
Косач и аутор Зоран Јовановић Мачак у Старчеву, на месту где је фотографија настала 8. јуна 1999. године Фото: СПОНА, Зоран Јовановић Мачак
Ова фотографија, једна од најпознатијих из НАТО агресије на нашу земљу дело је мог драгог колеге Зорана Јовановића Мачка.
Настала је 8. јуна 1999. године око поднева у селу Старчево, а на њој су језив призор последица управо бомбардоване рафинерије у Панчеву и Војислав Минић из Старчева, родом из Зубиног Потока на КиМ, професионални косач који је тог дана скидао детелину да би прехранио живину.
„Косач“ је први пут објављен на насловној страни „Вечерњих новости“ у издању за целу Србију и Црну Гору већ сутрадан 9. јуна 1999. Окинуо је четири пута, зато су на фотографијама различити положаји косе, за оштро око и оног ужасног дима…
Како и сам Мачак каже, од тада до данас ни не зна колико је пута објављена, на свим странама света, често без његове дозволе, наравно и без накнаде за објављивање. Користи се у мимовима, видео-игрицама…
Постала је, како каже, вирална од како су друштвене мреже сву актуелност узеле под своје.
Нажалост, већина корисника сматра да је ово јавно добро и да свако може да користи материјал без питања и како њему одговара. Он је ову фотографију излагао на изложбама, добио је за њу неколико домаћих и две светске награде.

Косач, Старчево, 8. јун 1999. Фото: Зоран Јовановић Мачак, СПОНА
Но, Мачак НЕ ПРИЧА да је 2000. године одбио награду од 10.000 $, јер су они који су хтели да га награде тражили да из кепшна фотографије избаци податке када је настала и да не помиње НАТО.
Он је то одбио!!! Наиме, организатори такмичења и изложбе – УН и Канон (Canon) уврстили су „Косача“ међу три најбоље фотографије те године у свету и за то је Мачку следила награда од 10.000 $. Само је требало, како су му „сугерисали“ из Токија да избрише НАТО. За Мачка је истина била важнија од новца. Да ли сте скоро чули лепшу и већу причу о достојанству?
Један примерак „Косача“ Мачак је поклонио Музеју историје Југославије када су приредили изложбу : „Како су убијали једну земљу“, а много година касније и Историјском архиву града Панчева.
Јелена Матијевић