За сећање на страдале претке, или насушна српска потреба
Непосредан повод иницијативe за оснивање Друштва за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је чињеница да је у прошлом, двадесетом, веку српски народ имао неколико наметнутих веома тешких ослободилачих и одбрамдбених оружаних сукоба и у тим сукобима претрпео је огромне људске губитке.
Милиони наших сународника су током тог раздобља избрисани из спискова живих, али до данас нису унети у спискове мртвих. Ово је покушај да коначно, колико је то сада могуће, сачинимо те спискове и са њима изађемо пред домаћу и страну јавност. Сигурно је да тим пре свега хуманим послом много каснимо, али још више ћемо каснити ако опет нађемо разлог да све то одгодимо за неко повољније време. Ми данас живи Срби, и наша генерација, желимо да одужимо велики дуг према многим генерацијама својих недужних покојника. То је наша наслеђена људска обавеза која је из разних околности стално одлагана.
Друштво за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је у првом реду израз воље грађана да сами личним ангажовањем, властитим радом и средствима подигну у Београду на репрезентативној локацији Меморијални центар посвећен својим страдалим прецима. Свакако, тиме се у овом подухвату не искључује ангажовање и непосредно учешће државе... Цео текст мисије Српског меморијалa: За сећање на страдале преке, или насушна српска потреба.
Српски меморијал
Миливоје Иванишевић: Трећи мировни уговор у истом веку – или: Дејтон 1995.
„Дејтонски мировни споразум двадесет година послије“, Академија наука и умјетности Републике Српске, зборник радова, књига XI , Одјељење друштвених наука, књига 35, Бања Лука, 2016.
Јово Бајић: Библиографија о геноциду над српским народом, 2017.
Библиографија садржи преко 2000 наслова и подељена је на три основне тематске целине:
- Први светски рат,
- Други светски рат,
- Оружани сукоби и Нато агресија 1991–1995. годинe.
Логори за Србе у Аустроугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Људски губици српског народа у 2. светском рату
Преко мртвих предака знамо ко смо, шта смо и одакле смо. Они одређују нашу свест о припадности национу и вери и уче нас слободи, чојству, јунаштву. Бранећи те вредности и Срби су гинули или су их други због тога убијали – каже Штрбац.
Логори за Србе у Бугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Обележје жртвама усташа на Сајмишту?
Да би овај монументални споменик никао, требало би што пре одредити његов садржај, прикупити документацију, направити пројекат и одредити начин прикупљања средстава – рекао је Матановић.
Зашто „Српски меморијал“?
Миливоје ИВАНИШЕВИЋ: Реч о Сарајеву
(Миливоје Иванишевић, Драгана Грчић-Гавриловић: „Геноцид над Србима - Сарајево 1992-1995. Сведочења преживелих логораша“)
Геноцид над Србима у Сарајеву и грађански рат у Босни и Херцеговини започео је 1. марта 1992. у недељу када су у центру Сарајева муслимански екстремисти с улице отворено пуцали на српску цркву и сватове. Том приликом су убили старог свата Николу Гардовића, само зато што је србин и хришћанин. То је био знак за општи напад на Србе, а Сарајево је претворено у највећи концентрациони логор после Другог светског рата у коме су муслимани убили 7019 Срба, што је знатно више него што их је за време Другог светског рата убио познати крволок, Хрват Анте Павелић. У току истог ме[...]
Академик Василије Ђ. Крестић: О геноцидности хрватске политике
У науци је добро познато да је свуда у свету, где је долазило до масовне деструкције имена неке нације, то био знак за физички напад на ту нацију, да је то било јавно жигосање и упирање прстом на оне који су сметали и које је, нимало бираним средствима, требало одстранити из средине у којој су били непожељни. Деструкција српског имена у Хрватској увек је била праћена непрестаним јавним истицањем да су Срби издајници, да су реметилачки чинилац хрватског друштва и хрватске политике, да су „народна неприлика“, „да Хрвати нису српска браћа, јер су Срби браћа са псима“, да су хајдучки и разбојнички народ, да су византијски препредени и лукави и да је „Српство опасно по својим мислима и по свом ра[...]
Саво Штрбац: Логор Јасеновац пред Међународним судом правде
1. ДА ЛИ СУ ЗЛОЧИНИ ИЗ ДРУГОГ СВЈЕТСКОГ РАТА МОГЛИ ПРЕД МСП – ВРЕМЕНСКА НАДЛЕЖНОСТ
Хрватска је још у јулу 1999. године тражила од Међународног суда правде (МСП) , највишег свјетског суда, да Србију прогласи кривом за геноцид који су, по њој, од 1991. до 1995. године починиле војне, полицијске и паравојне снаге под директном контролом СРЈ односно Србије. На то је Србија 2010. године узвратила противтужбом, тврдећи да је Хрватска у операцији „Олуја“ починила геноцид над Србима.
есто се, и у јавности и у струци, и прије и послије подношења поменутих узајамних тужби Хрватске и Србије, постављало питање зашто Срби, Јевреји и Роми никада нису тужили Хрватску за геноцид који је над њима извршен о[...]
Политика, 25. 12. 2025, Саво Штрбац: Зашто сам гледао и како сам видео серију „Тврђава”
Неподељено је мишљење да је серија „Тврђава” у целом региону изазвала велико интересовање и постала прави телевизијски хит. И ја сам је у целости одгледао. Гледао сам је и као директни учесник ратних догађаја које третира серија и као активиста, који преко Документационо-информативног центра „Веритас” још прикупља податке и информације… РТРС, Срна, 24. 12. 2025, Крестић: Демографија рекла да у Европи нема народа који је пострадао као Срби
Академик Српске академије наука и уметности Василије Крестић изјавио је да је број од 700.000 убијених у концентрационом логору Јасеновац онај испод кога српска историографија, надлежне институције и државе не смију ићи, јер је свако друго тумачење срамотно трговање жртвама. Крестић је упозорио да се жртвама не смије лицитирати, те… Српски меморијал, Глас Српске, СРНА, 19. 12. 2025, Преминуо водећи српски онколог Слободан Чикарић [In memoriam]
У Београду је у 90. години преминуо водећи српски онколог и дугогодишњи предсједник Друштва за борбу против рака професор др Слободан Чикарић, који се дуго година бавио посљедицама НАТО бомбардовања по здравље становништва Србије и проблемима обољевања од рака, потврђено је Срни у Институту за онкологију и радиологију Србије. Чикарић је… Искра, 11. 12. 2025, Владимир Умељић: Козаци и Крајишници, сведоци српско-руске блискости
Када би питали једног „нормалног“ Србина и Руса, шта је то што спаја два народа, сигурно би били наведени идентично православљање Господа, позитивна заједничка историјска искуства, култура, припадност Словенима и слични језик, уз то политика и економски фактори, схватање етике и морала, по могућству менталитет, итд. Нема никакве сумње да… РТ Балкан, 11. 2. 2025, Судбина 250.000 докумената о злочинима над Србима: Да ли је могуће да су нестала?
Покрет Бранимира Несторовића тврди да је архива бившег Комитета за прикупљање података о повредама међународног хуманитарног права и злочина против човечности на територији бивше Југославије – нестала. Тужилаштво за ратне злочине наводи да је све код њих Покрет „Ми – Снага народа“ Бранимира Несторовића тврди да је 250.000 докумената о…
Глас Српске, 11. 1. 2025, Небојша Мићић: У логору у Добоју била и два великана српског глумишта
У аустроугарском логору у Добоју отвореном 27. децембра 1915. године, према доступним подацима, страдало је више од 12.000 интернираца од њих 45 хиљада колико је кроз њега прошло. Услови живота били су крајње нехумани, логораши су претрпјели страшне патње, а аустроугарске власти спроводиле су драконске мjере, често дjелујући без икаквог… Српски меморијал, 16. 11. 2024, Милан Кољанин: Злочини Бугарске у Србији 1915-1918 – Прилог истраживању бугарске окупације у Првом светском рату
АПСТРАКТ: На основу архивских истраживања и објављених историјских извора уз консултовање историографске литературе, представљене су основе бугарске окупационе управе у Србији и њен стратешки циљ бугаризовања освојеног подручја. Уништење значајног дела српског народа и насилна промена етничке структуре становништва на заузетој српској територији спровођени су током целе окупације. О томе… Српски меморијал, 12. 12. 2023, Др Видоје Голубовић: Занемарени гробови српских јунака на Рaстовцу и Рожајама [Фото, Мапа]
Брдо Рaстовац крај манастира Ђурђеви ступови. У документу се наводи као војничко гробље. Документ носи бр. 505 од 21. јуна 1921. године. У потпису је Среско начелство Исток. Вероватно се ради о новембру и децембру 1915. године када се српска војска повлачила преко Албаније. У акту број 520 од 18.02.1921.…
ИН4С, 27. 11. 2025, Бојић и Хенш разоткривају: Како је Њемачка фабриковала „масакр“ да би оправдала НАТО агресију [Видео]
Снимак њемачке телевизије, у коме бивши посматрач ОЕБС-а високи полицајац Хенинг Хенш разобличава лажи Рудолфа Шарпинга, министра одбране Њемачке из периода НАТО агресије, отворио је поново једно од најмрачнијих поглавља западне пропагандне машинерије из 1999. Али у овој причи постоји још један свједок, али и кључни протагонист чија ријеч тежи… Српски меморијал, N1, Kaldrma.rs, BeogradUživo, 8. 12. 2025, Како је изгледао Булевар краља Александра пре… – Цветко Јовановић, човек кога су Београђани сачували у памћењу
Ако сте икада прошли Булеваром краља Александра и застали код вреве Цветкове пијаце, вероватно нисте размишљали о томе да управо ту лежи прича о једном од најважнијих београдских предузетника с почетка 20. века. Овом човеку су одузели имовину, добротворни фонд, чак и улицу која је носила његово име, а учинио… Политика, 11. 2. 2012, Милан Четник: Култ Светог Саве код римокатолика [из Архиве]
Бискуп Иван Томко Мрнавић написао је за првог српског архиепископа да је „пресјајни изданак“ немањићке лозе, а фрањевац Андрија Качић Миошић каже да је најмлађи Немањин син „ружа изабрана“ односно „круна, дика, поштење и слава“ Духовни ауторитет Светог Саве Српског у далматинском приобаљу, од почетка шеснаестог па до краја осамнаестог… Глас Српске, 30. 11. 2025, Драган Мијовић: Како су Турци затварали бањалучке школе
Кад су Турци покорили средњовјековну Босну, све дотадашње државне културне, економске и друге тековине нашег народа за многе вијекове су гурнуте у мрак ропства. Обесправљеној хришћанској раји је остало само да усменим предањем и народном епиком чува сјећање на своје краљеве и цареве из времена успона и угледа српских држава.… СРНА, 28. 12. 2025, Навршавају се 34 године од бруталног и некажњеног злочина над Србима у Горњим Граховљанима
Навршава се 34 године од ликвидације 18 српских цивила, међу којима шест жена, из села Горњи Граховљани код Пакраца, које су „зенге“ разапеле на дрвеће, а њихова тијела до данас нису пронађена, саопштено је из Документационо-информационог центра „Веритас“. Хрватске „зенге“ ушле су у рано јутро 29. децембра, 1991. године у… РТ Балкан, 12. 12. 2025, После жалби Албанаца: Из уџбеника у Северној Македонији „избачена“ Метохија
Јужна српска покрајина именована је како треба Косово и Метохија, али је после интервенције Албанаца остало само „Косово“ У уџбеницима за географију седмог разреда у Северној Македонији писало је Косово и Метохија, али је „грешка“ уклоњена, па је реч Метохија склоњена. Наравно, после интервенције Албанаца. Реч Метохија одавно је Приштини… Не заборављамо – Памтимо
РТРС, Срна, 4.9.2011. Помен жртвама усташких злочина
Парастосом, полагањем вијенаца и цвијећа и паљењем свијећа код спомен костурнице погинулих бораца НОР-а и жртава фашистичког терора на Рашче Брду код Котор Вароши данас је одата почаст жртвама усташког злочина из априла 1942. године.
На Рашче Брду усташе су 16. априла 1942. године извеле из затвора и поубијале девет чланова породица угледних домаћина Марка Тешића и остале заробљене сељаке и партизане. Након тога, усташе су исте вечери у оближњем засеоку Бијелићи убиле цијелу породицу Тодора Бијелића, чак и неколико мјесеци стару бебу Цвијету, затим Тодора Тајића и његовог сина Митра са трој[...]
Политика, 31. 5. 2023, Обележена 214. годишњица историјског Боја на Чегру
НИШ – У присуству министра за рад, борачка и социјална питања наше земље Николе Селаковића, државног секретара Зорана Антића, владике Арсенија епископа Нишке епархије са представницима Српске православне цркве, представника града Ниша и нишких градских општина, Нишавског округа, бројних нишких и удружења која негују сободарске традиције из целе Србије, и грађана Ниша и околине, обележена је 214. годишњица историјског Боја на Чегру.
Последњих дана маја 1809. године, у Првом српском устанку, на брду изнад Ниша поред села Каменица, у сукобу српских устаника који су се у свом утврђењу припремал[...]
РТС, 11.1.2020, Kордунашки процес, обрачун са српским патриотама или издајницима у Хрватској
Како би изгледала послератна Хрватска, каква би била судбина Срба у Хрватској да се у лето 1944. није десио Кордунашки процес?
У Горњем Будачком тада су због оптужби за велеиздају осуђена петорица Срба партизана, а седам осуђено је на губитак грађанских и политичких права. Србима из Хрватске у двадесетом веку пресудио је Други светски рат, а Kордунашки процес је један "фрагмент из историје нестајања", каже Чедомир Вишњић из Српског културног друштва "Просвјета" из Загреба.
Година је 1943. негде пред капитулацију Италије. На Kордуну влада апатија због масовног страдања Срба, владају тифус[...]
Политика, 18. 3. 2023, Живојин Ракочевић: Мирно је док црква гори
Једна лажна вест објављена на јавном сервису РТК заувек је променила живот и наслеђе КиМ. Деветнаест убијених, уништено 39 цркава и манастира, 4.000 протераних Срба, Рома, Ашкалија…
„Срби су групу албанске деце натерали у набујали Ибар и због тога се троје њих удавило.” Ова лажна вест основа је кампање којом је започео погром 17. марта 2004. на Косову и Метохији. Експлозија насиља, у којој је маса од око 50.000 људи, готово савршено, прецизно и циљано, збрисала једну посебност и живот није могла да се заустави. Узалудно и накнадно Унмик полиција спроводи истрагу, а њен портпарол Нераџ Синг [...]
Политика, 2. 4. 2023, Борба за информације
Књига Милана В. Терзића говори о томе да је британска влада имала велики утицај на информације које су размењиване између Југословенске владе у изгнанству, Драже Михаиловића и генерала који су се налазили у Египту
О начинима на које је Југословенска краљевска влада после изгнанства 1941. године тежила да одржава везе са онима који су остали у отаџбини и о томе како су ти односи на даљину отежавани, кроз богату архивску грађу говори капитално историографско дело Милана В. Терзића „Борба за информације, Радио-везе и депеше Југословенске краљевске владе и Драже Михаиловића 1941–1944”, у издању[...]
