Добој: Поглед на затурено гробље са масовним горбницама добојског логора, 1915. Фото: РТВ Добој, СРНА
У Добоју је данас служен молитвени помен и парастос на православном гробљу, које је недавно откривено и очишћено и на којем су пронађени остаци споменика из 19. вијека, а претпоставља се да су ту масовне гробнице српских интернираца из добојског логора који је Аустроугарска основала 1915. године, што ће бити предмет истраживања, изјавио је протојер-ставрофор Мирко Николић.
Николић је рекао да још немају писани или усмени траг о томе када је посљедњи пут служен молитвени помен за укопане на овом гробљу које се простире на површини од око 2,5 дунума и које је поново враћено у посјед Српске православне цркве.
Он сматра да око 90 одсто грађана Добоја и не зна да гробље постоји.
„Нашли смо два споменика која су видљива. Наравно, нисмо ми стручњаци те области и нисмо хтјели да дирамо камене остатке, али на два која се виде пише Стака Јефтановић и Јованка Трифковић“, рекао је Николић новинарима.
Он је навео да је, према подацима из љетописа, утврђено да је Јованка била супруга Игњата Трифковића који је био добојски пекар и међу првим оснивачима и предсједницима Црквене општине Добој која је формирана 1884. године.
Стака Јефтановић била је супруга Симе Јефтановића који је исто био угледни трговац у Добоју и један од чланова Црквеног одбора.
„Игњатово и Симино име помињемо на литургији стално, али нисмо знали да им супруге управо овдје почивају. Они су сахрањени хиљаду деветсто и неке године на гробљу Баре“, навео је Николић.
Он сматра да су на овом гробљу сахрањени и српски интернирци из добојског логора за Србе који је Аустроугарска формирала од 27. децембра 1915. до 5. јула 1917. године и у којем је страдао 45.791 Србин.
„Према свједочанству које имамо у Споменици пише да су жртве из логора вожене улицама Добоја док тијела нису спадала са запрежних кола и док гробље није постало тијесно. Када је крв почела да цури из гробница онда је основано гробље у Придјелу“, рекао је Николић.
Он је навео да су пронађене кости српских логораша из хумки у Придјелу пренесене у Спомен-костурницу, док се ова локација не помиње.
„Највероватније да је то био циљ пројекта – да се ово гробље заборави, да се забораве жртве и страдања у добојском логору. Не знам како бих рекао, у томе се и успјело на крају, али, ево, увијек се нађе неко ко ће то да открије и да изађе истина на видјело“, поручио је Николић.
Он је напоменуо да ће све ове претпоставке бити истражене како би имали потпуне и тачне чињенице и да се не би нагађало.
„Јер, немамо друго гробље гдје би могле бити сахрањиване жртве, а знамо да је само у априлу 1916. године сахрањено 643 дјеце. Овдје можемо поставити питање зашто је гробље напуштено, зашто се престало овдје сахрањивати када видимо да нема много хумки које су порушене. Врло мало гробова се назире, али се могу назријети масовне гробнице које су вјероватно ту постављене“, рекао је Николић.
Николић је истакао да је, захваљујући истраживању и земљишно-књижним изводима, пронађено ово старо српско гробље у Добоју које је, нажалост, било потпуно запуштено, зарасло и заборављено.
Гробље је смјештено непосредно изнад комплекса добојске Болнице „Свети апостол Лука“, а на локалитету се могу пронаћи и камени споменици Аустроугарима.
