РТВ, Танјуг, 30.10.2021, Веритас подсећа: Годишњица хрватског напада на Билогору

Црква Успења Пресвете Богородице (1709) у Доњој Раштеници под заштитом УНЕСКО, уништена у новембру 1991. године Фото: Јадовно 1941.

Невладина организација „Веритас“ подсетила је данас да је 31. октобра 1991. године, нападом на припаднике Територијалне одбране Грубишно поље, започела акција хрватске паравојске под кодним називом „Откос-10″, која је имала за циљ ликвидирати или протерати Србе са подручја источне Билогоре, смештеног на северозападу Хрватске, у троуглу између Бјеловара, Дарувара и Вировитице.

Народ источне Билогоре, оценивши да малобројне српске снаге неће моћи дуго издржати притисак преко шест пута бројнијих хрватских формација, а поучен историјским искуством из Другог светског рата, када су их усташе одводили и убијали у логорима Јадовно и Јасеновац, кренуо је у егзодус спашавајући голе животе, додаје се у саопштењу.

Тога и наредног дана, комплетно становништво из 23, и један број житеља из још 15 села, напустило је то подручје и у избегличкој колони, у којој се нашло око 4.000 људи и преко 600 различитих возила, прешло у Босну, у којој се тада још није ратовало, подсећа Веритас.

Међу њима је било и око 250 припадника других националности, Хрвата, Чеха, Мађара и Рома, део њих у мешовитим браковима са Србима.

После повлачења Срба из источне Билогоре, уследила су убиства преосталих становника, пљачка, паљевине и минирања кућа, укључујући и села у којима раније није ни било отпора.

„У најбољој усташкој традицији из 1941, настављено је рушење и девастација православних храмова тако да су до темеља изгореле дрвене цркве билогорског стила, јединствени споменици културе нулте категорије под заштитом УНЕСЦО-а: храм св. Димитрија у Растовцу, саграђен прије 1700-те године и Успеније Пресвете Богородице у Доњој Рашеници из 1709. године“, истиче се у саопштењу.

На подручју источне Билогоре, у рату од 1991. до 1997. године, колико је до сада утврђено, живот је изгубило 65 особа, већином српске националности и оних који су били у родбинским везама са српским породицама.

Од укупног броја страдалих, 41 је цивил, од којих је 17 убијено пре акције „Откос-10″ током кампање застрашивања и злостављања, те 23 припадника ТО, док су двојица Срба, који су остали у хрватској војсци и полицији, ликвидирани од стране „сабораца“.

Од укупног броја жртава још се трага за посмртним остацима 15 особа.

За наведене злочине над Србима почињене у источној Билогори до сада је одговарао само Вељко Марић, припадник ЗНГ из Грубишиног поља, којег је Веће за ратне злочине у Београду осудило на казну затвора од 12 година због ратног злочина против цивила зато што је 31. октобра 1991. године у селу Растовац, у општини Грубишно Поље, хицима из ватреног оружја убио Петра Слијепчевића (1926) у породичној кући.

Док је Марић у српским затворима издржавао казну, против њега је српско правосуђе отворило још једну истрагу због сумње да је током септембра 1991. у Грубишном Пољу ликвидирао Мићу Васиљевића и Владимира Кучеру, те мучио Звјездана Мачка, сви Срби.

„Иако истрага није завршена, Марић је у јуну 2015. године из Србије трансферисан у Хрватску. Приликом трансфера хрватска страна се обавезала да ће наставити кривични поступак против Марића започет у Србији, али до сада нема потврде да преузету обавезу и испуњава“, наводи се у саопштењу.

Веритас наводи да је до Другог светског рата на подручју источне Билогоре живело 18.000 житеља српске националности, а после усташких злочина у Другом и оних почињених у последњем рату, по подацима Митрополије загребачко-љубљанске, 2005. године преостало их је 1.170 углавном старијих особа, док их је попис становништва у априлу 2011. дочекало мање од 1.000.