РТС,СРНА, 8.5.2016, Спомен на жртве хрватског усташког логора Јасеновац – 71. година од пробоја јасеновачких логораша

Спомен подручје Доња Градина Фото: СРНА

Полагањем венаца на спомен-подручје Доња Градина код Козарске Дубице обележена је 71. година од страдања жртава усташког злочина у концентрационом логору Јасеновац и његовом највећем стратишту Доњој Градини. Нама данас ударају жиг зликовца, а зликовцима стављају ореал жртве, рекао је председник Србије Томислав Николић и поручио да то што су деценије прошле од стравичног геноцида није разлог зашто се у свету ћути о томе.

Почело служење парастоса за невино страдале жртве

ДОЊА ГРАДИНА, 8. МАЈА /СРНА/ – У Спомен-подручју Доња Градина, на гробном пољу „Храстови“, почело је служење парастоса за невино страдале жртве усташког злочина-геноцида у концентрационом логору Јасеновац и његовом највећем стратишту Доњој Градини којем присуствују највиши званичници Републике Српске и Србије, те велики број грађана.

Парастос за православне жртве логора Јасеновац служи Његово преосвештенство епископ бањалучки Јефрем уз саслужење више свештеника.

У Спомен-подручју Доња Градина молиће се и за жртве јеврејског и ромског народа.  За страдале Јевреје молиће се рабин Јеврејске заједнице у Србији Исак Асиел, док ће за страдале Роме молитву говорити Драгољуб Ацковић.

Делегације положиле вијенце на гробном пољу „Тополе“

ДОЊА ГРАДИНА, 8. МАЈА /СРНА/ – Предсједници Републике Српске Милорад Додик и Србије Томислав Николић положили су данас вијенце на гробном пољу „Тополе“ у Спомен-подручју Доња Градина невино страдалим жртвама усташког злочина- геноцида у концентрационом логору Јасеновац и његовом највећем стратишту Доњој Градини.

Вијенце су положиле и делегације јасеновачких логораша из Републике Српске и Србије, Народне скупштине Републике Српске, делегација Владе Српске, коју је предводила премијер Жељка Цвијановић, као и делегације Владе Србије и Израела, израелског града Модина и града Бањалука.

На гробном-пољу „Тополе“ вијенце су положиле и делегације општине Козарска Дубица, СУБНОР-а, Републичке организације породица погинулих, заробљених и несталих, Борачке организације Републике Српске, Савеза удружења ратних војних инвалида, Удружења „Ветерани“ и Савеза логораша Републике Српске.

Вијенце је положио и Велимир Сакан, изасланик члана Предсједништва БиХ из реда српског народа Младена Иванића, делегације Парламентарне скупштине БиХ, Савјета министара БиХ, Вијећа народа Републике Српске, амбасадори Руске Федерације, САД, Њемачке, Француске, Велике Британије, те делегације ЕУ.

Вијенце су положиле и делегације Министарства одбране БиХ и Трећег пјешадијског /Република Српска/ пука Оружаних снага БиХ, делегације Рома из Републике Српске и Србије и делегација Српског националног вијећа из Хрватске.

Након полагања вијенаца, комеморативна поворка кренула је према гробном пољу „Храстови“ у Спомен-подручју Доња Градина, гдје ће у 12.00 часова бити служен парастос и помен за невино страдале жртве српског, јеврејског и ромског народа.

Дан сјећања на жртве усташког злочина-геноцида у концентрационом логору Јасеновац-Доња Градина од прошле године заједнички обиљежавају владе Републике Српске и Србије, на основу потписаног Меморандума о сарадњи у области његовања традиција ослободилачких ратова и обиљежавања годишњица историјских догађаја.

Парастос на гробном пољу „Храстови“ Спомен подручје Доња Градина, 8.5.2016. Фото: СРНА

Николић: Не треба престати истраживати мјесто страдања

„Протиче осма деценија од мученичке смрти на стотине хиљада невиних, који су имали срећу да буду рођени као Срби, и несрећу да потпадну под власт усташких зликоваца којима је било на памети само уништавање Срба“, навео је Николић, обраћајући се окупљенима на стратишту Доња Градина.

Он је напоменуо да још нису до краја истражене све гробнице и јаме по Доњој Градини.

„Овде /на Градини/ су дивље звери мучиле, скрнавиле, иживљавале се, убијале ножем, маљем, давиле у реци, ретко пуцале, да се не би чуло, у децу, у своје дојучерашње комшије, пријатеље, суграђане друге вере и нације“, рекао је предсједник Србије.

Према његовим ријечима, то што су прошле деценије од стравичног ратног злочина геноцида није разлог зашто у свијету ћуте и гледају да се све то што мање помиње.

„Разлог је што су побијени Срби, а убице су били Хрвати. Нама данас ударају жиг зликовца, а зликовцима стављају ореол жртве. Доња Градина се не уклапа у ту дириговану поделу народа“, истакао је Николић.

Он је подсјетио да је у јасеновачком логору страдало о више од 700.000 људи, од којих је више од 360.000 Срба завршило у доњоградиначким јамама, највећем стратишту тог логора.

„Усташки џелати оставили су за собом 105 масовних гробница од преко 10.000 метара квадратних и још 22 чија величина још није утврђена“, навео је Николић и додао да се у страшној статистици, у бројевима жртава, јама, мјерама, не смије заборавити људски лик жртве, сваки човјек понаособ.

Николић је поручио да се од Хрватске данас не тражи да воли Србију, да је довољно само да покаже да жели да узврати пријатељство које јој Србија нуди, те да се одвоји од усташких злочина и „не плаши суочавања са дијелом мрачне историје у коме није ни учествовала, не дозволи да је неко уведе у злочин заборава злочина“.

„Наша рука је пружена, да не бисмо морали да обележавамо страдања неких нових Крстића, Думитровића, Биененфела, многих чија је срећа и несрећа што нису Хрвати“, рекао је Николић.

„Још нисмо до краја истражили све гробнице и јаме по Доњој Градини, нарочито Саву, највећи српски гроб од извора до ушћа. Овде су дивље звери мучиле, скрнавиле, иживљавале се, убијале ножем, маљем, давиле у реци, ретко пуцале, да се не би чуло, у децу, у своје дојучерашње комшије, пријатеље, суграђане друге вере и нације“, рекао је Николић.

Истакао је да то што су деценије прошле од стравичног ратног злочина геноцида није разлог зашто у свету ћуте и гледају да се то што мање помиње.

„Разлог је што су побијени Срби, а убице су били Хрвати. Нама данас ударају жиг зликовца, а зликовцима стављају ореол жртве. Доња Градина се не уклапа у ту дириговану поделу народа. Да је од безумне руке усташког терора страдао само један невин човек па је много, а камо ли стотине хиљада деце, жена, нејачи чија је једина кривица у томе што су били Срби, Јевреји, Роми“, рекао је Николић.

Николић је истакао да о начинима усташког мучења довољно говоре поделе на врсте јама по Доњој Градини.

„Постојале су три врсте масовних гробница: оне у које су сатеривани људи и потом убијани маљевима, оне у које су бацани већ убијени логораши и оне у којима су укопаване куване и паљене кости, људски остаци из такозване творнице сапуна и спаљивања лешева“, рекао је Николић.

Нагласио је да је Доња Градина највеће стратиште јасеновачког логора, да су „усташки џелати“ ту оставили 105 масовних гробница од преко 10.000 квадратних метара и још 22 чија величина још увек није утврђена.

Николић је истакао да се у страшној статистици не сме заборавити људски лик жртве, наводећи имена страдалих, међу којима су деца од четири и шест година.

„Још нисмо завршили овај страшан попис“, рекао је Николић.

Додик: Ране јасеновачких мученика непрекидна опомена

Предсједник Републике Српске Милорад Додик поручио је данас у Доњој Градини да су ране јасеновачких мученика залог опстанка српског народа и непрекидна опомена свим Србима.

„Остаје трајно питање зашто раније није било напада на Јасеновац и његовог ослобађања и зашто се чекало да се побиједи фашизам у Европи и тек је онда једна група преживјелих логораша, која је била осуђена на смрт, смогла снаге да крене у пробој“, истакао је Додик у обраћању на комеморативном скупу у Спомен-подручју Доња Градина.

Он је на овом мјесту поставио питање зашто је власт бивше Југославије скривала овај злочин и није дозволила да се о њему више зна.

„Зашто су, када су нас образовали, у идеологији коју су ширили, скривали да су нас овдје побили“, упитао је Додик.

Према његовим ријечима, прошлост је важна за српски народ јер на њој почива идентитет овог народа. „Уколико се не сјећамо својих мртвих и страдалих, заборавимо и потиремо себе“, навео је Додик.

Додик је нагласио да је пробој јасеновачког логора смрти једна од највећих српских побједа извојевана у тишини, али која је, нажалост, остала у тишини све до данас.

„Јасеновачки новомученици неуморно бдију на стражи наше савјести и нашег памћења и опомињу да је наша слобода увијек била везана за државу“, истакао је Додик.

Додик је рекао да на овом светом мјесту свака ријеч одјекује тупо и дјелује ситно и безначајно, јер је заглушујући врисак жена и дјеце, плач старих и нејаких трајно обиљежио ово мјесто туге.

„У Доњој Градини вријеме више не тече. Казаљке на часовницима зауставиле су се прије 71 годину опомињући и подсјећајући нас на најтрагичнији догађај у новијој српској историји“, истакао је Додик.

Додик је рекао да је потребно да сваки Србин непрекидно свједочи истину о Јасеновцу, Пребиловцима, Јадовну, али и о новим стратиштима да би истину о њима сви чули.

Он је нагласио да је Република Српска настала као потреба српског народа да живи слободно у својој држави, која је настала као плод колективног сјећања на страдање у Другом свјетском рату и када није имао државу.

„Зато наше јасеновачко, пребиловачко и јадовничко страдање никада не смијемо заборавити“, поручио је Додик.

Додик је додао да нико нема право да се игра са државом која је тако скупо плаћена, те напоменуо да српски народ не смије да изгуби идеју слободе државе.

Он је рекао да Република Српска не тражи ништа више од Дејтонског положаја БиХ који јој је више пута одузиман различитим одлукама високих представника.

Додик је нагласио да Република Српска поштује Устав БиХ, али сматра потребним да се врате надлежности које су јој одузете и пренесене на ниво БиХ различитим одлукама високих представника.

„Република Српска жели да буде дио интегративних процеса на овом простору, опредијељена за ЕУ, али и да буде видљив и уважен фактор у тим процесима“, рекао је Додик.

Према његовим ријечима, активности и сарадња Републике Српске са Србијом су сасвим природне и логичне.

Додик је изразио задовољство чињеницом да Република Српска данас заједно са Србијом обиљежава овај догађај који спада међу важне националне догађаје.

Венце је положила 21 делегација – председници Србије и Републике Српске, затим представници две владе, преживели логораши, борачка удружења, као и амбасадори, међу којима и представници Израела и Немачке.

Логор Доња Градина оформљен је 1942. године у систему усташког логора Јасеновац, а био је активан све до завршетка Другог светског рата 1945. године и слома НДХ. То је било једно од највећих стратишта где су убијани махом Срби, Јевреји и Роми.

На основу првих есхумација које је урадила државна комисија Федеративне Народне Републике Југославије, а које је потврдио и центар Симон Визентал, закључено је да је у јасеновачким логорима нестало 500.000 Срба, 80.000 Рома, 32.000 Јевреја и неколико десетина хиљада антифашиста различитих националности.

Међутим, у меморијалном комплексу Јасеновац, који данас припада Републици Хрватској, наводе се као жртве само они који су идентификовани, односно 83.145 убијених.

Међу страдалима за 1.337 дана постојања логора Јасеновац било је више од 20.000 деце.