Брисање Испоснице Светог Петра Коришког са Гугл мапе и означавање непостојеће „иљирске тврђаве Кабаш“ Фото: Епархија рашко-призренска, Google maps screenshot
МНОГО пре немачког Трећег Рајха „ајнзац групе“ за истребљење створило је Османско царство од арнаутских дивљих племена које су довели са Проклетија да искорене преостале Србе који се нису 1689. повукли у Великој сеоби.
Племе Кабаш са севера данашње Албаније довели су на простор Призренског Подгора, око манастира Светог Петра Коришког.
Тада је још увек на платоу литице клисуре Корише чврсто стајала велелепна црква подигнута у доба краља Милутина крај пећине-испоснице чудотворца светитеља Петра Коришког који је ту тиховао у 12. веку. Срећом, његове чудотворне мошти су склоњене у манастир Црна река, где и данас чудотворе, пре него што су досељени ајнзац-арнаути.
Руски дипломата, етнограф и историчар Иван Јастребов, једини Европљанин који се усудио да обилази ове крајеве забележио је да се Турци као богобојажљиви муслимани нису усуђивали да својим рукама руше хришћанске светиње, па су за тај прљав и богохулан посао ангажовали Арбанасе који нису поштовали ниједну веру. Дали су им услов, да формално приме ислам, а после тога да чине шта им је воља са Србима, њиховом имовином и светињама.
Тако и би. Кабаши су заузели српска имања у великом манастирском селу Свети Петар, а Србе побили, протерали, или поарнаутили. Данас би се то звало геноцидом, али у 18. веку тај појам још није постојао.
Проблем је што су Кабаши у контиунуитету наставили са истим дивљаштвом све до данас када им за тотални геноцид благослов даје НАТО империја која је 1999. поробила Косово и Метохију. Србе из Призенског Подгора су побили или протерали, па су изнова ударили на оно што је остало од светиње Петра Коришког.
Такозвана општина Призрен је грађевинским машинама пробила пут до ње безобзирно разарајући локалитет, да би својим колонијалним господарима обезбедила удобну туристичку стазу.
Српску светињу су на Гугл мапама означили као „илирска тврђава Кабаш“, у част дивљака који само понављају оно што су их научили још хабсбуршки мисионари, да лажу и себе и друге да су потомци праисторијских „иљира“. Од којих би се и пећински људи постидели.
Борис Субашић
