ZlociniNadSrbima.com, 15. 8. 2021, Булози код Рогатице, 1992.

Спомен, илустрација Фото: Фонет

Злочин у Булозима је монструозни злочин који су припадници муслиманске тзв. Армије Босне и Херцеговине починили над Србима цивилима у малом планинском селу Булози надомак Рогатице, на истоку Босне и Херцеговине.

Тог кобног 15. августа 1992. године је убијено 12 мјештана, од којих је најмлађа жртва био дјечак стар свега 4 године живота.

Овај ужасан злочин је био само једна карика ланца геноцида који је током деведесетих година 20. стољећа (трећи пут) спровођен над православним Србима у Босни и Херцеговини… а извршен је по директиви муслиманског ратног руководства који су предводили: Алија Изетбеговић, Харис Силајџић, Ејуп Ганић и Сефер Халиловић

За овај злочин над рогатичким Србима нико још није одговарао, јер Тужилаштво Босне и Херцеговине, као и Хашки Трибунал одбијају да процесуирају злочинце иако им је давно достављена обимна документација. Једноставно, намјерно врши се опструкција, а од суђења се прави фарса. Пресуде које се изрекну буду срамне да се ругају и правди и породицама жртава

Село Булози се налази 20 км југозападно од Рогатице, а 15 км сјеверозападно од Горажда. Према попису становништва из 1991. године уписано је 22 становника.

У августовском покољу у Булозима убијене су слиједеће жртве, или су одведене у концентрационе логоре у Горажде, па тамо ликвидиране:

Душан А. Крунић, рођен 1954.
Бран(K)о М. Бојић, рођен 1953.
Бојан П. Нешковић, рођен 1981.
Владан М. Нешковић, рођен 1988.
Душан Бојић из Сарајева.
Раденко Ристић
Милка Вукадин, рођена 1953.
Милка Нешковић, рођена 1935.
Пејка Нешковић, рођена 1974.
Мара П. Нешковић, рођена 1976.
Нада Нешковић, рођена 1954.
Стоја М. Нешковић, рођена 1952.
Јела Ристић.

ЗЛОЧИН

Ујутро 15. августа 1992. године више стотина добро наоружаних бојовника, припадника муслиманске тзв. Армије Босне и Херцеговине са подручја Рогатице, Вишеграда, Сребренице и Горажда су опколили село Булози. Највећим дијелом то су били припадници тзв. Зелених беретки.

Сви они када су упали у село узвикивали су покличе: Алаху егбер (што значи на арапском језику: Алах је велики)

Њихов циљ је било уништење овог малог села које је насељено искључиво православним Србима. Село није имало пуно становника, већ свега 22 људи. Чим су ушли у Булоге, нападачи су кренули да пуцају из ватреног оружја са циљем да застраше Буложане.

Имовина Срба је опљачкана, а потом је спаљивана. Петнаест српских кућа је уништено, као и тридесетак помоћних објеката.

Неколико становника је успјело да се извуче из тог пакла бјежањем, док су остали убијени или нешто мање заробљени и одведени у концентрационе логоре у Горажде или Сребреницу. Чак седморо чланова породице Нешковић је тог дана убијено на крајње монструозне начине, углавном хладним оружјем.

 
ГОДИНАМА КАСНИЈЕ

На подручју рогатичке општине убијено је око 350 Срба у периоду од 1992. до 1995. године. Након Дејтонског мировног уговора, којим је окончан босанско-херцеговачки рат село Булози припали су муслиманско-хрватској Федерацији БиХ, што значи да се нико није успио вратити у ово село.

Иначе, муслиманско становништво је непријатељски расположено према Србима који желе да се врате на своју имовину и да одржавају парастосе. У томе их подржавају и локалне власти.

Србима чак није дозвољено ни да се подигне ниједно спомен обиљежје које би путницима намјерницима свједочило о муслиманским злодјелима и некадашњем постојању Срба на том подручју.

 
СУЂЕЊА

У вези овог ратног злочина није подигнута ниједна оптужница. Тачније, Хашки Трибунал је одбио да се бави овим случајем па је све пребацио на Тужилаштво Босне и Херцеговине.

Босанско-херцеговачки правосудни органи по директивама власти у Сарајеву не смеју да се баве овим случајевима, већ намјерно врше опструкцију већ деценијама. Чека се да свједоци и џелати помру, па да се каже како нема коме да се суди. На тај начин желе да створе лажну слику како муслимани немају ратне злочинце, а Срби немају жртве, што поколењима неће бити добра слика ратова из деведесетих година.

 
ПУБЛИКАЦИЈЕ

О свирепом августовском масакру у Булозима до данас није снимљен ниједан документарни филм. Није познато да ли је одржана нека јавна трибина, округли сто или научни скуп на ову тему на бившем југославенском простору.

Није написана ниједна књига… чак и у медијима на српском говорном подручју тешко се налазе чланци који би могли да допринесу прво расветљавању истине, а друго стварању културе сјећања

 
ЗАКЉУЧАК

Злочини у Булозима су само једна карика геноцидног ланца тј. удруженог злочиначког подухвата који се обрушио на Србе током деведесетих година 20. вијека у Босни и Херцеговини од стране муслиманских власти формиране од првака СДА: Алија Изетбеговић, Харис Силајџић и Ејуп Ганић.

Циљ је био да се православни Срби елиминишу, не само са подручја Рогаице и Горажда односно доњег Подриња, већ читаве Босне и Херцеговине, јер су муслимански екстремисти заправо жељели етнички и вјерски чисту државу по моделу Алијине Исламске Декларације, која је објављена 1971. године.

С обзиром да су Срби у читавој западној хемисфери означени као једини кривци за распад и разбијање Југославије и ратове на тлу исте, тешко је вјеровати да ће у догледно вријеме неко од муслиманских крвника са оружјем или у одјелу одговарати за оваква монструозна злодјела, као што је и овај булошки злочин.