
Михајло Идворски Пупин (1854-1935), портрет Паје Јовановића, уље на платну, 1903. Фото: Легат Михајла Пупина, Народни музеј Србије, Wikimedia Commons, Gmihail
На данашњи дан, 12. марта 1935. године умро је српски физичар, електроинжењер и проналазач Михајло Пупин (рођен 1854. године) научник светског гласа и први председник Српске народне одбране основане у Њујорку 1914.године.
Из родног Идвора у Банату, после школовања у Панчеву и Прагу, отишао је 1874. у САД где је завршио Колумбија универзитет у Њујорку на којем је потом био професор теоријске физике и 40 година председник Института радио-инжењера.
Електрични резонатор помоћу којег је преко истог проводника могућан истовремени пренос вести на различитим таласним дужинама био је први од његових многобројних проналазака.
Највећим открићем – самоиндукционим калемовима („Пупинови калемови“) омогућио је пренос телефонских разговора на велику даљину. Такође је открио секундарне радијације рендгенских зрака, електромагнетске детекторе, написао је универзитетски уџбеник термодинамике.
За научни рад одликован је 1920. Едисоновом медаљом, а за књигу о свом животу „Immigrant to Inventor“, на српски преведену под насловом „Од пашњака до научењака“, 1924. добио је Пулицерову награду. Његово име носе физичке лабораторије Колумбија универзитета.
Пупин је по завршетку Првог светског рата као тада већ познати и признати научник али и политички утицајна фигура у Америци утицао на коначне одлуке Париске мировне конференције када се одлучивало о одређивању граница будуће Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца.
Пупин је био почасни конзул Србије у САД, добитник многих научних награда и медаља, члан Америчке академије наука, Српске краљевске академије и почасни доктор 18 универзитета.
Михајло Идворски Пупин био је човек изразитог српског патриотског набоја, што је испољио као председник Српске народне одбране, организације која је за време Првог светског рата пружала несебичну помоћ угроженој Отаџбини.