За сећање на страдале претке, или насушна српска потреба
Непосредан повод иницијативe за оснивање Друштва за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је чињеница да је у прошлом, двадесетом, веку српски народ имао неколико наметнутих веома тешких ослободилачих и одбрамдбених оружаних сукоба и у тим сукобима претрпео је огромне људске губитке.
Милиони наших сународника су током тог раздобља избрисани из спискова живих, али до данас нису унети у спискове мртвих. Ово је покушај да коначно, колико је то сада могуће, сачинимо те спискове и са њима изађемо пред домаћу и страну јавност. Сигурно је да тим пре свега хуманим послом много каснимо, али још више ћемо каснити ако опет нађемо разлог да све то одгодимо за неко повољније време. Ми данас живи Срби, и наша генерација, желимо да одужимо велики дуг према многим генерацијама својих недужних покојника. То је наша наслеђена људска обавеза која је из разних околности стално одлагана.
Друштво за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је у првом реду израз воље грађана да сами личним ангажовањем, властитим радом и средствима подигну у Београду на репрезентативној локацији Меморијални центар посвећен својим страдалим прецима. Свакако, тиме се у овом подухвату не искључује ангажовање и непосредно учешће државе... Цео текст мисије Српског меморијалa: За сећање на страдале преке, или насушна српска потреба.
Српски меморијал
Миливоје Иванишевић: Трећи мировни уговор у истом веку – или: Дејтон 1995.
„Дејтонски мировни споразум двадесет година послије“, Академија наука и умјетности Републике Српске, зборник радова, књига XI , Одјељење друштвених наука, књига 35, Бања Лука, 2016.
Јово Бајић: Библиографија о геноциду над српским народом, 2017.
Библиографија садржи преко 2000 наслова и подељена је на три основне тематске целине:
- Први светски рат,
- Други светски рат,
- Оружани сукоби и Нато агресија 1991–1995. годинe.
Логори за Србе у Аустроугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Људски губици српског народа у 2. светском рату
Преко мртвих предака знамо ко смо, шта смо и одакле смо. Они одређују нашу свест о припадности национу и вери и уче нас слободи, чојству, јунаштву. Бранећи те вредности и Срби су гинули или су их други због тога убијали – каже Штрбац.
Логори за Србе у Бугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Обележје жртвама усташа на Сајмишту?
Да би овај монументални споменик никао, требало би што пре одредити његов садржај, прикупити документацију, направити пројекат и одредити начин прикупљања средстава – рекао је Матановић.
Зашто „Српски меморијал“?
Миливоје ИВАНИШЕВИЋ: Реч о Сарајеву
(Миливоје Иванишевић, Драгана Грчић-Гавриловић: „Геноцид над Србима - Сарајево 1992-1995. Сведочења преживелих логораша“)
Геноцид над Србима у Сарајеву и грађански рат у Босни и Херцеговини започео је 1. марта 1992. у недељу када су у центру Сарајева муслимански екстремисти с улице отворено пуцали на српску цркву и сватове. Том приликом су убили старог свата Николу Гардовића, само зато што је србин и хришћанин. То је био знак за општи напад на Србе, а Сарајево је претворено у највећи концентрациони логор после Другог светског рата у коме су муслимани убили 7019 Срба, што је знатно више него што их је за време Другог светског рата убио познати крволок, Хрват Анте Павелић. У току истог ме[...]
Академик Василије Ђ. Крестић: О геноцидности хрватске политике
У науци је добро познато да је свуда у свету, где је долазило до масовне деструкције имена неке нације, то био знак за физички напад на ту нацију, да је то било јавно жигосање и упирање прстом на оне који су сметали и које је, нимало бираним средствима, требало одстранити из средине у којој су били непожељни. Деструкција српског имена у Хрватској увек је била праћена непрестаним јавним истицањем да су Срби издајници, да су реметилачки чинилац хрватског друштва и хрватске политике, да су „народна неприлика“, „да Хрвати нису српска браћа, јер су Срби браћа са псима“, да су хајдучки и разбојнички народ, да су византијски препредени и лукави и да је „Српство опасно по својим мислима и по свом ра[...]
Саво Штрбац: Логор Јасеновац пред Међународним судом правде
1. ДА ЛИ СУ ЗЛОЧИНИ ИЗ ДРУГОГ СВЈЕТСКОГ РАТА МОГЛИ ПРЕД МСП – ВРЕМЕНСКА НАДЛЕЖНОСТ
Хрватска је још у јулу 1999. године тражила од Међународног суда правде (МСП) , највишег свјетског суда, да Србију прогласи кривом за геноцид који су, по њој, од 1991. до 1995. године починиле војне, полицијске и паравојне снаге под директном контролом СРЈ односно Србије. На то је Србија 2010. године узвратила противтужбом, тврдећи да је Хрватска у операцији „Олуја“ починила геноцид над Србима.
есто се, и у јавности и у струци, и прије и послије подношења поменутих узајамних тужби Хрватске и Србије, постављало питање зашто Срби, Јевреји и Роми никада нису тужили Хрватску за геноцид који је над њима извршен о[...]
СРНА, 16. 1. 2026, Скелани – Посљедњи трзаји муслиманских злочиначких подухвата у сребреничком крају
Скелани су представљали посљедње трзаје злочиначких подухвата муслимана у сребреничком крају, покренуте у намјери да се простор трајно етнички очисти од Срба и створи исламска република на Балкану, изјавио је Срни директор Центра за истраживање ратних злочина над Србима у 20. вијеку Миливоје Иванишевић и нагласио да то потврђују документи… Српски мемријал, 14. 1. 2026, Василије Ђ. Крестић: О Меморијалном центру српским жртвама геноцида
Ми још нисмо добили ни дан страдања и сећања нашег народа у геноциду, иако је о томе у Народној скупштини обављено пет гласања У „Политици“ објављеној уочи Нове године могли смо прочитати текст из којег смо сазнали да је патријарх Порфирије посетио Меморијални центар жртвама холокауста, који се налази на… Политика, 3. 1. 2026, Потресна сећања професора Чикарића прилог за историју страдања Срба [In memoriam]
Хрватска Дубица, Козарска Дубица – Смрћу проф. др Слободана Чикарића, чувеног српског онколога, (19. децембра 2025. године) у његовом родном крају, у Хрватској и Козарској Дубици, у два града, и две државе које дели река Уна, оживљене су његове приче о усташким зверствима и масовном страдању Срба у Другом светском… Политика, 25. 12. 2025, Саво Штрбац: Зашто сам гледао и како сам видео серију „Тврђава”
Неподељено је мишљење да је серија „Тврђава” у целом региону изазвала велико интересовање и постала прави телевизијски хит. И ја сам је у целости одгледао. Гледао сам је и као директни учесник ратних догађаја које третира серија и као активиста, који преко Документационо-информативног центра „Веритас” још прикупља податке и информације… Искра, 11. 12. 2025, Владимир Умељић: Козаци и Крајишници, сведоци српско-руске блискости
Када би питали једног „нормалног“ Србина и Руса, шта је то што спаја два народа, сигурно би били наведени идентично православљање Господа, позитивна заједничка историјска искуства, култура, припадност Словенима и слични језик, уз то политика и економски фактори, схватање етике и морала, по могућству менталитет, итд. Нема никакве сумње да… Глас Српске, СРНА, 21. 6. 2025, Усташки злочин у Дракулићу – крвава лекција из историје
Бањалучка насеља Дракулић, Шарговац и Мотике – мјеста су у којима су усташе Анте Павелића 7. фебруара 1942. године извршиле најмасовнији и најстрашнији покољ српског становништва у Другом свјетском рату, а, према историјским подацима, крвави при почео је у руднику Раковац, гдје су усмрћена најмање 52 рудара – Србина. У…
Српски меморијал, 16. 11. 2024, Милан Кољанин: Злочини Бугарске у Србији 1915-1918 – Прилог истраживању бугарске окупације у Првом светском рату
АПСТРАКТ: На основу архивских истраживања и објављених историјских извора уз консултовање историографске литературе, представљене су основе бугарске окупационе управе у Србији и њен стратешки циљ бугаризовања освојеног подручја. Уништење значајног дела српског народа и насилна промена етничке структуре становништва на заузетој српској територији спровођени су током целе окупације. О томе… Српски меморијал, 12. 12. 2023, Др Видоје Голубовић: Занемарени гробови српских јунака на Рaстовцу и Рожајама [Фото, Мапа]
Брдо Рaстовац крај манастира Ђурђеви ступови. У документу се наводи као војничко гробље. Документ носи бр. 505 од 21. јуна 1921. године. У потпису је Среско начелство Исток. Вероватно се ради о новембру и децембру 1915. године када се српска војска повлачила преко Албаније. У акту број 520 од 18.02.1921.…
Политика, 18. 1. 2026, Војвода Вук у сећању Јадра, Подриња и Србије
Савременици су команданта Јадарског четничког одреда описивали као човека строге личне дисциплине, ненаметљивог, а чврстог ауторитета и јасно израженог моралног кодекса Име Вojина Поповића, познатијег као Војвода Вук, не припада само војној историји Србије, већ и простору из којег је црпео снагу, Јадру и Подрињу. Веза између овог краја и… Политика, 19. 1. 2026, Свештеник из Лакташа: Светосавска мисија и страдање проте Рувима Бубњевића
Иако је од његовог страдања 1944. године, када су савезнички авиони у Другом светском рату бомбардовали кућу у Лесковцу, где се заједно са супругом Савком склонио након тамновања у усташком логору Цапраг, прошло осам деценија, свештеник Рувим Бубњевић, како је то у књизи „Крајишке проте” написао теолог Дарио Дринић, живи… Политика, 17. 1. 2026, Прича из Великог рата: У рату има више среће него памети – Страхиња Рогић
У селу Дубу код Бајине Баште, где вековима одолева невелика црква брвнара, није избледело сећање на Страхињу Рогића, солунског ратника из овог села одликованог Карађорђевом звездом. За страх није знао Страхиња, јуначки се борио на Кајмакчалану и другим ратиштима за част и слободу свог народа. О њему су у књигама… Српски меморијал, 29. 1. 2026, Предраг Р. Драгић Кијук: Цивилизација постхуманизма [In memoriam]
Никада нас актуелније но данас, и никад са више застрашујућег упозорења, нису опомињале речи светог Кипријана Картагинског који је упозоравао да „изван цркве нема спасења“. У ствари завештање: Extra ecclesiam nulla salus српском национу јасно предочава да свој смисао не може тражити изван хришћанске православне цркве, пошто једино у њој… Искра, 26. 1. 2026, Владимир Умељић: Јасеновац 1945, па надаље…
Јасеновац је већ 1945. забележен на филмској траци (Filmsko poduzeće Demokratske federativne Jugoslavije, Gustav Gavrin, Kosta Hlavaty) а филм се чува у United States Holocaust Memorial Museum, courtesy of Public Institution Memorial Area of Jasenovac. Снимљен је „само неколико дана по ослобађању Јасеновца и приказује страхоте почињене у логору Јасеновац“… Глас Српске, 20, 1, 2026, Мјесто гдје је човјечност свакодневно умирала: 30 година од затварања логора „Силос“
Концентрациони логор “Силос” у Тарчину код Сарајева, у којем је било заточено више од 600 српских цивила, од којих су 24 умрла због посљедица физичког злостављања, пребијања, тортуре и мучења глађу, затворен је крајем јануара прије 30 година, дакле пуна два мјесеца након што је потписан Дејтонски мировни споразум. “Силос”,… Не заборављамо – Памтимо
Глас Српске, СРНА, 25. 4. 2024, Реконструкција злочина, деконструкција мита: Представљена публикација о страдању у Добровољачкој
У Бањалуци је данас промовисана публикација Републичког центра за истраживање рата, ратних злочина и тражење несталих лица - „Реконструкција злочина, деконструкција мита“ о страдању припадника ЈНА у Сарајеву у првој половини 1992. године, са примарним фокусом на 2. и 3. мај у Добровољачкој улици.
Вршилац дужности директора Републичког центра за истраживање рата, ратних злочина и тражење несталих лица Виктор Нуждић истакао је да је ријеч о публикацији која говори о злочину над невиним припадницима ЈНА.
- Страни тужиоци су већ 2012. године покушали да овај предмет ставе ад акта, а онда смо[...]
Nova.rs, Telegram.hr, 2. 8. 2021, Milorad Pupovac: Ko u Hrvatskoj uopšte zna kakav se jeziv zločin 1941. dogodio u Glini
Povodom 80. godišnjice pokolja u glinskoj crkvi, Milorad Pupovac napisao je za portal Telegram hronologiju negiranja zločina u Glini na mestu koje se danas zove Hrvatski dom. Tekst prenosimo u celosti.
Tekst preuzet sa portala Telegram.hr.
„Prije nekoliko dana poznati zagrebački izdavač Nenad Popović u intervju Novostima, u kojem govori o „maloj snazi“ koja je uhvatila intelektualce u Hrvatskoj, između ostalog je kazao: „Rado bih bio u PEN-u koji nešto upriličuje u bivšem Spomen-domu u Glini, spomen-domu zna se čega.“ Nakon Slavka Goldsteina i Predraga Matvejevića, koji su se povodom pre[...]
Политика, 21. 10. 2023, Каранско јеванђеље
Недавно, с уживањем, „Политикином Магазину” прочитао сам репортажу о манастиру Никољу у Овчару. У тексту се помиње и Никољско јеванђеље, али недовољно описано, јер није довољно публиковано. А ово јеванђеље заслужује да се о њему више зна.
Кад је Вук Караџић 1820. године посетио Никоље, ту је запазио прекрасно јеванђеље, које је у „Даници” за 1828. годину назвао Никољско. О њему је записао да је „до удивљенија прекрасно” и да је свако почетно слово оперважено златом.
Ово јеванђеље је, у ствари, Каранско – писао га је поп Вук, син протопопа Ралете 1608. године у Карану, у подножју планине [...]
e-Veritas, 31.10.2020, Saopštenje povodom godišnjice stradanja Srba iz istočne Bilogore, 1991. godine
Dana 31. oktobra 1991. godine, napadom na TO Grubišno polje, započela je akcija hrvatske paravojske pod kodnim nazivom „Otkos-10“, koja je imala za cilj likvidirati ili protjerati Srbe sa područja istočne Bilogore, smještenog na sjeverozapadu Hrvatske u trouglu između Bjelovara, Daruvara i Virovitice.
Narod istočne Bilogore, ocjenivši da malobrojne srpske snage, njih oko 400, neće moći dugo izdržati pritisak preko šest puta brojnijih hrvatskih formacija ojačanih tenkovima i dalekometnom artiljerijom, a poučen istorijskim iskustvom iz Drugog svjetskog rata, kada su ih ustaše od[...]
Вечерње новости, 18. 10.2020, Сећање на Крвави октобар 1941. године у Јадру: Небо „дохватило земљу“ од туге
Током велике казнене експедиције, коју су спровели немачки нацисти средином октобра 1941. године у селима Горњег Јадра, када је стрељано око 3000 цивила из овог дела Србије и један број избеглих Срба и Словенаца, од хрватске усташке каме из Славоније (13. усташка бојна из Сремске Митровице), 18. октобра, пре 79 година, у селу Кривајица убили су 92 мештана, међу којима је било и деце, жена и старих особа.
У знак сећања на тај злочин, у Кривајици су свештеници из Драгинца, Станко Васић и Бранко Малетић, служили парастос недужним жртвама, чије погубљење се и данас памти код овдашњих људи. Годи[...]
