СРНА, 16. 3. 2025, У Вршанима обиљежена 81 година од злочина Ханџар дивизије над невиним цивилима

Спомен, илустрација Фото: Глас Српске

У Вршанима код Бијељине данас је обиљежена 81 година од стравичног покоља који је 16. марта 1944. године починила злогласна 13. СС „Ханџар дивизија“, убивши 82 невина мјештана, међу којима осморо дјеце, а страдале су и читаве породице Аћимовић, Божић, Николић и Требић.

„Вршани и данас стоје поносно! Гледајући наше село, куће, школу, цркву и поља, свједочимо да нас нису успјели уништити и да никада неће моћи. Нека је вјечна слава и мир душама невиних жртава, а нека се овакви злочини никада и никоме не понове“, поручено је са данашњег скупа.

Регрутовањем у „Ханџар дивизију“ руководио је врховни јерусалимски муфтија Ел Хусеини, један од Хитлерових највјернијих сарадника, а примарни задаци ове јединице били су уништење антифашистичког покрета у Југославији, олакшавање повлачења њемачких трупа из Грчке, етничко чишћење српског становништва са територија на којима је дивизија оперисала.

Већ након првих операција, „Ханџар дивизија“ и „Принц Еуген дивизија“ стекле су злогласну репутацију због своје невиђене суровости, нарочито у одмаздама према цивилном становништву, а њихова безобзирна дејства била су очајнички покушај да спријече неминовни пораз нацистичког режима и његових сателита у Европи.

„Tрагови злочина не смију бити заборављени“, поручили са тужног скупа на коме су се окупиле породице жртава, антифашисти, представници Градске управе Бијељине, мјештани и сви они који баштине сјећање на невине жртве фашистичког терора.

Ханџар дивизија је за собом оставила крвави траг, а њени злочини остали су упамћени као један од најмрачнијих периода Другог свјетског рата на простору Балкана.

Масакри које је починила над невиним цивилним становништвом, паљења села и бруталне егзекуције били су дио ширег плана нацистичких савезника да етнички очисте одређене територије и елиминишу све који су се супротстављали њиховој идеологији.

На скупу се чуло да обиљежавање сјећања на њихове злочине данас служи као опомена да зло не смије бити поновљено, а страдање невиних жртава као подсјетник на храброст оних који су се борили против фашистичког режима и његове бруталности.

Прије доласка у Вршане, ова злогласна дивизија већ је похарала села и градове, чинећи масовне злочине. У Јамени је убијено 50, а у Сремској Рачи и Босуту 223 цивила.

Напад на Вршане био је посебно окрутан, јер је село важило за упориште антифашистичког покрета, а становништво је активно подржавало борце за слободу. У зору 16. марта 1944. године, разуларени припадници „Ханџар дивизије“ извукли су из кућа 82 мјештана, међу којима су биле цијеле породице – Аћимовићи, Божићи, Гребићи, Николићи и многи други.

Имена невино страдалих Вршанаца данас су уписана на спомен-обиљежју, које свједочи о трагедији и опомиње генерације које долазе.

„Годишњи помен није само чин сјећања, већ и порука да злочини не смију бити заборављени, а ни опроштени. Вршани и данас стоје поносно! Гледајући наше село, куће, школу, цркву и поља, свједочимо да нас нису успјели уништити и да никада неће моћи. Нека је вјечна слава и мир душама невиних жртава, а нека се овакви злочини никада и никоме не понове“, поручено је са данашњег скупа.