СРНА, 24. 6. 2024, Српска памти: Служен парастос српским Тројчинданским жртвама усташког злочина 1943. [Мапа]

Сребреница: Надгробна плоча жртвама усташког терора 1943. Фото: РТРС/Срна

У Сребреници је данас служен парастос код спомен-крста и костурнице жртвама усташког злочина поводом обиљежавања 81 године од свирепог убиства 250 српских цивила које су усташе убиле на други и трећи дан Тројица 1943. године у овом мјесту и оближњим селима Витловци и Залазје.

Парастос је служен код спомен крста који је подигнут 2019. године изнад костурнице, чиме је обиљежено мјесто гдје су сахрањени посмртни остатаци српских мученика које су усташе свирепо побиле само зато што су били Срби, православци.

Присутни су прислужили свијеће за покој душа настрадалих, а положено је и цвијеће код крста и спомен плоче, која је постављена 2015. године.

Цвијеће су положили начелник сребреничке општине Младен Грујичић и његов замјеник Момчило Цвјетиновић, те потпредсједник Скупштине општине Сребреница Милош Миловановић.

У спомен-костурници су, како је написано на надгробној плочи, земни остаци неких жртава које су свирепо побили припадници 29. бојне натпоручника НДХ Јосипа Курелеца у свом надирању ка Дрини починивши геноцид над српским народом Сребренице и околине убивши 2.262 српска цивила међу којима 430 дјеце.

Тачан број настрадалих и сахрањених у овој костурници није никада утврђен, али је тадашња комисија за обављање увиђаја идентификовала 229 лешева, а био је и већи број оних које нису могли препознати. Међу убијеним било је 80 дјеце.

Грујичић је рекао да је спомен-обиљежје код спомен-костурнице било комунистичка подвала.

„Гледајући слику са овог споменика стиче се утисак да су Нијемци побили неке антифашисте, а истина је да су усташе са локалним муслиманима побили српски народ који су затекли у Сребреници на Тројице 1943. године. Свједоци смо да се поново покушава писати лажна историја по којој у посљедњем рату у БиХ нису страдали Срби“, рекао је Грујичић.

Као што је доказано да су 1943. године страдали Срби, навео је Грујичић, доказаћемо страдања и у посљедњем рату у БиХ у коме су муслиманске формације починиле звјерства над српским народом око Сребренице и Братунца.

Миловановић је изјавио да жртве не смију бити заборављене.

„Морамо поштовати и одавати дужну пошту жртвама да се злочин не понови као 1992. године, а који су починили потомци убица српских цивила 1943. године“, поручио је Миловановић.

Он је објаснио да ова костурница и спомен-плоча показују да су на простору Сребренице Срби страдали у континуитету у свим ратовима, што је комунистички режим прикривао, а то потврђује чињеница да на овој костурници нема имена и презимена жртава, него рељеф на коме су приказани Нијемци како стријељају партизане.

„То није истина, већ су усташе убијале недужно српско становништво међу којима велики број дјеце“, рекао је Миловановић.

Мјештанин Сребренице Слободан Благојевић каже да је данас одао пошту својим прецима за које не зна гдје су сахрањени.

„Прадједа Благоја су 1918. године заробили Аустријнци и никада се није сазнало гдје је убијен и гдје му је гроб, исто је и са дједом Слободаном, чије име носим, кога су 1948. године одвели комунисти, а отац Душан је нестао на Залазју 1992. године и још нису пронађени његови посмртни остаци“, рекао је Благојевић.

Обиљежавање великог српског страдања на Тројчиндан 1943. године у Сребреници почело је прије десетак година.

Комунистичка власт је забрањивала и санкционисала помињање овог злочина, а посебно имена жртава.

Деценијама се говорило да је ријеч о спомен-костурници убијених антифашиста, што није одговарало истини, јер су овдје убијани идеолошки неопредијељени цивили који су мирно живјели у својим кућама, а страдали су само што су били Срби.

За злочине над српским цивилима на подручју Сребренице и Братунца у протеклом рату, као и за усташки злочин из 1943. године нико није одговарао

Историчар Драга Мастиловић изјавио је раније, представљајући зборник докумената „Злочин геноцида над Србима из Сребренице у Другом свјетском рату“ који је приредила група историчара, да су они дошли до оцјене да је над Србима у Сребреничком срезу почињен геноцид.

„Постојала је јасна намјера потпуног истребљења српског становништва са овог простора, што потврђује податак да је убијено 430 дјеце, а то показује да је намјера била да Срби биолошки нестану“, рекао је Мастиловић.

О тројчинданском покољу у Сребреници постоје записници са вјештачења комисије тадашње усташке власти, предвођене судијом Вејсилом Хаџибегићем, која је извршила ексхумацију и идентификацију лешева, те документовала списак припадника 29. бојне који су починили злочин.

За ове злочине је на симболичну казну пред судом у Загребу осуђен натпоручник Јосип Курелец, али је и та казна потом укинута.

Мапу српских стратишта у пуном формату и са навигацијом можете погледати овде

Злочин у Сребреници почињен је 14. јуна 1943. године, односно други дан Тројчиндана, а у оближњим селима Залазје и Витловци дан касније, 15. јуна, на трећи дан Тројица.

Најбољи познавалац новије сребреничке историје преминули Милош Николић, чијег су дједа Јову убиле усташе другог дана Тројчиндана 1943. године у Сребреници, раније је говорио за Срну да су комунистичке власти прикривале истину.

Према његовим ријечима, нису навођена имена жртава тог злочина, иако је свима било познато да су јединице Независне Државе Хрватске (НДХ), у чијим редовима су масовно учествовали локални муслимани, монструозно побиле српске цивиле на њиховим огњиштима и то само зато што су били Срби.

Он је истицао да му је о тим злочинима причала комшиница Милена Јовановић која је скривена гледала шта усташе раде, али је, на срећу, преживјела јер је нису открили.

У Сребреници су усташе тога дана, према њиховим писаним документима, убиле више од 155 српских цивила.

„Заједно са њима убијена је и породица једног Јевреја стоматолога и породица једног муслимана – предсједника суда у овом мјесту, који је био ожењен Српкињом“, испричао је Николић, чији је дјед Јово са снахом Василијом и петочланом јеврејском породицом убијен у кући у којој је живио и која је још свједок тог злочина.

Кућа Николића је остала једина од кућа у којима су усташе убијале и клале српски живаљ. У тој је кући за вријеме владавине Аустроугарске над БиХ била пошта. Након Милошеве смрти у кући више нико не живи.

Убијена јеврејска породица, према Николићевим сазнањима, била је у сродству са књижевником Исаком Самоковлијом.

Николић, који се годинама интересовао и прикупљао податке о овом страдању, рекао је да тачан број жртава никада није утврђен, али је двије године прије смрти дошао до податка који није нигдје помињан, да је овдје убијена Зорка Бурлица из Власенице са петоро дјеце и мајком Мартом Васић.

Након почињеног злочина у Сребреници, у селу Залазје наредног је дана убијено још 97 Срба, а према неким подацима 107, међу којима 45 чланова породице Ракић, 16 Максимовића и 15 Драгичевића.

У документима НДХ наводи се да је усташки сатник Јосип Корелец, Францетићев легионар, због погибије брата у борбама код Сребренице, наредио да се изврши одмазда и предводио је масакрирање које су усташе, уз помоћ домаћих присталица муслимана, свирепо починиле над српским цивилима.

„Убијали су све Србе које су затекли у кућама. Страдале су комплетне вишечлане породице Стевановић, Крстић и друге. Убијено је пет чланова породице пекара Остоје Стевановића, као и 15 цивила из сребреничког села Брежани, који су се тог дана затекли у Сребреници. Међу убијеним није био ниједан војник, а цивили су убијани монструозно, на различите начине“, причао је Николић.

Плоче са именима настрадалих налазиле су се у сребреничкој цркви, али су у посљедњем рату полупане и нестале, јер су тако потомци српских убица хтјели да избришу историјске чињенице и памћење о српском страдању на овом простору.

Број и имена свих страдалих тог 14. јуна 1943. године на овом подручју никада нису тачно утврђени, јер то није био интерес комунистичког система. Зна се да је након Другог свјетског рата тај усташки официр осуђен у Загребу и кажњен симболичном затворском казном за злочин који је починио, али је убрзо ослобођен.

Према Николићевом свједочењу, тијела убијених су накнадно сакупљена и била су бачена и дјелимично затрпана у јаму на локацији данашње полицијске станице, одакле је, приликом изградње колектора, дио посмртних остатака 1971. године пренесен у нову костурницу, а дио из других јама никада није пренесен и достојно сахрањен.

Након свирепог злочина почињеног у Сребреници, сљедећег дана, на трећи дан Тројчиндана, усташе су направиле покољ и у српском сребреничким селима Залазје и Витловци, гдје су убили и поклали више десетина мјештана.

Тијела убијених Срба у Витловцима и Залазју сахрањена су у спомен-костурницу у том селу, поред које је још једно спомен-обиљежје погинулим Србима из Залазја и околине, које су муслиманске снаге или потомци усташа, тројчинданских кољача из Другог свјетског рата, побиле на Петровдан 1992. године.

Према званичним подацима, у Сребреници и на Залазју прије 80 година убијено је 229 Срба, од којих је 80 дјеце, а према незваничним подацима, за та два дана у Сребреници и околним селима убијено је више од 250 српских цивила.

Николић је подсјећао да су у Другом свјетском рату нестала сва српска села на ширем подручју сребреничке мјесне заједнице Сућеска, као што су Слатина, Липовац, Жедањско, Шушњари и још неки српски засеоци.

Српска имања су након рата на мистериозан начин запосјели и присвојили муслимани, а за нестанак њихових власника нико никада није одговарао.

Николић је указивао да је комунистичка власт овај злочин занемаривала, жртве назвала припадницима антифашистичког отпора, иако се радило о српским цивилима који нису имали везе са било каквом идеологијом.

Да је ријеч о фалсификовању историјске стварности, показује сачувани рељеф на комунистичком споменику на којем су приказани Нијемци који убијају партизане, што је неистина, јер овдје уопште није било Нијемаца већ су комшије – усташе побиле српске цивиле само зато што су Срби.

Николић је предлагао да коначно треба да се изради плоча са именима убијених српских цивила и постави код ове спомен-костурнице.