Вечерње новости, 23-24, 8. 2012, Павле Џелетовић Иванов: Гестапо нуди државу, молба Химлеру [из Архиве]

Регрутација Шиптара у 21. брдску Вафен СС дивизију Скендербег (1. албанска) Фото: Bundesarchiv, SS Skanderbeg Divisionphoto: Kriegsberichter Georg Westermann, 1944

Немци за два дана разоружали Дучеове снаге и формирали своју власт. „Велика Албанија“ примарни циљ Друге призренске лиге

КУЈУЋИ планове о „Великој Албанији“, сепаратисти на Косову и Метохији формирали су у Другом светском рату злогласну СС дивизију „Скендербег“. Ова квислиншка јединица, под патронатом Хајнриха Химлера, није била дугог века, али је иза себе оставила крваве трагове.

Када је 8. септембра 1943. године капитулирала Мусолинијева фашистичка Италија квислинзи на Косову и Метохији дошли су у врло незавидан положај и зато је било потребно да предузму брзе и ефикасне акције. На то их је нагонила и општа ситуација која се одвијала супротно њиховим жељама и интересима.

Немачка ратна машинерија из дана у дан трпела је све веће поразе. Партизанске јединице прерастају у бројну и јаку народну армију. У таквим условима албански квислинзи из Албаније, Косова и Метохије, Санџака и Западне Македоније постижу сагласност за сазивање Албанске лиге, тражећи у њој спас. Иницијативни одбор, неколико дана по капитулацији Италије, 14. септембра, предлаже да се скупштина Лиге сазове за 16. септембар 1943. године у Призрену, где је 1878. године заседала Прва конгра. У иницијативни одбор ушли су: Џафер Дева, Муса Шеху, Шех Хасан, Аслан Бољетини, Тахир Зајми-Ђиновца, Лук Симон Мједин, Ћазим Блаца и Пјетер Вучај. Састанку је присуствовао и официр Гестапоа Фриц Аузидинг, а главну реч је водио Џафер Дева.

ШЕФОВИ У ТИРАНИ

 

СКОРО сви представници Друге лиге су се ангажовали на стварању такозваног „Егзекутив Комитета“, чији је задатак био успостављање окупаторске власти не само у Албанији, већ и на Косову и Метохији. Формирањем квислиншке владе у Тирани по капитулацији Италије, главни носиоци ових активности су били с Косова. Тако је 26. септембра 1943. године за председника владе у Тирани изабран Реџеп Митровица, дотадашњи председник Друге лиге.

Познати Абверов агент Џафер Дева, уједно се бринуо о избору личности које ће ући у Лигу. Зато је имао пуну подршку нациста. Италија је капитулацијом отписана из савеза сила осовине, а самим тим и њена творевина „Велика Албанија“ као организационо административна јединица. Зато је хитно сазвана Друга лига, да би се сачувала „Велика Албанија“ са Косовом и Метохијом, деловима Македоније, Црне Горе (Плав, Гусиње, Тузи и Улцињ), а Великоалбанци нису заборавили да поставе и питање Косовско-митровачког округа који је до тада био у саставу Недићеве Србије.

Иначе, по организационој форми Друга лига је била верна копија Прве лиге и по истом принципу су бирани њени органи.

У Централни комитет су изабрани Аслан Бољетини, Тахир Зајми, Муса Шеху, Шех Хасан, Кољ Мардјани, Ћазим Блаца и други. Први председник Комитета био је Реџеп Митровица, кога је заменио Бедри-бег Пејани а њега Џафер Дева. Скупштина Друге лиге је донела одлуку да се почне формирање огранака у свим центрима. Скупштина Друге призренске лиге уједно је овластила Централни комитет да преузме команду над војском.

Немци су ради мобилисања албанског становништва у Албанији и на Косову и Метохији оставили назив квислиншке творевине „Велика Албанија“. Чак никакве промене нису вршили у постојећој администрацији, а у цивилној управи су задржани исти службеници.

Једина промена десила се у врховима државне власти. Немци су, наиме, преко мисије Нојбахера тврдили да поштују „независну и слободну Албанију“ и да су дошли као „ослободиоци албанског народа од италијанског фашизма и ропства“. Из тих разлога приступају формирању Извршног комитета (привремене владе) на чијем се челу нашао Ибрахим-бег Бићаки. Формирање овог тела обављено је 14. септембра, а 18. октобра је сазвана Национална скупштина Албаније која је изабрала намесништво, на чије је чело дошао Мехди Фрашери.

Том приликом је створена и квислиншка влада на челу са Реџепом Митровицом. У састав квислиншке владе ушли су припадници богатих друштвених слојева: трговци, бегови, аге и барјактари.

Џафер Дева и други оснивачи Друге призренске лиге призвали су у помоћ историју Прве лиге да би што више придобили масе, с циљем да сада под другим господарем, немачким нацизмом, сачувају стечене позиције и привилегије. Као што су представници Прве лиге окривљивали Турску империју за неуспех у националном ослобођењу, сада пред Немцима и својим народом окривљују претходног „ослободиоца“, Италију.

Захваљујући оваквом расположењу нацистичких следбеника из редова албанских националиста, Немцима је пошло за руком да у року од два дана разоружају италијанску војску без икаквог инцидента и да одмах почну успостављање своје власти.

Иницијатива за стварање Друге лиге потекла је од Гестапоа, који је радио по већ раније утврђеном плану. Циљ им је био да докажу да су они за албанске масе ослободиоци и да ће успети да очувају јадранске обале од искрцавања англоамеричких снага.

Друга призренска лига, као немачка творевина, имала је циљ да сачува постојеће стање у свим деловима, какво је било под Италијанима, односно да се успостави и конституише „Велика Албанија“ под окриљем Трећег Рајха.

Организација, надлежности и функционисање Друге призренске лиге:

1. Скупштина лиге са седиштем у Призрену.
2. Централни комитет са 14 чланова.
3. Окружни комитет са седиштима по главним градовима префектуре са по 7 лица.
4. Срески комитет у срезовима, односно у седиштима префектуре са по 5 лица, чије председнике одређује Централни комитет.
5. Општински комитет у седишту општина.
6. Сеоски комитети.

Молба моћном Химлеру

Границе „Велике Албаније“ бранило би 150.000 војника. Немци имају већу подршку на Косову него у Албанији.

ЦЕНТРАЛНИ комитет Друге лиге имао је свој орган „Ledhja e Prizrenit“ чији је уредник био Тахир Зајми. Овај лист је ширио идеју о остваривању „Велике Албаније“ и истицао потребу одбране етничке границе Албаније. Низом чланака гласило Друге лиге након формирања дивизије „Скендербег“ убеђивало је албанско становништво на Косову како Скендербеговци бране отаџбину од комуниста и како су Немци формирали 21. СС дивизију за одбрану Косова.

Ради остваривања утицаја над албанском омладином у деловима окупиране Југославије настањеним Албанцима Лига је формирала тзв. Комитет националне омладине за одбрану Косова. Главни задатак био је да васпитава младе у духу одбране „етничких граница“. Сем тога, овај Комитет је мобилисао младиће од 18 до 24 године старости у фашистичку војску.

Централни комитет Друге лиге је основао и Општу команду омладине за одбрану Косова. Команда је 18. октобра 1944. године упутила проглас Албанцима на Косову и Метохији, првенствено омладини, а у коме се истиче да је „… дошао тренутак када сви Албанци треба да устану, као један, за одбрану етнички чисте Албаније“. При Централном комитету постојала је и Војна команда, која је у октобру и новембру 1944. године руководила свим борбеним операцијама против јединица НОВЈ.

Почетком септембра 1944. године у Призрен су стигли, да би руководили активностима Друге призренске лиге за одбрану Косова, Џафер Дева, Ћазим Блаца, Реџеп Митровица, Џелал Митровица и Реџеп Краснићи. Војна, политичка, обавештајна и пропагандна активност Друге лиге за рачун нацистичке Немачке одвијала се до 17. новембра 1944. године када је престала да постоји.

Статутом Друге лиге била је предвиђена војна обука омладине, као и обука свих Албанаца до 60 година старости. Сви који су се налазили на обуци, полагали су заклетву и били распоређивани у војне формације под општом командом Друге призренске лиге. Официре и подофицире обезбеђивала је албанска влада. Друга лига је 1944. спровела мобилизацију, тако да су Општа и Омладинска команда успеле да формирају четири батаљона, од којих је један био омладински. Ове јединице су одмах распоређене према старој српско-турској граници, где су заједно са „добровољцима“ штитиле ту граничну линију.

Немци су били свесни да су им националисти с Косова много вернији од оних из Албаније. Њима су они потпуно одговарали јер нису морали да ангажују велике снаге у том делу Југославије. Многи ће се после повлачења Немаца прикључити или бити организатори екстремних сепаратистичких, балистичких и других странака у иностранству, које су подстицале стране обавештајне службе, да би преко њих остварили своје циљеве у Југославији.

Занимљиво је, да је приликом оснивања КП Албаније било појединаца који су одобравали фашистичку окупацију Албаније, јер ће, наводно она убрзати „капитализацију“ земље. Други су одобравали окупацију Грчке и Југославије, те припајање делова југословенске и грчке територије „Великој Албанији“. У организацији Бали комбтар (Национални фронт), било је чак и представника тзв. револуционарних група. У овој творевини по којој ће настати, по злу чувено име „балиста“, главну реч су имале аге и бегови, социјалдемократи, неки познати интелектуалци, официри и други.

Преговори вођени између ове организације и албанских партизана 1943. године, у селу Куцаку код Корче, показују да је и Енверу Хоџи била блиска идеја Бали комбтара о великој и етнички чистој Албанији. Исте године Имера Дишницу овластио је ЦК КПА да преговара са Бали Комбтаром у граду Муки. То се завршило ударцем по Албанску КП. Дишница је прихватио позиције Балија о стварању заједничког Комитета за спасавање Албаније, као и фашистичку идеју о стварању „етнички чисте Албаније.

Мрачном идејом „Велике Албаније“, манипулисали су турски освајачи, а онда италијански фашисти и немачки нацисти. Та идеја није била страна ни појединим албанским комунистима и то из самог врха АКП, који ће покушати да преузму руковођење партизанским јединицама на Косову и у неким другим крајевима Југославије под италијанском окупацијом. То су били перфидни потези с циљем стварања „Велике Албаније“.

У пролеће 1944. године руководиоци Призренске лиге уочили су да ће одлучујућа фаза бити опредељена стањем на европским ратиштима и покушали су да сарадњу са Немачком још више ојачају, како би на тај начин учврстили великоалбанске позиције на Косову и Метохији. Немци су користили сваку акцију великоалбанаца која им је била у интересу. Оно што им не би одговарало дипломатски су одлагали за касније.

Друга призренска лига је инсистирала да створи своју армију у јачини до 150.000 војника, чији би основни задатак био одбрана граница, „Велике Албаније“, нарочито према Црној Гори и Србији. Бедри Пејани је по овлашћењу Друге призренске лиге писао Химлеру: „Она би била способна (мисли се на војску) да брани ствар Албанаца под свим околностима које би се после рата могле појавити услед тешког и опасног стања“.

Албански националисти су настојали да по сваку цену реализују свој сан о стварању „Велике Албаније“. Бедријево обећање Немцима ће при њиховом повлачењу добро доћи. Све снаге Албанске квислиншке владе и јединице Друге призренске лиге бориле су се на страни Немаца до последњег дана, а и много касније.

Павле Џелетовић Иванов

Одломак из књиге Павла Џалетовића Иванова „21. СС дивизија Скендербег“ , Удружење писаца Поета, 2012.