Српски меморијал, 28. 7. 2024, Велика страдања: Велика, Полимље, 1944 – На данашњи дан [Мапа]

Крвави пир у Велици, заробљени Величани пред одвођење у логор, 1944. Фото: Архива, Velika.me

Српско село Велика, планинско село раштрканог типа са великим бројем заселака и Полимље страдавали су током Другог светског рата и када су паљени 1941. године, као и 1943, уз појединачна убиства, пљачке и индивидуални терор од времена формирања Велике Албаније, протектората Краљевине Италије (29. јуна 1941. године, Мусолинијевим декретом и укључивањем у Краљевину Италију 12. августа 1941. године, као територија Велике Албаније).

Локалну власт са центром у Плаву и Гусињу Краљевина Италија је препустила локалним муслиманима и муслиманским милицијама, Вулнетарима и Бали Комбатар. Капитулацијом Италије, 1943, власт над Великом Албанијом преузима Немачка.

Велика и Полимље највише су пострадали на дан Светог Кирика и Јулите, 28. јула 1944. године.

Напад арбанашке СС дивизије Скендербег и деловa 14. пука фолксдојчерске СС Принц Еуген, под командом Немаца, уз садејство помоћних немачких трупа Вулнетара и Бали Комбатар из Плава, Гусиња, Бујановца, Урошевца, Гњилана и Качаника, однео је животе до сада именом познатих 455 цивила; жена и деце, уз још неидентификовних 140 жртава које се могу довести у везу са овим страдањем; колико је до сада утврдила Стручна комисија Величана која ради на утврђивању жртава.

Посебан проблем за потпуно утврђивање жртава представља велики број Срба избеглих са подручја Метохије, али и Косова, па и Јужне Србије (Македоније), заправо целе Вардарске бановине, који су се тог 28. јула 1944. године затекли у Горњем Полимљу.

У Велици су уточиште нашли и Срби из околних плавских и гусињских села Метеха, Војног Села, Ђуричке Ријеке и других насеља.

 

Мапу српских стратишта у пуном формату и са навигацијом можете погледати овде

Стога процене броја страдалих само у Велици и Горњој Ржаници, у којима је било највише избеглица, у радовима Предрага Шћепановића иде и до 750 убијених, међу којима и 11 још некрштене деце, од којих двоје рођених на стратишту.

Осим убистава, одузимања имовине, стоке.., у Велици је тих дана, према доступним подацима, спаљено најмање 160 кућа, а у логоре (Плав, Каваја, Љеш, К-19 Беч) је интернирано најмање 50 Полимљана. У периоду 1941-1945. године у андријевичком срезу спаљено је 3.197 српских кућа. (Васиљ Јововић, Досадашња истраживања геноцида у Велици 28. јула 1944. године, Годишњак за истраживање геноцида, св. 10, 2018)

Полимска села Горња Ржаница, Криваче, Машница, Мурино, Улотина, Новшиће.., све до Андријевице, страдала су истог и следећег дана, а број жртава се процењује на око 300, углавном старих, жена и деце.

Српска православна црква прибројала је пострадале Величане и Полимљане именослову светих 2017. године. Велички и полимски новомученици молитвено се прослављају 28. јула.

Српски меморијал – а.м.