За сећање на страдале претке, или насушна српска потреба
Непосредан повод иницијативe за оснивање Друштва за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је чињеница да је у прошлом, двадесетом, веку српски народ имао неколико наметнутих веома тешких ослободилачих и одбрамдбених оружаних сукоба и у тим сукобима претрпео је огромне људске губитке.
Милиони наших сународника су током тог раздобља избрисани из спискова живих, али до данас нису унети у спискове мртвих. Ово је покушај да коначно, колико је то сада могуће, сачинимо те спискове и са њима изађемо пред домаћу и страну јавност. Сигурно је да тим пре свега хуманим послом много каснимо, али још више ћемо каснити ако опет нађемо разлог да све то одгодимо за неко повољније време. Ми данас живи Срби, и наша генерација, желимо да одужимо велики дуг према многим генерацијама својих недужних покојника. То је наша наслеђена људска обавеза која је из разних околности стално одлагана.
Друштво за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је у првом реду израз воље грађана да сами личним ангажовањем, властитим радом и средствима подигну у Београду на репрезентативној локацији Меморијални центар посвећен својим страдалим прецима. Свакако, тиме се у овом подухвату не искључује ангажовање и непосредно учешће државе... Цео текст мисије Српског меморијалa: За сећање на страдале преке, или насушна српска потреба.
Српски меморијал
Миливоје Иванишевић: Трећи мировни уговор у истом веку – или: Дејтон 1995.
„Дејтонски мировни споразум двадесет година послије“, Академија наука и умјетности Републике Српске, зборник радова, књига XI , Одјељење друштвених наука, књига 35, Бања Лука, 2016.
Јово Бајић: Библиографија о геноциду над српским народом, 2017.
Библиографија садржи преко 2000 наслова и подељена је на три основне тематске целине:
- Први светски рат,
- Други светски рат,
- Оружани сукоби и Нато агресија 1991–1995. годинe.
Логори за Србе у Аустроугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Људски губици српског народа у 2. светском рату
Преко мртвих предака знамо ко смо, шта смо и одакле смо. Они одређују нашу свест о припадности национу и вери и уче нас слободи, чојству, јунаштву. Бранећи те вредности и Срби су гинули или су их други због тога убијали – каже Штрбац.
Логори за Србе у Бугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Обележје жртвама усташа на Сајмишту?
Да би овај монументални споменик никао, требало би што пре одредити његов садржај, прикупити документацију, направити пројекат и одредити начин прикупљања средстава – рекао је Матановић.
Зашто „Српски меморијал“?
Миливоје ИВАНИШЕВИЋ: Реч о Сарајеву
(Миливоје Иванишевић, Драгана Грчић-Гавриловић: „Геноцид над Србима - Сарајево 1992-1995. Сведочења преживелих логораша“)
Геноцид над Србима у Сарајеву и грађански рат у Босни и Херцеговини започео је 1. марта 1992. у недељу када су у центру Сарајева муслимански екстремисти с улице отворено пуцали на српску цркву и сватове. Том приликом су убили старог свата Николу Гардовића, само зато што је србин и хришћанин. То је био знак за општи напад на Србе, а Сарајево је претворено у највећи концентрациони логор после Другог светског рата у коме су муслимани убили 7019 Срба, што је знатно више него што их је за време Другог светског рата убио познати крволок, Хрват Анте Павелић. У току истог ме[...]
Академик Василије Ђ. Крестић: О геноцидности хрватске политике
У науци је добро познато да је свуда у свету, где је долазило до масовне деструкције имена неке нације, то био знак за физички напад на ту нацију, да је то било јавно жигосање и упирање прстом на оне који су сметали и које је, нимало бираним средствима, требало одстранити из средине у којој су били непожељни. Деструкција српског имена у Хрватској увек је била праћена непрестаним јавним истицањем да су Срби издајници, да су реметилачки чинилац хрватског друштва и хрватске политике, да су „народна неприлика“, „да Хрвати нису српска браћа, јер су Срби браћа са псима“, да су хајдучки и разбојнички народ, да су византијски препредени и лукави и да је „Српство опасно по својим мислима и по свом ра[...]
Саво Штрбац: Логор Јасеновац пред Међународним судом правде
1. ДА ЛИ СУ ЗЛОЧИНИ ИЗ ДРУГОГ СВЈЕТСКОГ РАТА МОГЛИ ПРЕД МСП – ВРЕМЕНСКА НАДЛЕЖНОСТ
Хрватска је још у јулу 1999. године тражила од Међународног суда правде (МСП) , највишег свјетског суда, да Србију прогласи кривом за геноцид који су, по њој, од 1991. до 1995. године починиле војне, полицијске и паравојне снаге под директном контролом СРЈ односно Србије. На то је Србија 2010. године узвратила противтужбом, тврдећи да је Хрватска у операцији „Олуја“ починила геноцид над Србима.
есто се, и у јавности и у струци, и прије и послије подношења поменутих узајамних тужби Хрватске и Србије, постављало питање зашто Срби, Јевреји и Роми никада нису тужили Хрватску за геноцид који је над њима извршен о[...]
Политика, 9.12.2025, Саво Штрбац: Неодржани божићни концерт ’ХПЦ‘ у Загребу
„Светски познати бугарски хор за црквену музику ‘Св. Иоан Кукузел Анђеогласни’ оптужен је у Хрватској, без икаквог основа, да је непријатељски агент те неће одржати очекивани божићни концерт у недељу, 7. децембра“, пише бугарски портал faktor.bg под датумом 6. децембар 2025. У наставку текста се наводи да је концерт организовала… Искра, 7. 11. 2025, Владимир Умељић: О безазленим и опасним плагијаторима, или код Хрвата ништа ново
„Све мора да се промени, да би све остало исто.“ Ђузепе ди Лампедуза Плагијат или крађа идеја и њиховог остваривања (= крађа духовног власништва), народски речено „кићење туђим перјем“, представља тежак морално-етички и правни преступ, заслужује како осуду, тако и презир. Искушење је несумњиво велико, што се нпр.… Ћирилица, 24. 7. 2025, Василије Ђ. Крестић: Геноцидна идеологија Хрвата – о узроцима и времену настанка
Државно и историјско право Хрватске једно је од значајнијих питања које је и у ранијој и у новијој прошлости моћно утицало и још увек снажно утиче на међусобне односе Срба и Хрвата. Због недовољно проучених хрватско-српских односа, погрешног и тенденциозног тумачења тих односа, који су и после Првог и Другог… РТ Балкан, 11. 2. 2025, Судбина 250.000 докумената о злочинима над Србима: Да ли је могуће да су нестала?
Покрет Бранимира Несторовића тврди да је архива бившег Комитета за прикупљање података о повредама међународног хуманитарног права и злочина против човечности на територији бивше Југославије – нестала. Тужилаштво за ратне злочине наводи да је све код њих Покрет „Ми – Снага народа“ Бранимира Несторовића тврди да је 250.000 докумената о…
Српски меморијал, 16. 11. 2024, Милан Кољанин: Злочини Бугарске у Србији 1915-1918 – Прилог истраживању бугарске окупације у Првом светском рату
АПСТРАКТ: На основу архивских истраживања и објављених историјских извора уз консултовање историографске литературе, представљене су основе бугарске окупационе управе у Србији и њен стратешки циљ бугаризовања освојеног подручја. Уништење значајног дела српског народа и насилна промена етничке структуре становништва на заузетој српској територији спровођени су током целе окупације. О томе… Српски меморијал, 12. 12. 2023, Др Видоје Голубовић: Занемарени гробови српских јунака на Рaстовцу и Рожајама [Фото, Мапа]
Брдо Рaстовац крај манастира Ђурђеви ступови. У документу се наводи као војничко гробље. Документ носи бр. 505 од 21. јуна 1921. године. У потпису је Среско начелство Исток. Вероватно се ради о новембру и децембру 1915. године када се српска војска повлачила преко Албаније. У акту број 520 од 18.02.1921.…
Хронограф, 27. 12. 2017, После пола века откривен бизаран чин српских комуниста: Преполовили број погинулих Срба [из Архиве]
Неколико дана пре свечаности поводом 50 година од Првог светског рата, у децембру 1964. године, по налогу Јована Веселинова, тадашњег председника Централног комитета савеза комуниста Србије, на мермерној плочи која се налази у Спомен-костурници Колубарске битке, у крипти Цркве Светог великомученика Димитрија у Лазаревцу, преправљен је податак о броју Срба… Институт за политичке студије Београд, 14. 11. 2025, Др Саша Јашин: Арадска тврђава као логор за истребљење Срба у Аустроугарској [Видео]
У организацији Института за политичке студије, од 26. до 27. маја 2025. године, одржана је Међународна научна конференција „Геноцид над словенским народима у 20. веку”. Присутне су поздравили др Миша Стојадиновић, научни саветник и директор Института; Њ.Е. Александар Боцан-Харченко, амбасадор Руске Федерације у Р. Србији; Њ.Е. Сергеј Малиновски, амбасадор Републике… Срби у БиХ, 26. 9. 2019, Комунисти против Моштанице: Народ је стао на страну манастира [из Архиве]
На посебној мети дубичких комуниста налазио се манастир Моштаница који је обновљен 1949. године. Свега неколико мјесеци послије обнове јеремонаху Дамаскину (Вечанском) нанесене су тешке физичке повреде. Љекари у Босанској Дубици установили су фрактуру лобање и потрес мозга. Организован напад на манастир десио се четири године касније, уочи Преображења Господњег… Српски меморијал, Глас Српске, СРНА, 19. 12. 2025, Преминуо водећи српски онколог Слободан Чикарић
У Београду је у 90. години преминуо водећи српски онколог и дугогодишњи предсједник Друштва за борбу против рака Слободан Чикарић, који се дуго година бавио посљедицама НАТО бомбардовања по здравље становништва Србије и проблемима обољевања од рака, потврђено је Срни у Институту за онкологију и радиологију Србије. Чикарић је био… Спутњик, 30. 11. 2025, Од ’непријатеља‘ до великомученика: Отвара се мрачно поглавље српске историје о коме се дуго ћутало [Видео]
Прича о мучки убијеном свештенику Недељку Стреличићу није осуђивачка, већ отвара поглавље наше историје о којем се деценијама готово ништа није говорило. По Београду има много гробница у које су убијени сахрањени тајно, ноћу. Грех је да се ти људи забораве. Никог не треба да заборавимо. То је наш циљ,… СРНА, 14. 12. 2025, Болне 33 године од масакра над српском нејачи у Јошаници
Јошаница је мјесто великог бола и страдања гдје је на Никољдан 1992. године звјерски убијено 56 мјештана, а десетак заселака избрисано са лица Земља, истакнуто је данас на обиљежавању 33 година од овог стравичног злочина који су починиле муслиманске снаге. Жртве су убијане на веома свиреп начин. Најмлађа жртва је… Не заборављамо – Памтимо
РТС, 11.11.2021, Лесковачки маневар – битка о којој се мало зна
На Дан примирја у Првом светском рату сећамо се и славних битака о којима се мало зна. Једна од њих се догодила на данашњи дан 1915. године, позната као Лесковачки маневар. Тада су српски јунаци одбили напад 300.000 бугарских војника чији је план био да пресеку одступницу српској војсци.
О њој не пише ништа у уџбеницима, не учи се у школама, а у овој славној епопеји погинуло је више од 6.000 бораца.
Јунаци под командом пуковника Љубомира Милића не само да су заштитили одступницу српској војсци на линији Лебане–Куршумлија–Прокупље и омогућили јој повлачење према Приштини већ су много надм[...]
e-Veritas, Моја Посавина, 23. 11. 2025, Убиство Горана Алавиње – Злочин који је најавио сву трагедију крајишких Срба
Тражити догађај који је означио званичан почетак грађанског рата у Хрватској (1991-1995) није нимало лак посао. Многи се историчари у тражењу узрока рата враћају деценијама па и вијековима уназад гдје су Други свјетски рат и злогласни логор Јасеновац незаобилазни појмови у тумачењу ратних злочина над српским становништвом. Још давно су велика имена струке истакла да је историја крајишких Срба заправо једна дуга историја патње и страдања са кратким прекидима и периодима нестабилног мира. Данас су Срби на територији данашње Републике Хрватске сведени на статистичку грешку а све то је резултат ви[...]
РТ Балкан, 1. 7. 2023, Дан кад је Брано остао без мајке, оца и јединог брата: РТ Балкан на помену Србима у Подрињу
Подриње, оно је долина српске боли и патње, страдалнички простор српског народа и у Првом и Другом светском рату
С почетка јула, кад уз и низ Дрину почну да се ређају тужне, страшне годишњице злочина и покоља, накупи се у народу туга, крену сузе и крену сећања на крв, на зла времена, на побијену дечицу, на њихове недосањане снове, на неосуђене злочине и злочинце... И свије се та туга низ и уз Дрину и загосподари срцима, увуче се у душу и све претвори у неми грч, у јаук, и српске мајке боле њихове ране...
На гробље у Братунцу поново је данас дошао Брано Вучетић да обиђе најмилије. На гробљу м[...]
Политика, 8. 8. 2024, На страдање Срба у Возући подсећаће и спомен-капела
У Другом светском рату на том подручју убијено је око 1.560 Срба, међу којима је било више од 400 деце, а током последњих ратних сукоба, углавном у нападима муслиманских ратника, страдало је 459 српских цивила и војника
О масовном страдању српског народа у Возући, у данашњој федералној општини Завидовићи, током Другог светског рата и последњег одбрамбено-отаџбинског сведочиће и спомен-капела у српском повратничком насељу Стог. Темељи за њену изградњу су освештани и постављени су у порти Храма Светог Ђорђа, на месту масовне гробнице Срба страдалих у офанзиви коју је тзв. Армија РБиХ, уз помо[...]
Вечерње новости, 6. 11. 2022, ХРВАТСКИ ШОВИНИЗАМ УГУШИО СРПСКИ МУЗЕЈ: Историчар уметности Андреј Вујновић написао својеврсну споменицу несталој институцији нашег народа
МУЗЕЈ Срба у Хрватској појавио се нагло на мапи музеја 1946. године. Нагло је и сагорео. Са звезданих висина његов је суноврат почео непуних пет година од оснивања.
Овим речима почиње текст Музеј комета, увод у монографију Музеј Срба у Хрватској историчара уметности Андреја Вујновића, која је и својеврсна споменица на већ давно заборављену институцију нашег народа у Хрватској. Реп те комете осипао се четрдесетак година, да би потпуно нестао средином осамдесетих.
Вујновић у свом делу, у чијем поднаслову пише да је "студија случаја", уз реконструкцију рада и најсветлијих тренутака Музеја С[...]
