Вечерње новости, Блиц, Јужне вести, JugPress, 12. 4. 2025, Комеморативним скупом обележено 26 година од бомбардовања воза у Грделичкој клисури [На данашњи дан]

Крај комеморативног скупа крај моста на Јужној Морави у Грделичкој клисури по традицији означио је пролазак воза на мосту Фото: ИС/ЉС, JugPress

Комеморативним скупом и полагањем венаца обележен је 12. април 1999. године, дан када је гранатиран воз на железничком мосту у Грделици у НАТО агресији. И ове године венце и цвеће на споменик жртвама, чији тачан број никада није утврђен, положиле су породице страдалих, Војске Србије, представници Железнице Србије и разних синдиката при железници, града Лесковца, као и разних удружења и политичких странака.

Окупљенима се обратио градоначелник Лесковца Горан Цветановић наглашавајући да се окупљамо с тугом у срцима, обележавајући 26. годишњицу страшног догађаја који је заувек обележио наш град и земљу.

„Тог 12. априла 1999. године, на други дан Васкрса, наша Грделичка клисура била је поприште незапамћеног ужаса – ракетирања путничког воза 393 током трајања НАТО агресије на тадашњу Југославију. Увек ћемо се сећати тих тешких тренутака када су невине жртве, путници и радници наших железница, постали мете смртоносне силе која је захватила нашу земљу. Данас стојимо овде, да бисмо одали почаст жртвама – онима који су изгубили своје животе, онима који су преживели с трајним ожиљцима и онима чији су вољени нестали у том страшном чину насиља. Патња и бол тог трагичног дана остају заувек, дубоко усађени у нашем колективном сећању. Нека овај дан заувек буде подсетник на то да се никада не смемо уморити у настојањима да градимо бољи свет за будуће генерације. Хвала вам што сте се данас придружили у овој свечаној и тужној прилици. У заједништву ћемо пронаћи снагу. Нека је свима вечна слава и хвала.“

Крај комеморативног скупа по традицији означио је пролазак воза на мосту.

Воз 393, који је саобраћао на релацији Београд – Ниш – Скопље – Солун, ракетиран је са два пројектила, док су још две ракете пале на оближњи друмски мост на старом ауто-путу. Идентификовано је 15 жртава, док је повређено више десетина људи. Тачан број настрадалих, међу којима је било и деце, никада није утврђен. Верује се да се у тренутку трагедије у композицији налазило око 50 особа, а колико особа је нестало остало је нејасно.

Међу погинулима је било деце, као и жена у другим стању. Трагично је страдао и брачни пар младих научника, хемичара.

– У возу су били цивили, радници који су се враћали на посао и породице које су путовале за Васкрс код родбине или ишли кућама после празника. На мермерној табли поред овог моста на Јужној Морави данас стоји уклесан испис: „Не треба се бојати људи, него нељудског у њима“, истиче Србија воз.

Поред породица погинулих, комеморацији је присуствовао велики број грађана. Венце су положили представници Министарства одбране и Војске Србије, Града Лесковца, српских железница, бројних борачких и политичких организација, као и удружења грађана. Лесковчани дуже од четврт века чувају сећање на један од најтрагичнијих догађаја током НАТО агресије на нашу земљу.

У тренутку када је први пројектил погодио воз локомотива и први вагон, који су тек прешли мост, одбачени су далеко од места страдања. Први пројектил погодио је почетак другог вагона, а други је спржио трећи и залепио за шине четврти вагон. Мештани Грделице живо се сећају ужаса који су затекли.

– Гледао сам ракету која је летела ка возу. Ово поред је моја парцела и ту су дуго после трагедије проналазили делове тела. Гелера је било на све стране. Река је била црна и носила тела погинулих. И мештани, који су потрчали у помоћ повређенима, би настрадали да није овог бункера поред, где су се склонили од друге ракете – испричао нам је Петар Цојић из Грделице.

И радник железнице Радомир Стаменковић био је у близини места трагедије где је са колегама радио на одржавању пруге. Одмах је кренуо ка мосту и затекао стравичан призор.

– Катастрофа је шта су нам урадили. Не дај Боже да се то икада више понови. Делови тела били су расути свуда, а неке су скидали са грана дрвећа. Страшан је то призор који се не заборавља. Касније сам радио и на изградњи овог спомен-комплекса и споменика да нас све сећа на жртве тог крвавог пира које не би никада смеле да се забораве – испричао нам је Радомир.

Чланови породица настрадалих и ове године су сузама залили спомен-плоче најмилијих. Донели су им цвеће и запалили свеће. Не могу да пронађу речи осуде безумног чина НАТО агресора који је све завио у црно. Интонирана је и државна химна, а пошта свим жртвама одата је и минутом ћутања.

Као и тог 12. априла 1999. године, на други дан православног Васкрса, воз је и ове године стајао на прузи. Док је прелазио преко моста на Јужној Морави, уз традиционални једноминутни звук сирене, нема човека који се није најежио уз помисао да су на овом месту падале бомбе и са собом односиле младост и будућност наше отаџбине. Окупљени су поручили и то да је наша обавеза да памтимо и да наставимо да тражимо правду, иако правде за мале народе у немилосрдном свету нема, нити ће је бити. За овај злочин нико није одговарао, а НАТО је свој бездушни напад оправдао још бездушније када је погинуле назвао „колатералном штетом“.

У ВОЗУ БИЛИ САМО ЦИВИЛИ

 

Неверица да је НАТО бомбардовао воз у коме није било војника и данас траје. Ова војна алијанса је прво негирала ракетирање, али га је касније потврдила и чак покушала и да га оправда наводима да је било касно да пилот заустави ракете када је схватио да воз стиже на мост. За то су искористили и срамни „аргумент“ – снимак за који је касније установљено да је убрзан готово пет пута, чиме је лажирана и брзина воза.

 

Спомен табла поред моста на Јужној Морави у Грделичкој клисури Фото: Јужне вести, Град Лесковац

 
НАТО имао своју верзију приче

Како је сутрадан изјавио генерал Весли Кларк, заповедник снага НАТО током агресије на Савезну републику Југославију, званични назив операције био је Савезничка сила, воз се кретао пребрзо, па, по њему, пилот није био у стању да уочи да се на мосту налази композиција воза. По Кларку пројектил је испаљен са превелике удаљености и видљивост није била добра. Други пројектил је, по његовим тврдњама, уследио после мање од секунде.
У новинама освануо снимак бомбардовања моста

Како би поменуте тврдње биле илустроване, новинарима је тада пуштен снимак, настао на летелици која је бомбардовала путнички воз. Поједине међународне организације или тела реаговале су поводом овог злочина.

Маја 1999. Међународни трибунал за бившу Југославију у Хагу објавио је да ће истражити случај. Коначно, заузет је став да је мост био легитиман циљ, а да путнички воз, наводно, није намерно гађан. Пошто се стало на становиште да је пилот други пројектил испалио без намере да усмрти цивиле одлучено је да случај неће бити предат тужилаштву Трибунала.

Изјаве Веслија Кларка под знаком питања

Амнести интернешнал, међутим, јасно је нагласио да је гађањем композиције путничког воза прекршен 57 члан протокола Женевске конвенције. Осам месеци после трагичног бомбардовања путничке композиције воза у Грделичкој клисури на Јужној Морави, јануара 2000. дневни лист Франкфуртер рундшау (Франкфуртски преглед) објавио је текст којим је ставио под знак питања изјаве генерала Кларка, односно званичну истину НАТО, на тему бомбардовања композиције путничког воза у Грделичкој клисури.

У тексту је наведено да је снимак који је представио НАТО вишеструко убрзан. Првобитна тврдња била је да је снимак три пута убрзан. Потом су истраживачи франкфуртског листа закључили да је снимак убрзан чак 4,7 пута. Јасно је да је ово учињено како би се оправдао потез пилота, односно потврдиле тврдње да он није могао да уочи композицију воза. Истраживање новинара међутим јасно је показало да то није истина.

Игор Митић, Вечерње новости; Теодора Бошковски, Блиц; ИС/ЉС, JugPress