За сећање на страдале претке, или насушна српска потреба
Непосредан повод иницијативe за оснивање Друштва за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је чињеница да је у прошлом, двадесетом, веку српски народ имао неколико наметнутих веома тешких ослободилачих и одбрамдбених оружаних сукоба и у тим сукобима претрпео је огромне људске губитке.
Милиони наших сународника су током тог раздобља избрисани из спискова живих, али до данас нису унети у спискове мртвих. Ово је покушај да коначно, колико је то сада могуће, сачинимо те спискове и са њима изађемо пред домаћу и страну јавност. Сигурно је да тим пре свега хуманим послом много каснимо, али још више ћемо каснити ако опет нађемо разлог да све то одгодимо за неко повољније време. Ми данас живи Срби, и наша генерација, желимо да одужимо велики дуг према многим генерацијама својих недужних покојника. То је наша наслеђена људска обавеза која је из разних околности стално одлагана.
Друштво за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је у првом реду израз воље грађана да сами личним ангажовањем, властитим радом и средствима подигну у Београду на репрезентативној локацији Меморијални центар посвећен својим страдалим прецима. Свакако, тиме се у овом подухвату не искључује ангажовање и непосредно учешће државе... Цео текст мисије Српског меморијалa: За сећање на страдале преке, или насушна српска потреба.
Српски меморијал
Миливоје Иванишевић: Трећи мировни уговор у истом веку – или: Дејтон 1995.
„Дејтонски мировни споразум двадесет година послије“, Академија наука и умјетности Републике Српске, зборник радова, књига XI , Одјељење друштвених наука, књига 35, Бања Лука, 2016.
Јово Бајић: Библиографија о геноциду над српским народом, 2017.
Библиографија садржи преко 2000 наслова и подељена је на три основне тематске целине:
- Први светски рат,
- Други светски рат,
- Оружани сукоби и Нато агресија 1991–1995. годинe.
Логори за Србе у Аустроугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Људски губици српског народа у 2. светском рату
Преко мртвих предака знамо ко смо, шта смо и одакле смо. Они одређују нашу свест о припадности национу и вери и уче нас слободи, чојству, јунаштву. Бранећи те вредности и Срби су гинули или су их други због тога убијали – каже Штрбац.
Логори за Србе у Бугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Обележје жртвама усташа на Сајмишту?
Да би овај монументални споменик никао, требало би што пре одредити његов садржај, прикупити документацију, направити пројекат и одредити начин прикупљања средстава – рекао је Матановић.
Зашто „Српски меморијал“?
Миливоје ИВАНИШЕВИЋ: Реч о Сарајеву
(Миливоје Иванишевић, Драгана Грчић-Гавриловић: „Геноцид над Србима - Сарајево 1992-1995. Сведочења преживелих логораша“)
Геноцид над Србима у Сарајеву и грађански рат у Босни и Херцеговини започео је 1. марта 1992. у недељу када су у центру Сарајева муслимански екстремисти с улице отворено пуцали на српску цркву и сватове. Том приликом су убили старог свата Николу Гардовића, само зато што је србин и хришћанин. То је био знак за општи напад на Србе, а Сарајево је претворено у највећи концентрациони логор после Другог светског рата у коме су муслимани убили 7019 Срба, што је знатно више него што их је за време Другог светског рата убио познати крволок, Хрват Анте Павелић. У току истог ме[...]
Академик Василије Ђ. Крестић: О геноцидности хрватске политике
У науци је добро познато да је свуда у свету, где је долазило до масовне деструкције имена неке нације, то био знак за физички напад на ту нацију, да је то било јавно жигосање и упирање прстом на оне који су сметали и које је, нимало бираним средствима, требало одстранити из средине у којој су били непожељни. Деструкција српског имена у Хрватској увек је била праћена непрестаним јавним истицањем да су Срби издајници, да су реметилачки чинилац хрватског друштва и хрватске политике, да су „народна неприлика“, „да Хрвати нису српска браћа, јер су Срби браћа са псима“, да су хајдучки и разбојнички народ, да су византијски препредени и лукави и да је „Српство опасно по својим мислима и по свом ра[...]
Саво Штрбац: Логор Јасеновац пред Међународним судом правде
1. ДА ЛИ СУ ЗЛОЧИНИ ИЗ ДРУГОГ СВЈЕТСКОГ РАТА МОГЛИ ПРЕД МСП – ВРЕМЕНСКА НАДЛЕЖНОСТ
Хрватска је још у јулу 1999. године тражила од Међународног суда правде (МСП) , највишег свјетског суда, да Србију прогласи кривом за геноцид који су, по њој, од 1991. до 1995. године починиле војне, полицијске и паравојне снаге под директном контролом СРЈ односно Србије. На то је Србија 2010. године узвратила противтужбом, тврдећи да је Хрватска у операцији „Олуја“ починила геноцид над Србима.
есто се, и у јавности и у струци, и прије и послије подношења поменутих узајамних тужби Хрватске и Србије, постављало питање зашто Срби, Јевреји и Роми никада нису тужили Хрватску за геноцид који је над њима извршен о[...]
Искра, 30. 7. 2025, Владимир Умељић: Тисућгодишња култура и национ логораша
Данашња „За дом спремна!“ Хрватска жустро и консеквентно пориче Србоцид своје претходнице 1941-1945. Какве јаме а поготову некакви концентрациони логори?! Зар нису већ у време Првог светског рата постојали логори смрти за Србе у Аустро-Угарској – Нежидер, Добој, Јиндриховице, Болдогашоњ, Неђмеђер, Шопроњек, Арад, итд? А тек у Бугарској? Арханлиското, Варна,… Политика, 3. 8. 2025, Саво Штрбац: Избегличка колона од Книна до Космета
ТЕМА НЕДЕЉЕ: ТРИ ДЕЦЕНИЈЕ ОД ЕТНИЧКОГ ЧИШЋЕЊА СРБА ИЗ ХРВАТСКЕ Сутра се навршава тридесет година откад су оружане снаге Републике Хрватске, уз одобрење САД и подршку НАТО-а, у садејству са снагама Хрватског већа одбране и Армије БиХ, извршиле агресију под кодним називом „Олуја” на Српску аутономну област Крајина (северну Далмацију,… Ћирилица, 24. 7. 2025, Василије Ђ. Крестић: Геноцидна идеологија Хрвата – о узроцима и времену настанка
Државно и историјско право Хрватске једно је од значајнијих питања које је и у ранијој и у новијој прошлости моћно утицало и још увек снажно утиче на међусобне односе Срба и Хрвата. Због недовољно проучених хрватско-српских односа, погрешног и тенденциозног тумачења тих односа, који су и после Првог и Другог… СРНА, 4. 7. 2025, Треба писати о Српској Крајини, Хрватска релативизује српске жртве
Република Српска Крајина је настала као жеља српског народа у Хрватској да остане у заједничкој држави СР Југославији, али се та борба завршила неуспјехом јер је Хрватска етнични очистила српско становништво, што је и био план државног врха, оцијенили су правници, историчари и угледни Срби избјегли из Крајине на научном…
СРНА, 2. 7. 2025, Иванишевић: Масакр у братуначким селима некажњен, Орић слободно шета Подрињем
Масакр над српским цивилима у братуначким селима Бјеловац, Сикирић и Лозничка Ријека 14. децембра 1992. године био је увод у стравичан покољ у Кравици на Божић 1993. године, али је свијет, упркос свим доказима, остао нијем на српске жртве, док Насер Орић, који је предводио крвави пир, слободно шета Подрињем,…
РТ Балкан, 11. 2. 2025, Судбина 250.000 докумената о злочинима над Србима: Да ли је могуће да су нестала?
Покрет Бранимира Несторовића тврди да је архива бившег Комитета за прикупљање података о повредама међународног хуманитарног права и злочина против човечности на територији бивше Југославије – нестала. Тужилаштво за ратне злочине наводи да је све код њих Покрет „Ми – Снага народа“ Бранимира Несторовића тврди да је 250.000 докумената о…
Српски меморијал, 16. 11. 2024, Милан Кољанин: Злочини Бугарске у Србији 1915-1918 – Прилог истраживању бугарске окупације у Првом светском рату
АПСТРАКТ: На основу архивских истраживања и објављених историјских извора уз консултовање историографске литературе, представљене су основе бугарске окупационе управе у Србији и њен стратешки циљ бугаризовања освојеног подручја. Уништење значајног дела српског народа и насилна промена етничке структуре становништва на заузетој српској територији спровођени су током целе окупације. О томе… Српски меморијал, 12. 12. 2023, Др Видоје Голубовић: Занемарени гробови српских јунака на Рaстовцу и Рожајама [Фото, Мапа]
Брдо Рaстовац крај манастира Ђурђеви ступови. У документу се наводи као војничко гробље. Документ носи бр. 505 од 21. јуна 1921. године. У потпису је Среско начелство Исток. Вероватно се ради о новембру и децембру 1915. године када се српска војска повлачила преко Албаније. У акту број 520 од 18.02.1921.…
Искра, 10. 8. 2025, Владимир Умељић: Павле Ђуришић из рода Васојевића
Хрватски комунистички самодржац Тито и његови следбеници су све учинили да се припадницима покрета Драже Михаиловића, те „прве легендарне гериле против Адолфа Хитлера у Другом светском рату“, тако пољски историчар Јануш Пијекалкиевич, утисне жиг срама, кукавичлука, издаје, злочина. То време, како изгледа, у Црној Гори још увек није прошло.… Вечерње новости, 25. 8. 2025, ГРУБОРИ, КРУНА ЗЛА „ОЛУЈЕ“: Данас је 30 година од језивог масакра хрватске војске над шесторо српских цивила
ГРУБОРИ, место где је зло ставило своју крваву круну. Заселак села Плавно код Книна где су хрватски бојовници још једном, по ко зна који пут, изгубили војничку част. Ничим изазвани, из чисте обести убили су ту шесторо невиних цивила, спалили све, у згаришта претворили куће, штале и живу стоку у… СРНА, 24. 8. 2025, Грубори: 30 година од злочина над Србима код Книна
Пуних 30 година навршило се од убиства шест српских цивила у засеоку Грубори код Книна, које су ликвидирали припадници хрватских специјалних снага, а Хашки трибунал и хрватско правосуђе ослободили су починиоце овог злочина због „недостатка доказа“, саопштено је из Документационо-информационог центра „Веритас“. Припадници хрватске Специјалне полиције из састава Антитерористичке јединице… СРНА, 10. 8. 2025, Танасић: Усаглашавање српске језичке политике је обавеза српских држава
Договор о усаглашеном вођењу српске језичке политике требало би да буде постигнут на првој сједници два савјета за српски језик Србије и Републике Српске, који је најављен за крај љета у Рачи, рекао је члан оба савјета Срето Танасић, наводећи да постоји много разлога за незадовољство у вези са стањем… Српски меморијал, 24. 08. 2025, Хрватски ветерани против Алфреда Жарија и Краља Ибија: песме, усташки повици и претње организаторима [Видео, ФБ]
Фестивалска представа Трупе ОвоОно „Иби ОвоОно“ по драмском тексту ‘Краљ Иби’ класичног француског аутора Алфреда Жарија, најављена као део програма „Лакрдија и псовање рата“ у организацији Театро ВеРРди из Задра у сарадњи са удружењем Влајтер его из Бенковца отказана је у петак, 22. августа, после скупа хрватских ветерана који су… Вечерње новости, 12. 8. 2025. Сабрао судбине из Оснабрика: Др Жељко Драгић међу корице ставио биографије неких од 6.500 заточених краљевих официра
СУДБИНА сваког од 6.500 југословенских краљевских официра, већином Срба, интернирах у логор Oflag VI C за време Другог светског рата, дирљива је прича о заточеништву у Оснабрику у Немачкој. Историчару др Жељку Драгићу, као потпредседнику Удружења „Барака 53″, те чињенице су одавно познате, јер је више година посветио истраживању, сакупљању… Не заборављамо – Памтимо
Срна, 30.7.2015, Србија ће стати тачно у подне
БЕОГРАД, 30. ЈУЛА /СРНА/ - Дан сјећања на страдале Србе, Србија и Република Српска ће обиљежити 4. августа великом манифестацијом код моста на Рачи и 5. августа Даном жалости, сиренама и црквеним звонима тачно у подне.
Петог августа ће, поред парастоса, бити одржана централна манифестација у Центру "Сава".
"Tачно у подне Србија ће стати на један минут. Огласиће се сва црквена звона и све сирене како бисмо застали и одали пошту свим убијенима и протеранима", рекао је за "Блиц" министар рада Србије Александар Вулин, наводећи да на исти начин Јевреји обиљежавају Дан Холокауста.
Очекује с[...]
![Стање ствари, Српски лист, 30. 7. 2022, Бранко Ђурица: Покољ због усташке значке [из Архиве]](https://www.srpski-memorijal.rs/wp-content/plugins/special-recent-posts/cache/srpthumb-p26463-350x200-no.jpg)
Стање ствари, Српски лист, 30. 7. 2022, Бранко Ђурица: Покољ због усташке значке [из Архиве]
Знате, господине мој, лако је убити човјека… Самокресом или ножем, свеједно. Али убити мало дијете, ту бих волио да видим ту господу, праве усташе, говорио је фра Мирослав Филиповић
Кад сам недавно у Српском листу прочитао да је у Бањалуци одржан помен Србима покланим 1942. око католичког самостана Петрићевац, учинило ми се да је тим поводом требало рећи и нешто више од општепознатог.
Мада је тај ратни злочин био само један у незамисливом низу отпочетом готово одмах по проглашењу Независне Државе Хрватске под окриљем Немачког Рајха, оно што га чини необичним јесте сама личност његовог изврши[...]
Kosovo Online, 22. 2. 2025, Задушнице у Јужној Митровици: До гробова најмилијих по сећању - споменици поломљени, хумке у корову
Неколико десетина Срба из Северне Митровице поранило је јутрос у јужни део града, како би на гробљу обележили Велике или Зимске задушнице, православни празник посвећен помену и молитвама за упокојене. Срби више од две деценије на православно гробље у Јужној Митровици организовано долазе како би упалили свеће и одали почаст својим најмилијима.
На гробљу у Јужној Митровици, слика која се четврт века није променила - поломљени споменици, коров и смеће сачекали су Србе и овог пута.
Хумке и гробови су обрасли у кров и маховину, споменици порушени или поломљени.
Родбина и пријатељи по сећањ[...]
СРНА, 17. 7. 2025, Највећи број дјечијих жртава у 1942. години на Козари
Дан сјећања на дјецу убијену током геноцида над Србима, Јеврејима и Ромима у Независној Држави Хрватској /НДХ/ 1941-1945. биће обиљежен 19. јула код спомен-костурнице у засеоку Мацуре код Приједора.
Помен ће бити служен код споменика на којем је наведено да су усташе у јулу 1942. године, након офанзиве на Козари, убиле 41 борца, 75 дјеце и 110 одраслих Козарчана са подручја Малог и Великог Паланчишта, Доњег и Горњег Јеловца, Подграђа, Мирковаца, Међувођа, Хајдароваца, Читлука, Новоселаца и Мразоваца.
Историчар Ведрана Адамовић истакла је за Срну да је једна од најсуровијих гено[...]
Вечерње новости, 6. 4. 2023, КАКО ПРЕЖИВЕТИ АУШВИЦ И РАВЕНЗБРИК: Пре 78 година ослобођен је највећи нацистички женски логор, а Шарлот Делбо је била једна од преживелих
ПОСЛЕДЊИХ дана марта и првих дана априла, пре тачно 78 година, ослобођен је највећи логор за жене у нацистичкој Немачкој - Равензбрик. Ослобођен је два месеца после ослобођења Аушвица. Кроз њега је, према проценама, прошло најмање 120.000 жена из целе Европе, од чега је убијено и умрло више од 30.000.
Равензбрик је имао крематоријум и у њему су вршени најмонструознији експерименти над људима. Око 3.500 чуварки различитих конц-логора започело је мрачну каријеру управо овде. Већина се јављала на огласе из тадашњих новина: „Траже се здраве раднице старости између 20 и 40 година за војно постро[...]
