Владимир Умељић: „Свети“ Алојзије Степинац и Срби

Диана Будисављевић, попис деце у хрватском усташком логору Стара Градишка Фото: Архива На дан 28. марта 1941. године – значи, један дан после пуча српских официра у Београду, којим су одбили да прате Хитлера на његовом злочиначком путу – записује загребачки надбискуп Алојзије Степинац у свој дневник: „Све у свему, Хрвати и Срби су два света, Северни и Јужни пол, који се…

Цео текст

Вечерње новости, 25.1. 2015, Тито у 42. Вражјој дивизији

ЈБ Тито на српском ратишту 1914. Фото: Архива Борбе

Из ратног дневника његове јединице, али и по поверљивим биографским подацима који се о њему чувају у Москви, у овом рату Броз је имао све запаженију улогу ПРВИ светски рат започео је силовито. Аустроугарска армада кренула је на Србију са три армије, које су бројале 220.000 војника, које су биле…

Цео текст

Академик Василије Ђ. Крестић: О геноцидности хрватске политике

Лудвиг Салватор (1847–1915) „Срби на Јадрану“ (Праг, 1879), насловна страна збирке 45 литографија аустријског надвојводе Л.Салватора, мушка српска ношња из Карлобага Извор: ludwigsalvator.com У науци је добро познато да је свуда у свету, где је долазило до масовне деструкције имена неке нације, то био знак за физички напад на ту нацију, да је то било јавно жигосање и упирање прстом на оне који су сметали и које је, нимало бираним средствима, требало одстранити…

Цео текст

Витали ЖУЧНИ: Загонетка „вражије“ дивизије

25. (загребачка) пуковнија 42. хрватске домобранске дивизије (погледати ознаке на капама), дописница за прикупљање прилога Фото: Архива НБС

Војним сломом и распадом Аустро-Угарске монархије, нестала је са попришта као војна формација и 42. хрватска домобранска дивизија, али је настала загонетка, која већ скоро један век има последице за српски народ и српски етнички простор. Током Великог рата, изникли су из редова њених, окупаторски управници у БиХ, Црној Гори…

Цео текст

Саво Штрбац: Логор Јасеновац пред Међународним судом правде

Формирање група деце према узрасту у логору Стара Градишка, у првом реду: Љубо Даниловић, Рајко Глигић, Славко Котур из села Милошева Брда, под Козаром, јул 1942. Извор: 08-18190 Counter Memorial of Serbia volume II p. 154 према: Фототека Музеја жртава геноцида 238/238 1. ДА ЛИ СУ ЗЛОЧИНИ ИЗ ДРУГОГ СВЈЕТСКОГ РАТА МОГЛИ ПРЕД МСП – ВРЕМЕНСКА НАДЛЕЖНОСТ Хрватска је још у јулу 1999. године тражила од Међународног суда правде (МСП) , највишег свјетског суда, да Србију прогласи кривом за геноцид који су, по њој, од 1991. до 1995. године починиле војне, полицијске…

Цео текст

Миливоје Иванишевић: Меморијални центар српских жртава геноцида у XX веку – Ћеле-кула двадесетог векa

Ћеле-кула, из ратних цртежа Стевaнa Тодоровића (1832–1925) Стара идеја, формирање и подизање Меморијалног центра посвећеног српским жртвама геноцида у ХХ веку коначно је, после вишегодишњих договарања, процена објективних економских и политичких услова или реалних могућности, и бројних консултација са државним, научним, културним и верским установама и појединцима дошла до фазе за реализацију. За послове непосредног ангажовања у…

Цео текст