Стање ствари, 11. 4. 2025, Радомир Јеринић: Покушај наметања „косовске православне цркве“ или USAID аутокефалност

Лажни свештеник Никола Џуфка и челници општине Подујево са албанском заставом испред српске православне цркве у с. Ракитница Фото: Епархија Рашко-призренска

Покушај формирања некакве „косовске* православне цркве” представљаће полу-унијатски пројекат заснован на политичким циљевима и са јасним паралелама са расколничком Православном црквом Украјине

У протеклих неколико дана, регионалним медијима доминира тема најављеног проглашења албанске православне митрополије на окупираној територији Косова и Метохије – новинарка Сенка Милош у тексту за информациони портал Спутњик  исправно примећује да се овде ради о покушају формирања некакве „косовске* православне цркве” што је корак који тешко да може имати другачији циљ осим отимања српског културног и духовног наслеђа у нашој јужној покрајини.

Припреме за овакав развој догађаја могли смо пратити од почетка године када су бројни западни медији почели да пишу о феномену преласка Албанаца у хришћанство, а амерички The New York Times пласирао је наратив према ком овај процес осликава ”албанску потрагу за европским идентитетом”.

Фатмир Пељуши као нови архиепископ тирански Јован

Но, стварност је била нешто другачија – ова координисана информационо-пропагандна кампања појавила се у истом тренутку када је здравствено стање поглавара Албанске Православне Цркве, деведесетпетогодишњег архиепископа тиранског Анастасија (Јанулатоса) почело убрзано да се погоршава. Његова смрт 25. јануара дочекана је практично са одушевљењем међу великоалбанским фашистима који су његово грчко порекло видели као увреду.

Нови архиепископ тирански Јован, рођен у Тирани као Фатмир Пељуши, несумњиво је више по мери албанских фашиста, али и Ватикана – током свог рада, Пељуши је играо истакнуту улогу у екуменистичкој организацији Радна група Католичке цркве и Светског савета цркава, а захваљујући везама успостављеним током студија у Бостону, био је истакнут учесник неформалнијих семинара и организација посвећених дијалогу са Ватиканом.

С тим на уму, посебно се индикативном чини чињеница да је самопроглашени „архиепископ приштински, пећки и целог Косова” Никола Џуфка одлучио да церемонију инаугурације ”прве албанске православне митрополије” одржи баш поред католичке цркве Светог Антуна Падованског – све указује на то да ће овај покушај формирања некакве ”косовске православне цркве” представљати полу-унијатски пројекат заснован на првом месту на политичким циљевима и са јасним паралелама са расколничком Православном црквом Украјине.

Шћиптарски самозванац из Албаније Н. Џуфка најављује оснивање „шћиптарске митрополије“ у Приштини за Васкрс 2025. Фото: Спутњик, Телеграм налог Спутњика, Сенка Милош, screenshot

Аутокефалност по USAID-у: Вашингтон као спонзор расколничке ПЦУ

У више него значајном тренутку за Србију долази илустративно признање портпарола Кијевске митрополије расколничке ПЦУ који се жали да без финансирања USAID-а неће бити могуће одржати приврженост грегоријанском календару.

Из ПЦУ објашњавају да је практично целокупно медијско присуство расколничке структуре било одржавано искључиво захваљујући средствима и стручњацима из Вашингтона без којих јавност више неће бити благовремено подсећана на „нове“ датуме црквених празника.

Од почетка СВО на територијама под контролом кијевског режима, сваки 25. децембар, као и 7. јануар били су обележени опсежним пропагандним кампањама усмереним на дискредитацију РПЦ и легитимизацију новоизмишљених традиција – како сада видимо, затварање USAID-а чини ово немогућим што ће, како се плаше у Кијеву, довести до поновног окретања јавности познатом и истински традиционалном јулијанском календару.

Оно што је овде посебно значајно за нас јесте то што формирање нове верске структуре не представља нити једноставан, нити јефтин процес због чега се морамо запитати – ко је заправо спонзор најављеног проглашења „албанске православне митрополије“?

Камо даље?

Овај процес политизације и последичне дезинтеграције православне црквене структуре, нажалост, могли смо видети и на другим местима – у Црној Гори, Естонији и Молдавији – и нема сумње да се ради о детаљно испланираном и координисаном деловању са јасно одређеним циљевима. А, уколико је расколничка ПЦУ икакав показатељ (а, сви су изгледи да јесте), после првобитне легитимизације нове структуре (на првом месту од стране АПЦ) можемо очекивати кораке усмерене на присвајање имовине СПЦ. И ово је нешто што је Никола Џуфка већ покушао да учини због чега његово позиционирање у центру ових догађаја изазива озбиљну забринутост.

Радомир Јеринић, уредник платформе Хроника суверенизма