За сећање на страдале претке, или насушна српска потреба
Непосредан повод иницијативe за оснивање Друштва за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је чињеница да је у прошлом, двадесетом, веку српски народ имао неколико наметнутих веома тешких ослободилачих и одбрамдбених оружаних сукоба и у тим сукобима претрпео је огромне људске губитке.
Милиони наших сународника су током тог раздобља избрисани из спискова живих, али до данас нису унети у спискове мртвих. Ово је покушај да коначно, колико је то сада могуће, сачинимо те спискове и са њима изађемо пред домаћу и страну јавност. Сигурно је да тим пре свега хуманим послом много каснимо, али још више ћемо каснити ако опет нађемо разлог да све то одгодимо за неко повољније време. Ми данас живи Срби, и наша генерација, желимо да одужимо велики дуг према многим генерацијама својих недужних покојника. То је наша наслеђена људска обавеза која је из разних околности стално одлагана.
Друштво за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је у првом реду израз воље грађана да сами личним ангажовањем, властитим радом и средствима подигну у Београду на репрезентативној локацији Меморијални центар посвећен својим страдалим прецима. Свакако, тиме се у овом подухвату не искључује ангажовање и непосредно учешће државе... Цео текст мисије Српског меморијалa: За сећање на страдале преке, или насушна српска потреба.
Српски меморијал
Миливоје Иванишевић: Трећи мировни уговор у истом веку – или: Дејтон 1995.
„Дејтонски мировни споразум двадесет година послије“, Академија наука и умјетности Републике Српске, зборник радова, књига XI , Одјељење друштвених наука, књига 35, Бања Лука, 2016.
Јово Бајић: Библиографија о геноциду над српским народом, 2017.
Библиографија садржи преко 2000 наслова и подељена је на три основне тематске целине:
- Први светски рат,
- Други светски рат,
- Оружани сукоби и Нато агресија 1991–1995. годинe.
Логори за Србе у Аустроугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Људски губици српског народа у 2. светском рату
Преко мртвих предака знамо ко смо, шта смо и одакле смо. Они одређују нашу свест о припадности национу и вери и уче нас слободи, чојству, јунаштву. Бранећи те вредности и Срби су гинули или су их други због тога убијали – каже Штрбац.
Логори за Србе у Бугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Обележје жртвама усташа на Сајмишту?
Да би овај монументални споменик никао, требало би што пре одредити његов садржај, прикупити документацију, направити пројекат и одредити начин прикупљања средстава – рекао је Матановић.
Зашто „Српски меморијал“?
Миливоје ИВАНИШЕВИЋ: Реч о Сарајеву
(Миливоје Иванишевић, Драгана Грчић-Гавриловић: „Геноцид над Србима - Сарајево 1992-1995. Сведочења преживелих логораша“)
Геноцид над Србима у Сарајеву и грађански рат у Босни и Херцеговини започео је 1. марта 1992. у недељу када су у центру Сарајева муслимански екстремисти с улице отворено пуцали на српску цркву и сватове. Том приликом су убили старог свата Николу Гардовића, само зато што је србин и хришћанин. То је био знак за општи напад на Србе, а Сарајево је претворено у највећи концентрациони логор после Другог светског рата у коме су муслимани убили 7019 Срба, што је знатно више него што их је за време Другог светског рата убио познати крволок, Хрват Анте Павелић. У току истог ме[...]
Академик Василије Ђ. Крестић: О геноцидности хрватске политике
У науци је добро познато да је свуда у свету, где је долазило до масовне деструкције имена неке нације, то био знак за физички напад на ту нацију, да је то било јавно жигосање и упирање прстом на оне који су сметали и које је, нимало бираним средствима, требало одстранити из средине у којој су били непожељни. Деструкција српског имена у Хрватској увек је била праћена непрестаним јавним истицањем да су Срби издајници, да су реметилачки чинилац хрватског друштва и хрватске политике, да су „народна неприлика“, „да Хрвати нису српска браћа, јер су Срби браћа са псима“, да су хајдучки и разбојнички народ, да су византијски препредени и лукави и да је „Српство опасно по својим мислима и по свом ра[...]
Саво Штрбац: Логор Јасеновац пред Међународним судом правде
1. ДА ЛИ СУ ЗЛОЧИНИ ИЗ ДРУГОГ СВЈЕТСКОГ РАТА МОГЛИ ПРЕД МСП – ВРЕМЕНСКА НАДЛЕЖНОСТ
Хрватска је још у јулу 1999. године тражила од Међународног суда правде (МСП) , највишег свјетског суда, да Србију прогласи кривом за геноцид који су, по њој, од 1991. до 1995. године починиле војне, полицијске и паравојне снаге под директном контролом СРЈ односно Србије. На то је Србија 2010. године узвратила противтужбом, тврдећи да је Хрватска у операцији „Олуја“ починила геноцид над Србима.
есто се, и у јавности и у струци, и прије и послије подношења поменутих узајамних тужби Хрватске и Србије, постављало питање зашто Срби, Јевреји и Роми никада нису тужили Хрватску за геноцид који је над њима извршен о[...]
Политика, e-Veritas, 29.10.2025, Саво Штрбац: Драганова мајка Ружица
Недавно је канцеларију “Веритасa” у Београду телефоном позвала Зорица Ј. из Обреновца замоливши ме да њеној пријатељици Ружици Павловић помогнем да сазна зашто јој се син Драган поново не јавља. Човек под именом Драган Павловић, рођен 1968. у селу Костојевићи код Бајине Баште, од оца Малеша и мајке Ружице, налазио… Искра, 28. 3. 2021, Владимир Умељић: Крађа српске историје и фалсификовање културе памћења од стране новокомпонованих нација на Балкану [из Архиве]
„Ми знамо само онолико, колико наше сећање поседује“ (Tantum scimus, quantum memoria tenemus) Култура памћења је неопходни предуслов егзистенције културе и цивилизације човечанства. Њеним есенцијалним елементима припадају и историјски споменици, који међутим морају да буду морално-етички утемељени и научно образложени/оправдани, дакле да почивају на историјској истини. Култура памћења чува… Ћирилица, 24. 7. 2025, Василије Ђ. Крестић: Геноцидна идеологија Хрвата – о узроцима и времену настанка
Државно и историјско право Хрватске једно је од значајнијих питања које је и у ранијој и у новијој прошлости моћно утицало и још увек снажно утиче на међусобне односе Срба и Хрвата. Због недовољно проучених хрватско-српских односа, погрешног и тенденциозног тумачења тих односа, који су и после Првог и Другог… РТ Балкан, 11. 2. 2025, Судбина 250.000 докумената о злочинима над Србима: Да ли је могуће да су нестала?
Покрет Бранимира Несторовића тврди да је архива бившег Комитета за прикупљање података о повредама међународног хуманитарног права и злочина против човечности на територији бивше Југославије – нестала. Тужилаштво за ратне злочине наводи да је све код њих Покрет „Ми – Снага народа“ Бранимира Несторовића тврди да је 250.000 докумената о…
Српски меморијал, 16. 11. 2024, Милан Кољанин: Злочини Бугарске у Србији 1915-1918 – Прилог истраживању бугарске окупације у Првом светском рату
АПСТРАКТ: На основу архивских истраживања и објављених историјских извора уз консултовање историографске литературе, представљене су основе бугарске окупационе управе у Србији и њен стратешки циљ бугаризовања освојеног подручја. Уништење значајног дела српског народа и насилна промена етничке структуре становништва на заузетој српској територији спровођени су током целе окупације. О томе… Српски меморијал, 12. 12. 2023, Др Видоје Голубовић: Занемарени гробови српских јунака на Рaстовцу и Рожајама [Фото, Мапа]
Брдо Рaстовац крај манастира Ђурђеви ступови. У документу се наводи као војничко гробље. Документ носи бр. 505 од 21. јуна 1921. године. У потпису је Среско начелство Исток. Вероватно се ради о новембру и децембру 1915. године када се српска војска повлачила преко Албаније. У акту број 520 од 18.02.1921.…
РТ Балкан, 11. 3. 2023, Годишњица злочина на Грбавици: Милица и Наташа убијене хицима из снајпера док су прескакале ластиш
Данас место са кога је пуцано на девојчице носи име – Трг слободе. Чије слободе, које слободе, какве црне слободе, то већ нико не зна. Или, можда знају они који су тргу дали то име Наташа је за коју недељу требало да напуни десет година, Милица у јулу једанаест. Колико…
РТС, 11.11.2021, Лесковачки маневар – битка о којој се мало зна
На Дан примирја у Првом светском рату сећамо се и славних битака о којима се мало зна. Једна од њих се догодила на данашњи дан 1915. године, позната као Лесковачки маневар. Тада су српски јунаци одбили напад 300.000 бугарских војника чији је план био да пресеку одступницу српској војсци. О…
e-Veritas, Моја Посавина, 23. 11. 2025, Убиство Горана Алавиње – Злочин који је најавио сву трагедију крајишких Срба
Тражити догађај који је означио званичан почетак грађанског рата у Хрватској (1991-1995) није нимало лак посао. Многи се историчари у тражењу узрока рата враћају деценијама па и вијековима уназад гдје су Други свјетски рат и злогласни логор Јасеновац незаобилазни појмови у тумачењу ратних злочина над српским становништвом. Још давно су… РТС, 26. 11. 2025, Политичка битка за нестале три деценије после рата – болна тачка прелома између Загреба и Београда [Видео]
Тридесет година од краја рата у Хрватској, а ране не зацељују. Једна од најболнијих – питање несталих. Уместо хуманитарно, већ годинама политичко питање. Загреб прети Београду да ће ово бити кључни услов хрватског “зеленог светла“ Србији за приступ ЕУ. Укратко Вељко Одаловић из Канцеларије за нестале Владе Србије коментаришући претње… Политика, 27. 11. 2025, Саво Штрбац: Ко су и чији су нестали из Књиге несталих
И у овом “студеном” новембру 2025. од хрватских званичника небројено пута се чуло да Хрватска трага још за 1.740 несталих и смртно страдалих с непознатим местом укопа из домовинског рата, како у тој држави службено зову грађански рат 1991 – 1995. Директорка хрватске Управе за заточене и нестале Ана Филко… Искра, 26. 11. 2025, Владимир Умељић: Конвертити и лавови
Свако ко се бави Србоцидом хрватске државе 1941-1945, не може а да се не пита – одакле долази та страшна, бестијалношћу праћена србомржња, чији пламичци данас поново почињу да се разгоревају у Хрватској? Шта су Срби учинили толико нажао Хрватима односно оном (исувише) утицајном делу њихових водећих елита и њиховим… Вечерње новости, 3. 5. 2025, Перо Симић: Узалудне наде логораша [из Архиве]
Обећање јасеновачким заточеницима да ће их ускоро ослободити и спасти од усташког ножа, Тито и његови борци нису испунили, иако је логор чувало само 1.500 Павелићевих бојника МЕЂУ бројним поздравним телеграмима које су већници Титовог АВНОЈ-а крајем 1943. послали из Јајца, био је и онај који је упућен „заточеницима фашистичких… Стање ствари, 30. 11. 2021, Драган Крстић: Одржавање ’Другог заседања АВНОЈ-а‘ упоредо с Техеранском конференцијом као давање изговора Енглеској за легитимизовање комуниста [из Архиве]
На инсистирање Енглеза Техеранска конференција дала легитимитет партизанима и комунистичким партијама Хрватске и Словеније као представницима Југославије 26. V 1976. Нигде веза између међународног капитала и међународног комунизма није била тако јасно обелодањена као у Србији пред рат, током рата и после рата. Цела Србија била је антитоталитарна. С… Не заборављамо – Памтимо
Искра, 22. 03. 2024, Љиљана Чолић: Штрпце лета 2000 – Дневник једног мимохода
У годинама пре НАТО агресије, обављала сам истраживања грађе у Архиву Косова и Метохије и била гостујући професор на Филозофском факултету у Приштини.
Поред мог косметског порекла и научне усмерености ка некадашњој Старој и Јужној Србији, то је свакако био разлог да, по формирању ДОС-а, будем именована за члана међустраначког одбора за Косово и Метохију, који сем конститутивног састанка, нажалост никаквих заједничких активности није имао. Због тога ћу само рећи да је поред мене ту био покојни Душан Батаковић, а остали не заслужују да им се имена помену.
Чим сам изабрана у поменуто радно [...]
Вечерње новости, Танјуг, 16. 05. 2015, Преживели логораш Маутхаузена: Нисмо били људи, већ бројеви
Танјуг | 16. 05. 2015.
БЕОГРАД - Све су нам одузели, скинули су нас до голе коже и одвели у купатило на купање, а када смо изашли, ми више нисмо били људи - ми смо били бројеви, почиње своју причу Душан Стојиљковић, преживели заточеник логора Маутхаузен, места масовног терора и умирања хиљада људи у најгорим мукама.
Стојиљковић (91) је ове године, баш као и неких претходних, смогао снаге да присуствује годишњици ослобођења злогласног логора, у којем је провео осам месеци, радећи најтеже послове и био жртва "ин виво" експеримената.
Маутхаузен је пре Другог светског рата био тихо, пито[...]
Вечерње новости, 11.10.2017, Бјеловац у зору завили у црно
За убиство 109 Срба 1992. у братуначком селу нико из Орићевих јединица није одговарао. Славки Матић зликовци су зверски усмртили две ћерке и мужа
ДОК је престрављени народ у зору, те страшне 1992. године, бежао из села ка Дрини, Славка Матић трчала је у супротном смеру знајући да су у кући остале њене кћерке Сњежана и Гордана. Није их затекла живе. Ни мужа Радивоја...
Данас, 25 године касније, на кућном прагу, у селу Бјеловац, који су јединице Насера Орића завиле у црно, затичемо Славку. Баш на том месту су јој убили најмилије. И још 109 Срба. За овај монструозни злочин нико никада није [...]
Вечерње новости, 1. 10. 2023, ХРАБРИ, ДИСЦИПЛИНОВАНИ И ИЗДРЖЉИВИ: Европске и америчке извештаче српски војници пленили својим родољубљем
ЕВРОПА би се сетила Срба и њихових ратничких способности кад год је требало вадити кестење из ватре на Балкану.
Француски путописац Рене Мије анализирао је српску војску током ослободилачких ратова 1876-1878. године.
- Ја не држим Србе за велике тактичаре. Али они знају да пате и да ћуте. Ја сам их видео непомичне и ћутљиве под кишом, читавих дана, без шињела, а често и без хлеба. Ни најмањи жагор се не подиже. После сам их виђао у болницама, подносећи операције мирном постојаношћу, са цигаретом у устима, док им је лице било упало и црне очи увећане; оне, једине живе, окретаху се према небу [...]
РТРС, 25. 5. 2022, Брадина - мјесто српског страдања и злочин без опроста
Брадина је мјесто српског страдања и злочин коју се ту догодио нема опроста, поручено је данас из овог села код Коњица гдје је обиљежено 30 година од бруталног убиства 48 српских цивила, уништења и спаљивања овог и околних села, заједно са Црквом Вазнесења Господњег.
Након Свете литургије и помена жртвама, које је у Цркви Вазнесења Господњег служио Његово преосвештенство епископ захумско-херцеговачки и приморски Димитрије, положени су вијенци на спомен-обиљежје убијенима.
Владика Димитрије је након помена поручио да, присјећајући се жртава, у срцу не треба носити мржњу, него утјеху вјечн[...]
