За сећање на страдале претке, или насушна српска потреба
Непосредан повод иницијативe за оснивање Друштва за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је чињеница да је у прошлом, двадесетом, веку српски народ имао неколико наметнутих веома тешких ослободилачих и одбрамдбених оружаних сукоба и у тим сукобима претрпео је огромне људске губитке.
Милиони наших сународника су током тог раздобља избрисани из спискова живих, али до данас нису унети у спискове мртвих. Ово је покушај да коначно, колико је то сада могуће, сачинимо те спискове и са њима изађемо пред домаћу и страну јавност. Сигурно је да тим пре свега хуманим послом много каснимо, али још више ћемо каснити ако опет нађемо разлог да све то одгодимо за неко повољније време. Ми данас живи Срби, и наша генерација, желимо да одужимо велики дуг према многим генерацијама својих недужних покојника. То је наша наслеђена људска обавеза која је из разних околности стално одлагана.
Друштво за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је у првом реду израз воље грађана да сами личним ангажовањем, властитим радом и средствима подигну у Београду на репрезентативној локацији Меморијални центар посвећен својим страдалим прецима. Свакако, тиме се у овом подухвату не искључује ангажовање и непосредно учешће државе... Цео текст мисије Српског меморијалa: За сећање на страдале преке, или насушна српска потреба.
Српски меморијал
Миливоје Иванишевић: Трећи мировни уговор у истом веку – или: Дејтон 1995.
„Дејтонски мировни споразум двадесет година послије“, Академија наука и умјетности Републике Српске, зборник радова, књига XI , Одјељење друштвених наука, књига 35, Бања Лука, 2016.
Јово Бајић: Библиографија о геноциду над српским народом, 2017.
Библиографија садржи преко 2000 наслова и подељена је на три основне тематске целине:
- Први светски рат,
- Други светски рат,
- Оружани сукоби и Нато агресија 1991–1995. годинe.
Логори за Србе у Аустроугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Људски губици српског народа у 2. светском рату
Преко мртвих предака знамо ко смо, шта смо и одакле смо. Они одређују нашу свест о припадности национу и вери и уче нас слободи, чојству, јунаштву. Бранећи те вредности и Срби су гинули или су их други због тога убијали – каже Штрбац.
Логори за Србе у Бугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Обележје жртвама усташа на Сајмишту?
Да би овај монументални споменик никао, требало би што пре одредити његов садржај, прикупити документацију, направити пројекат и одредити начин прикупљања средстава – рекао је Матановић.
Зашто „Српски меморијал“?
Миливоје ИВАНИШЕВИЋ: Реч о Сарајеву
(Миливоје Иванишевић, Драгана Грчић-Гавриловић: „Геноцид над Србима - Сарајево 1992-1995. Сведочења преживелих логораша“)
Геноцид над Србима у Сарајеву и грађански рат у Босни и Херцеговини започео је 1. марта 1992. у недељу када су у центру Сарајева муслимански екстремисти с улице отворено пуцали на српску цркву и сватове. Том приликом су убили старог свата Николу Гардовића, само зато што је србин и хришћанин. То је био знак за општи напад на Србе, а Сарајево је претворено у највећи концентрациони логор после Другог светског рата у коме су муслимани убили 7019 Срба, што је знатно више него што их је за време Другог светског рата убио познати крволок, Хрват Анте Павелић. У току истог ме[...]
Академик Василије Ђ. Крестић: О геноцидности хрватске политике
У науци је добро познато да је свуда у свету, где је долазило до масовне деструкције имена неке нације, то био знак за физички напад на ту нацију, да је то било јавно жигосање и упирање прстом на оне који су сметали и које је, нимало бираним средствима, требало одстранити из средине у којој су били непожељни. Деструкција српског имена у Хрватској увек је била праћена непрестаним јавним истицањем да су Срби издајници, да су реметилачки чинилац хрватског друштва и хрватске политике, да су „народна неприлика“, „да Хрвати нису српска браћа, јер су Срби браћа са псима“, да су хајдучки и разбојнички народ, да су византијски препредени и лукави и да је „Српство опасно по својим мислима и по свом ра[...]
Саво Штрбац: Логор Јасеновац пред Међународним судом правде
1. ДА ЛИ СУ ЗЛОЧИНИ ИЗ ДРУГОГ СВЈЕТСКОГ РАТА МОГЛИ ПРЕД МСП – ВРЕМЕНСКА НАДЛЕЖНОСТ
Хрватска је још у јулу 1999. године тражила од Међународног суда правде (МСП) , највишег свјетског суда, да Србију прогласи кривом за геноцид који су, по њој, од 1991. до 1995. године починиле војне, полицијске и паравојне снаге под директном контролом СРЈ односно Србије. На то је Србија 2010. године узвратила противтужбом, тврдећи да је Хрватска у операцији „Олуја“ починила геноцид над Србима.
есто се, и у јавности и у струци, и прије и послије подношења поменутих узајамних тужби Хрватске и Србије, постављало питање зашто Срби, Јевреји и Роми никада нису тужили Хрватску за геноцид који је над њима извршен о[...]
Политика, 30. 9. 2025, Саво Штрбац: Живко Иванчевић са Дијанине листе
„Колега, да ли си прочитао чланак ’Скривани списак деце Козаре‘ ауторке Јелене Милић у данашњој Политици“, телефоном ме 19. септембра ове године пита београдски адвокат Милан Вуковић. На сличан начин Милан ми се обратио и 17. фебруара прошле године, када ме је питао да ли сам прочитао чланак „Србин, број… Искра, 28. 3. 2021, Владимир Умељић: Крађа српске историје и фалсификовање културе памћења од стране новокомпонованих нација на Балкану [из Архиве]
„Ми знамо само онолико, колико наше сећање поседује“ (Tantum scimus, quantum memoria tenemus) Култура памћења је неопходни предуслов егзистенције културе и цивилизације човечанства. Њеним есенцијалним елементима припадају и историјски споменици, који међутим морају да буду морално-етички утемељени и научно образложени/оправдани, дакле да почивају на историјској истини. Култура памћења чува… Ћирилица, 24. 7. 2025, Василије Ђ. Крестић: Геноцидна идеологија Хрвата – о узроцима и времену настанка
Државно и историјско право Хрватске једно је од значајнијих питања које је и у ранијој и у новијој прошлости моћно утицало и још увек снажно утиче на међусобне односе Срба и Хрвата. Због недовољно проучених хрватско-српских односа, погрешног и тенденциозног тумачења тих односа, који су и после Првог и Другог… СРНА, 4. 7. 2025, Треба писати о Српској Крајини, Хрватска релативизује српске жртве
Република Српска Крајина је настала као жеља српског народа у Хрватској да остане у заједничкој држави СР Југославији, али се та борба завршила неуспјехом јер је Хрватска етнични очистила српско становништво, што је и био план државног врха, оцијенили су правници, историчари и угледни Срби избјегли из Крајине на научном…
РТ Балкан, 11. 2. 2025, Судбина 250.000 докумената о злочинима над Србима: Да ли је могуће да су нестала?
Покрет Бранимира Несторовића тврди да је архива бившег Комитета за прикупљање података о повредама међународног хуманитарног права и злочина против човечности на територији бивше Југославије – нестала. Тужилаштво за ратне злочине наводи да је све код њих Покрет „Ми – Снага народа“ Бранимира Несторовића тврди да је 250.000 докумената о…
Српски меморијал, 16. 11. 2024, Милан Кољанин: Злочини Бугарске у Србији 1915-1918 – Прилог истраживању бугарске окупације у Првом светском рату
АПСТРАКТ: На основу архивских истраживања и објављених историјских извора уз консултовање историографске литературе, представљене су основе бугарске окупационе управе у Србији и њен стратешки циљ бугаризовања освојеног подручја. Уништење значајног дела српског народа и насилна промена етничке структуре становништва на заузетој српској територији спровођени су током целе окупације. О томе… Српски меморијал, 12. 12. 2023, Др Видоје Голубовић: Занемарени гробови српских јунака на Рaстовцу и Рожајама [Фото, Мапа]
Брдо Рaстовац крај манастира Ђурђеви ступови. У документу се наводи као војничко гробље. Документ носи бр. 505 од 21. јуна 1921. године. У потпису је Среско начелство Исток. Вероватно се ради о новембру и децембру 1915. године када се српска војска повлачила преко Албаније. У акту број 520 од 18.02.1921.…
Спутњик, 11. 11. 2023, Драган Крсмановић: Од свих чланица Антанте, само Србија има право да 11. новембар обележава као Дан победе [Видео]
Ударац које су Централне силе примиле на Солунском фронту био је кључан да би се 11. новембар догодио. Срби су тада одиграли одлучујућу улогу на светској позорници. Од свих држава чланица Антанте, једино Србија има право да тај датум обележава као Дан победе, сматрa војни историчар, пуковник Драган Крсмановић. Дан…
Печат, 24. 10. 2025, Никола Милованчев: Жртве Другог светског рата и „наши“ ревизионисти: до када? [први део]
Шта је речено на 11. симпозијуму о јасеновачким жртвама и ко је одговоран за немилу сцену виђену у дворани православне гимназије у Загребу? Загребачке Новости, орган српске мањине у Хрватској, су пратиоце свог сајта обавестиле 10. септембра 2025. о овогодишњем дводневном симпозијуму о јасеновачким жртвама, који је одржан 8. септембра… ИН4С, Радио Митровица север, 17. 11. 2025, Филм ”79 камена” добитник почасне награде на фестивалу у Редингу [Видео]
Документарни филм “79 камена” добио је почасну награду за друштвени ангажман у званичној селекцији међународног Фестивала ”Activists Without Borders Film Festival” у Редингу у Великој Британији. Аутор филма Растко Шејић рекао је да је награда посебна част. „Част је бити део Фестивала који промовише филм као средство друштвене промене и… Искра, 14. 11. 2025, Владимир Умељић: Моје племе сном мртвијем спава
Недавно сам објавио текст „Место злочина“ и указао на еминентну улогу филмске индустрије у служби политичке манипулације публике а у нади да ће српски уметници, ствараоци то појмити као алармна звона. Била је представљена једна емисија емитована у недељу 5. октобра 2025. на Првом програму немачке телевизије (АРД) у ударно… Спутњик, 14. 11. 21025, Спрема се нова режија монструозних лажи из Рачка: А где је Србима истина о термопилима са Кошара
Зашто ми не правимо историјске филмове кад је већ истина на нашој страни? Држава Србија за домаћи филм издваја најмање милијарду и сто милиона динара годишње и нико не зна у шта се улажу те паре. Већ годинама не постоји озбиљан домаћи филм, а уместо тога се измишљају некакви „међународни… Српска историја, 19. 1. 2021, Проф. др Драгољуб Петровић (†2024) о српској историји и језику [из Архиве] In memoriam
За сајт Српска историја говори угледни српски лингвиста проф. др Драгољуб Петровић. Специјалност му је дијалектологија. Написао је 20-ак (ауторских и коаутоских) књига међу којима и: O говору Змијања, Говор Баније и Кордуна, Српски језички заперци, Сумрак српске ћирилице : Записи о затирању српских националних симбола, Фонологија српског језика (са… Вечерње новости, 28. 10. 2025, Бошњаци привсвајају и Јеванђеља: Својатајући српско благо ’комшије‘ покушавају да створе нове културне идентитете
СРПСКО културно благо које се налази у бившим југословенским републикама не присваја се само да би се окрњила целовитост и значај српске културе у прошлости. Главни је циљ у стварању нових културних идентитета и у омеђавању њиховог простора. Ти идентитети се, наравно, не стварају себе ради, или сами по себи,… Не заборављамо – Памтимо
СРНА, 12. 4. 2023, Лучић: Српски народ поносан на доктора Лазу - In memoriam
Српски народ у цјелини треба да буде поносан на хероја - доктора Миодрага Лазића јер му је у најтежим моментима у Одбрамбено-отаџбинском рату пружио помоћ и утјеху, рекао је Срни некадашњи замјеник командира Српске гарде Српске Илиџе Мирослав Лучић, поводом три године од смрти овог хирурга.
Лучић је рекао да је доктор Лаза био људска громада и великан чије дјело не блиједи протоком времена.
"Доктор Лазић је био патриота који је с нама, раме уз раме, стао у одбрану српске нејачи у најтеже вријеме страдања, кад смо љубав према отаџбини доказивали с пушком у руци, а он са скалпелом, спасава[...]
![Погледи, 16. 3. 2013, Милосав Самарџић: Крагујевачка трагедија 1941. године [из Архиве] Видео](https://www.srpski-memorijal.rs/wp-content/plugins/special-recent-posts/cache/srpthumb-p17015-350x200-no.jpg)
Погледи, 16. 3. 2013, Милосав Самарџић: Крагујевачка трагедија 1941. године [из Архиве] Видео
Шта се дешавало уочи стрељања у Шумарицама 21. октобра 1941, колико грађана је стрељано и каква је улога четника, комуниста и љотићеваца...
Атар села Баре, на путу Крагујевац – Горњи Милановац, 14. октобар 1941. Четници и партизани очекују немачку моторизовану колону из правца Крагујевца. Међутим, када је мајор Миодраг Палошевић, командант Шумадијских четничких одреда, ракетом дао знак за напад, партизани су се повукли према Топоници. Командант једног партизанског одреда Александар Бељаковић не могавши да поднесе издају, одмах је са својом јединицом прешао у четнике. У биткама против Немаца н[...]
ИСКРА, 16. 8. 2016, Изложба о Момчилу Гаврићу, најмлађем подофициру Првог светског рата
У галерији Дома ратних војних инвалида у Београду отворена је изложба о Момчилу Гаврићу, најмлађем војнику, а потом и подофициру Првог светског рата. Припремљена и организована с Музејом Јадра из Лознице, изложба ће трајати до 27. августа.
Посетиоци ће моћи да виде више десетина фотографија и факсимила докумената о дечаку јунаку, ратном и мирнодопском страдалнику – Момчилу Гаврићу. Поставка чији је аутор Горан Вилић, кустос историчар Музеја Јадра, има две целине. Једна је посвећена Гаврићевом ратном путу, а друга послератном школовању и приватном животу „ратника мањег од пушке“.
Рођен пр[...]
Вечерње новости, 5. 5. 2021, ДАВИД НАСРНУО НА ГОЛИЈАТА: Редитељ Никола Лоренцин о документарно-играном филму "Драва се не предаје"
НИ после осамдесет година од јуначког и трагичног чина команданта краљевског монитора "Драва", поручника фрегате Александра Берића, не престајемо да се дивимо и да се чиста срца клањамо његовој храбрости.
Једноставно: да поштујемо војничку заклетву коју је под државном заставом Берић у неравноправној борби, до потонућа брода, часно положио домовини на олтар - каже, за "Новости", редитељ Никола Лоренцин, који је недавно завршио снимање играно-документарног филма "Драва се не предаје".
Овим филмом аутор нас подсећа на велико херојство посаде "Драве" и поручника Берића који су 12. априла 19[...]
Вечерње новости, 30. 11. 2023, Др Никола Жутић: САМО ТРИ ЖУПАНИЈЕ СУ БИЛЕ ХРВАТСКЕ: Филолози о кајкавском дијалекту и српском штокавском говору
СЛАВЕНСКИ филолози XIX вијека били су јединствени у процјени да је илирски језик био српски. Тако је словеначки филолог Јернеј Копитар (1780-1844) кајкавце Хрвате сматрао за неспорне Словенце, "а био је вољан да Хрватима призна приморске чакавце - сви остали су Срби".
Копитар је записао: "Српски једнако илирски. Предео српског дијалекта се простире од Истре, преко Далмације, Хрватске Крајине, Босне, Србије, Бугарске, до колонија исељеника из ових земаља у Славонији и Јужној Угарској. Четири до пет милиона говори то нарјечје". Раздвојени су вјерски на западну латинску, већи део је грчког опр[...]
