За сећање на страдале претке, или насушна српска потреба
Непосредан повод иницијативe за оснивање Друштва за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је чињеница да је у прошлом, двадесетом, веку српски народ имао неколико наметнутих веома тешких ослободилачих и одбрамдбених оружаних сукоба и у тим сукобима претрпео је огромне људске губитке.
Милиони наших сународника су током тог раздобља избрисани из спискова живих, али до данас нису унети у спискове мртвих. Ово је покушај да коначно, колико је то сада могуће, сачинимо те спискове и са њима изађемо пред домаћу и страну јавност. Сигурно је да тим пре свега хуманим послом много каснимо, али још више ћемо каснити ако опет нађемо разлог да све то одгодимо за неко повољније време. Ми данас живи Срби, и наша генерација, желимо да одужимо велики дуг према многим генерацијама својих недужних покојника. То је наша наслеђена људска обавеза која је из разних околности стално одлагана.
Друштво за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је у првом реду израз воље грађана да сами личним ангажовањем, властитим радом и средствима подигну у Београду на репрезентативној локацији Меморијални центар посвећен својим страдалим прецима. Свакако, тиме се у овом подухвату не искључује ангажовање и непосредно учешће државе... Цео текст мисије Српског меморијалa: За сећање на страдале преке, или насушна српска потреба.
Српски меморијал
Миливоје Иванишевић: Трећи мировни уговор у истом веку – или: Дејтон 1995.
„Дејтонски мировни споразум двадесет година послије“, Академија наука и умјетности Републике Српске, зборник радова, књига XI , Одјељење друштвених наука, књига 35, Бања Лука, 2016.
Јово Бајић: Библиографија о геноциду над српским народом, 2017.
Библиографија садржи преко 2000 наслова и подељена је на три основне тематске целине:
- Први светски рат,
- Други светски рат,
- Оружани сукоби и Нато агресија 1991–1995. годинe.
Логори за Србе у Аустроугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Људски губици српског народа у 2. светском рату
Преко мртвих предака знамо ко смо, шта смо и одакле смо. Они одређују нашу свест о припадности национу и вери и уче нас слободи, чојству, јунаштву. Бранећи те вредности и Срби су гинули или су их други због тога убијали – каже Штрбац.
Логори за Србе у Бугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Обележје жртвама усташа на Сајмишту?
Да би овај монументални споменик никао, требало би што пре одредити његов садржај, прикупити документацију, направити пројекат и одредити начин прикупљања средстава – рекао је Матановић.
Зашто „Српски меморијал“?
Миливоје ИВАНИШЕВИЋ: Реч о Сарајеву
(Миливоје Иванишевић, Драгана Грчић-Гавриловић: „Геноцид над Србима - Сарајево 1992-1995. Сведочења преживелих логораша“)
Геноцид над Србима у Сарајеву и грађански рат у Босни и Херцеговини започео је 1. марта 1992. у недељу када су у центру Сарајева муслимански екстремисти с улице отворено пуцали на српску цркву и сватове. Том приликом су убили старог свата Николу Гардовића, само зато што је србин и хришћанин. То је био знак за општи напад на Србе, а Сарајево је претворено у највећи концентрациони логор после Другог светског рата у коме су муслимани убили 7019 Срба, што је знатно више него што их је за време Другог светског рата убио познати крволок, Хрват Анте Павелић. У току истог ме[...]
Академик Василије Ђ. Крестић: О геноцидности хрватске политике
У науци је добро познато да је свуда у свету, где је долазило до масовне деструкције имена неке нације, то био знак за физички напад на ту нацију, да је то било јавно жигосање и упирање прстом на оне који су сметали и које је, нимало бираним средствима, требало одстранити из средине у којој су били непожељни. Деструкција српског имена у Хрватској увек је била праћена непрестаним јавним истицањем да су Срби издајници, да су реметилачки чинилац хрватског друштва и хрватске политике, да су „народна неприлика“, „да Хрвати нису српска браћа, јер су Срби браћа са псима“, да су хајдучки и разбојнички народ, да су византијски препредени и лукави и да је „Српство опасно по својим мислима и по свом ра[...]
Саво Штрбац: Логор Јасеновац пред Међународним судом правде
1. ДА ЛИ СУ ЗЛОЧИНИ ИЗ ДРУГОГ СВЈЕТСКОГ РАТА МОГЛИ ПРЕД МСП – ВРЕМЕНСКА НАДЛЕЖНОСТ
Хрватска је још у јулу 1999. године тражила од Међународног суда правде (МСП) , највишег свјетског суда, да Србију прогласи кривом за геноцид који су, по њој, од 1991. до 1995. године починиле војне, полицијске и паравојне снаге под директном контролом СРЈ односно Србије. На то је Србија 2010. године узвратила противтужбом, тврдећи да је Хрватска у операцији „Олуја“ починила геноцид над Србима.
есто се, и у јавности и у струци, и прије и послије подношења поменутих узајамних тужби Хрватске и Србије, постављало питање зашто Срби, Јевреји и Роми никада нису тужили Хрватску за геноцид који је над њима извршен о[...]
Политика, 3. 1. 2026, Потресна сећања професора Чикарића прилог за историју страдања Срба [In memoriam]
Хрватска Дубица, Козарска Дубица – Смрћу проф. др Слободана Чикарића, чувеног српског онколога, (19. децембра 2025. године) у његовом родном крају, у Хрватској и Козарској Дубици, у два града, и две државе које дели река Уна, оживљене су његове приче о усташким зверствима и масовном страдању Срба у Другом светском… Политика, 25. 12. 2025, Саво Штрбац: Зашто сам гледао и како сам видео серију „Тврђава”
Неподељено је мишљење да је серија „Тврђава” у целом региону изазвала велико интересовање и постала прави телевизијски хит. И ја сам је у целости одгледао. Гледао сам је и као директни учесник ратних догађаја које третира серија и као активиста, који преко Документационо-информативног центра „Веритас” још прикупља податке и информације… РТРС, Срна, 24. 12. 2025, Крестић: Демографија рекла да у Европи нема народа који је пострадао као Срби
Академик Српске академије наука и уметности Василије Крестић изјавио је да је број од 700.000 убијених у концентрационом логору Јасеновац онај испод кога српска историографија, надлежне институције и државе не смију ићи, јер је свако друго тумачење срамотно трговање жртвама. Крестић је упозорио да се жртвама не смије лицитирати, те… Искра, 11. 12. 2025, Владимир Умељић: Козаци и Крајишници, сведоци српско-руске блискости
Када би питали једног „нормалног“ Србина и Руса, шта је то што спаја два народа, сигурно би били наведени идентично православљање Господа, позитивна заједничка историјска искуства, култура, припадност Словенима и слични језик, уз то политика и економски фактори, схватање етике и морала, по могућству менталитет, итд. Нема никакве сумње да… РТ Балкан, 11. 2. 2025, Судбина 250.000 докумената о злочинима над Србима: Да ли је могуће да су нестала?
Покрет Бранимира Несторовића тврди да је архива бившег Комитета за прикупљање података о повредама међународног хуманитарног права и злочина против човечности на територији бивше Југославије – нестала. Тужилаштво за ратне злочине наводи да је све код њих Покрет „Ми – Снага народа“ Бранимира Несторовића тврди да је 250.000 докумената о…
ИН4С. 13. 1. 2025, Крвави пир у Кометнику 1942. године – На данашњи дан [Мапа]
На данашњи дан 1942. хрватске усташе из Подравске Слатине и других дијелова Славоније убиле су 13. и 14. јануара године 200 српских мушкараца из села Кометник и сусједног засеока Добрић, недалеко од Воћина. Овај покољ представља један од првих масовних злочина усташа над цјелокупним становништвом неког села у Славонији. На…
Српски меморијал, 16. 11. 2024, Милан Кољанин: Злочини Бугарске у Србији 1915-1918 – Прилог истраживању бугарске окупације у Првом светском рату
АПСТРАКТ: На основу архивских истраживања и објављених историјских извора уз консултовање историографске литературе, представљене су основе бугарске окупационе управе у Србији и њен стратешки циљ бугаризовања освојеног подручја. Уништење значајног дела српског народа и насилна промена етничке структуре становништва на заузетој српској територији спровођени су током целе окупације. О томе… Српски меморијал, 12. 12. 2023, Др Видоје Голубовић: Занемарени гробови српских јунака на Рaстовцу и Рожајама [Фото, Мапа]
Брдо Рaстовац крај манастира Ђурђеви ступови. У документу се наводи као војничко гробље. Документ носи бр. 505 од 21. јуна 1921. године. У потпису је Среско начелство Исток. Вероватно се ради о новембру и децембру 1915. године када се српска војска повлачила преко Албаније. У акту број 520 од 18.02.1921.…
Српски мемријал, 14. 1. 2026, Василије Ђ. Крестић: О Меморијалном центру српским жртвама геноцида
Ми још нисмо добили ни дан страдања и сећања нашег народа у геноциду, иако је о томе у Народној скупштини обављено пет гласања У „Политици“ објављеној уочи Нове године могли смо прочитати текст из којег смо сазнали да је патријарх Порфирије посетио Меморијални центар жртвама холокауста, који се налази на… Стање ствари, 30. 12. 2025, Протојереј-ставрофор Мирољуб Срб. Ружић: На сто десету годишњицу мученичке кончине протојереја-ставрофора Онуфрија Поповића [именослов свештеномученика Југоисточне, Јужне и Старе Србије и Маћедоније]
Мученичка смрт мог прадеде један је од бројних примера страдања србског православног свештенства на простору Јужне и Старе Србије током бугарске окупације у Првом светском рату У предвечерје 6. на 7. децембар 1915. године, у време литургијског спомена светог Амфилохија иконијског и уочи празника свете великомученице Катарине александријске, на свиреп… Геополитика, 20. 7. 2023, Између “Велике Албаније” и окупиране Србије – Нови Пазар, Тутин, Ибарски Колашин (1941–1944) – Интервју др Милутин Живковић [из Архиве]
Aутор књиге, Између „Велике Албаније“ и окупиране Србије – Нови Пазар, Тутин, Ибарски Колашин (1941–1944), историчар др Милутин Живковић, говори за Геополитику Због једностране примене „Уредбе о уређењу и управи у области Косова“ од стране албанских власти у Дежевском срезу са центром у Новом Пазару, али и спаљивања Ибарског Колашина… Народни музеј Краљево, 28. 12. 2025, Предавање Ненада Карамијалковића „Злочин и казна: Судбина официра Вермахта одговорних за Краљевачки и Крагујевачки масакр 1941.” [Видео]
Предавање Ненада Карамијалковића, помоћника директора Завода за заштиту споменика културе Крагујевац, „Злочин и казна: Судбина официра Вермахта одговорних за Краљевачки и Крагујевачки масакр 1941“, поводом 84 године од последњег дана боравка генерала Франца Бемеа у Србији, одржано је у Галерији Народног музеја Краљево, у уторак, 2. децембра 2025. године, са… РТРС, Срна, РТ Балкан, 9. 1. 2026, Штрбац: Захвалност Српској што није заборавила борце РСК
Директор Документационо-информационог центра Веритас Саво Штрбац поручио је да породице погинулих војника Републике Српске Крајине (РСК) дугују захвалност Републици Српској, односно свима који су учествовали у изградњи монументалног споменика у Бањалуци и омогућили да се ту нађу и борци бивше РСК. Поштоване породице погинулих и несталих бораца Републике Српске… HelmCast, 27. 12. 2025, Разбуђивање: Микро-геноцид на Мајевици и у Семберији 1941. Милутин Тешановић [Видео] Мапа
Милутин Тешановић је Србин који је рођен 1961. године у селу Кореташи, општина Лопаре, подно планине Мајевице у сјеверо-источним дијеловима Босне. Скоро двије деценије Милутин Тешановић се бавио изучавањима прошлости, кроз приче и документе о свом родном крају. Ту је наишао на занимљиве пописе из времена Османске царевине, који јасно… Не заборављамо – Памтимо
![Стање ствари, 6. 5. 2021, Драган Крстић: „Трава све боље расте, што се ниже коси“ – енглески одговор на геноцид над Србима [из Архиве]](https://www.srpski-memorijal.rs/wp-content/plugins/special-recent-posts/cache/srpthumb-p30028-350x200-no.jpg)
Стање ствари, 6. 5. 2021, Драган Крстић: „Трава све боље расте, што се ниже коси“ – енглески одговор на геноцид над Србима [из Архиве]
Против чега су се, онда, сви на Западу устремили? Питање би било много јасније ако би било постављано личном заменицом „кога“
28. X 1973. После неколико недеља ратних неизвесности на Блиском истоку, у рату између Арапа и Израела, наилази период повећане неизвесности мира, барем што се нас тиче. Ратне неизвесности су биле привремене, јер је исход рата унапред био одређен великом успешношћу Израелаца и слабом борбеном спремношћу Арапа. Тако се у овим нашим противуречним временима рађа још један од многобројних парадокса: рат са својим сталним и многобројним ризицима постаје лакше предвидив од и[...]
Nova.rs, 17. 4. 2021, Шумадинци подигли споменик Немцу погинулом 1941.
Немац Ото Сеп, пилот ловачког авиона "Хокер Фјури", погинуо је 6. априла 1941. године изнад Гледићких планина у Шумадији. Мештани села Дулене пронашли су тело настрадалог пилота и кришом га сахранили, а скоро осам деценија није се знало где је сахрањен.
Тек пре неколико година, откривено је где почива Ото Сеп, а мештани су му сада подигли и надгробно обележје. Овај, српској јавности мало познати херој, иако пореклом Немац, био је пилот Краљевине Југославије, а оборили су га немачки авиони који су бомбардовали Београд у априлу ’41.
Село Дулене на обронцима Гледићких планина, вероватно је међ[...]
![Институт за политичке студије Београд, 14. 11. 2025, Др Саша Јашин: Арадска тврђава као логор за истребљење Срба у Аустроугарској [Видео]](https://www.srpski-memorijal.rs/wp-content/plugins/special-recent-posts/cache/srpthumb-p31350-350x200-no.jpg)
Институт за политичке студије Београд, 14. 11. 2025, Др Саша Јашин: Арадска тврђава као логор за истребљење Срба у Аустроугарској [Видео]
У организацији Института за политичке студије, од 26. до 27. маја 2025. године, одржана је Међународна научна конференција „Геноцид над словенским народима у 20. веку”. Присутне су поздравили др Миша Стојадиновић, научни саветник и директор Института; Њ.Е. Александар Боцан-Харченко, амбасадор Руске Федерације у Р. Србији; Њ.Е. Сергеј Малиновски, амбасадор Републике Белорусије у Р. Србији; проф. др Јован Јањић, потпредседник Народне скупштине Републике Србије; Дмитриј Михаилович Демурин, заменик директора Другог департмана Заједнице независних држава Министарства спољних послова Русије;
Конфер[...]
СРНА, 21.9.2017, Поклонили се јунацима на Кајмакчалану и освојили Олимп
ФОЧА, 21. СЕПТЕМБРА /СРНА/ - У акцији фочанског Планинарског друштва "Зеленгора", 28 планинара из Фоче и Источног Сарајева одало је пошту српским јунацима на Кајмакчалану, а након тога, њих 15 се успјешно попело и на највећи врх Грчке-Митикас на планини Олимп.
Планинари су у спомен-капели и спомен-костурници, које се налазе на самом врху Кајмакчалана на планини Ниџе, одали почаст и запалили свијеће за неколико хиљада српских војника погинулих у освајању непријатељских положаја у Првом свјетском рату.
Планинарско ходочашће на Кајмакчалан, на 2.521 метар изнад мора, организовано је поводом[...]
Вести, 16. 10.2017, Чекала сам да ме убију
Од крвавог октобра у селима горњег Јадра прошло је 76 година, али се осамдесетпетогодишња Стојанка Ђокић, девојачко Антонић, из лозничког села Цикоте свега сећа као да је јуче било.
Сећа се дана када је као деветогодишња девојчица стајала пред пушкама немачких војника и кад смрт није хтела да је узме, преживела је да прича о времену када је људски живот, односно српски живот био мање вредан, тачније 100 српских вредело је као један живот немачког, нацистичког солдата који је газио по Србији.
Немачка војска је баш у овом крају прво применила сурову наредбу о ликвидацији 100 цивила за једног у[...]
