Фото: РТРС

Хрватска никада није санкционисана због напада на подручје под заштитом УН, нити је ико кажњен за етничко чишћење и бомбардовање српских цивила у Западној Славонији у мају 1995. године, али је међународно правосуђе казнило Србе због потеза које су предузели како би се од тога одбранили, рекао је директор Документационо-информационог центра „Веритас“ Саво Штрбац.

Он је подсјетио да су 1. и 2. маја 1995. године у акцији „Бљесак“ хрватске оружане снаге извршиле агресију на српску област Западна Славонија или Сектор Запад под заштитом УН-а, која је била у саставу Републике Српске Крајине /РСК/.

Подручје на коме је у то вријеме живјело око 15.000 Срба, од којих су 4.000 били војници, напало је, према хрватским подацима, око 16.000 припадника хрватске војске и полиције, а претходно су обавијестили припаднике УН, који су побјегли прије акције.

Народ Западне Славоније, како је истакао Штрбац, видјевши да је нападнут са свих страна, кренуо је да бјежи имајући у свјежем сјећању страдање Срба са тог подручја у Јасеновцу у Другом свјетском рату, али и још свјежија страдања у Пакрачкој пољани – новоусташком логору основаном 1991. године.

„Могли су само према `мосту спаса` на Сави и да се сматрају спасеним ако уђу у Републику Српску. Хрвати су их на том путу гађали бомбама из авиона, маљуткама из хеликоптера, из топова су тукли ту цесту, рањеници су гажени тенковским гусјеницама. Било је и ножевима `докланих` рањеника“, рекао је Штрбац.

Према „Веритасовим“ подацима, у тој је акцији погинуло или нестало 283 Срба од којих је 114 цивила, а међу њима 55 жена, 11 дјеце до 18 година и 73 особе старије од 60 година.

Од 283 погинулих или несталих Срба до сада је расвијетљена судбина 139, а судбина њих 144 тек треба да се расвијетли.

„Нека села су потпуно угашена, а највише су страдала два села – Медари у којима су биле 22 жртве, укључујући 11 жена и троје дјеце, а и у Пакленици су биле 22 жртве. У Пакленици су убијена два брачна пара старих људи – Пантелија Ковач /77/ и његова жена Верица /68/, као и Петар Вукотић /76/ и супруга Десанка /70/“, рекао је Штрбац.

Он је истакао да је најтеже страдала породица браће Вуковић из Медара – брат Ранко, његова супруга Анђелија и њихово двоје дјеце – Горан /11/ и Гордана /8/, те други брат Милутин, његова супруга Цвијета и њихова ћерка Драгана /7/.

„Ову акцију испланирали су и извели по налогу тадашњег предсједника Хрватске Фрање Туђмана Гојко Шушак, Јанко Бобетко и Имре Аготић. Сви су они умрли у међувремену, али живи су Петар Стипетић, Лука Џанко, Маријан Марековић, Младен Круљац, који су сви постали генерали и бригадир Стјепан Гаљешевић“, навео је Штрбац.

Међутим, како је истакао „ништа им се не дешава, они су и даље национални хероји и уживају све почасти на слободи“.

Штрбац је навео да Хашко тужилаштво није ништа предузело, иако им је он лично у Книну предочио све ове чињенице.

„То исто Хашко Тужилаштво, које није никога процесуирало за акцију `Бљесак`, је већ 25. јула оптужило тадашњег предсједника РСК Милана Мартића да је 2. и 3. маја 1995. године за одмазду издао наређење војним органима РСК да гранатирају Загреб“, рекао је Штрбац.

Тада је, према оптужници, погинуло шест цивила, а назначена Мартићева кривица је што се „није придржавао закона и обичаја који регулишу вођење рата“ и за то је он правоснажно осуђен на 35 година затвора.

Штрбац, међутим, истиче да наређење да се туку градови, није дато из освете послије завршетка „Бљеска“, него док је та акција још трајала и док су Срби још убијани и њихова имовина пљачкана и уништавана.

„То је била и јавно позната стратегија одбране РСК, која је достављена релевантним факторима да ако их нападну, браниће се гађањем циљева по дубини Хрватске“, рекао је Штрбац.

Он каже да је било покушаја истрага против хрватских генерала, али је све завршено у истражној фази.

Као куриозитет навео је да је 2006. године хрватско тужилаштво одбацило кривичну пријаву за ратне злочине против команданта хрватске Треће гардијске бригаде генерала Младена Круљца и његовог војника Томислава Абрамовића, који је по наређењу Круљца снајпером усмртио српског цивила Мирослава Вучковића из Окучана док је претрчавао пут.

„Одбачено је уз цинично образложење да се радило о уобичајеном војном поступању у ратним операцијама. Ми Крајишници свих ових 22 година постављамо питање ко то и зашто прави разлику између цивилних жртава у Загребу и Окучанима и по ком критеријуму међународни и национални судови процјењују ко и када крши законе и обичаје који регулишу вођење рата?“, пита Штрбац.

Ако је Мартић крив за кршење закона и обичаја приликом вођења рата, каже Штрбац, како то да по истом том пропису нико од Хрвата није крив.

У акцији „Бљесак“ преживјели цивили који нису побјегли одведени су у логоре за цивиле, па је тај простор остао потпуно испражњен, а њихова имовина затим је опљачкана, попаљена и уништена.

Од 15.000 Срба до сада се, према подацима „Веритаса“, на подручје Западне Славоније вратило око 1.500 и то углавном старије доби, док су се остали „расули“ по свијету, а највише их је у Србији и Републици Српској.

Штрбац је рекао да је заробљено око 1.450 припадника Српске војске Крајине, зато што су их на неки начин превариле заштитне снаге УН, које су им гарантовале да ће, ако предају оружје, моћи слободно да се извуку и оду за својим породицама.

„Међутим, Хрвати су их затворили и изложили разним тортурама. Многи су осуђени на дугогодишње затворске казне, а највише их је служило казне у Лепоглави и злогласној Лори у Сплиту“, рекао је Штрбац.