За сећање на страдале претке, или насушна српска потреба
Непосредан повод иницијативe за оснивање Друштва за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је чињеница да је у прошлом, двадесетом, веку српски народ имао неколико наметнутих веома тешких ослободилачих и одбрамдбених оружаних сукоба и у тим сукобима претрпео је огромне људске губитке.
Милиони наших сународника су током тог раздобља избрисани из спискова живих, али до данас нису унети у спискове мртвих. Ово је покушај да коначно, колико је то сада могуће, сачинимо те спискове и са њима изађемо пред домаћу и страну јавност. Сигурно је да тим пре свега хуманим послом много каснимо, али још више ћемо каснити ако опет нађемо разлог да све то одгодимо за неко повољније време. Ми данас живи Срби, и наша генерација, желимо да одужимо велики дуг према многим генерацијама својих недужних покојника. То је наша наслеђена људска обавеза која је из разних околности стално одлагана.
Друштво за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је у првом реду израз воље грађана да сами личним ангажовањем, властитим радом и средствима подигну у Београду на репрезентативној локацији Меморијални центар посвећен својим страдалим прецима. Свакако, тиме се у овом подухвату не искључује ангажовање и непосредно учешће државе... Цео текст мисије Српског меморијалa: За сећање на страдале преке, или насушна српска потреба.
Српски меморијал
Миливоје Иванишевић: Трећи мировни уговор у истом веку – или: Дејтон 1995.
„Дејтонски мировни споразум двадесет година послије“, Академија наука и умјетности Републике Српске, зборник радова, књига XI , Одјељење друштвених наука, књига 35, Бања Лука, 2016.
Јово Бајић: Библиографија о геноциду над српским народом, 2017.
Библиографија садржи преко 2000 наслова и подељена је на три основне тематске целине:
- Први светски рат,
- Други светски рат,
- Оружани сукоби и Нато агресија 1991–1995. годинe.
Логори за Србе у Аустроугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Људски губици српског народа у 2. светском рату
Преко мртвих предака знамо ко смо, шта смо и одакле смо. Они одређују нашу свест о припадности национу и вери и уче нас слободи, чојству, јунаштву. Бранећи те вредности и Срби су гинули или су их други због тога убијали – каже Штрбац.
Логори за Србе у Бугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Обележје жртвама усташа на Сајмишту?
Да би овај монументални споменик никао, требало би што пре одредити његов садржај, прикупити документацију, направити пројекат и одредити начин прикупљања средстава – рекао је Матановић.
Зашто „Српски меморијал“?
Миливоје ИВАНИШЕВИЋ: Реч о Сарајеву
(Миливоје Иванишевић, Драгана Грчић-Гавриловић: „Геноцид над Србима - Сарајево 1992-1995. Сведочења преживелих логораша“)
Геноцид над Србима у Сарајеву и грађански рат у Босни и Херцеговини започео је 1. марта 1992. у недељу када су у центру Сарајева муслимански екстремисти с улице отворено пуцали на српску цркву и сватове. Том приликом су убили старог свата Николу Гардовића, само зато што је србин и хришћанин. То је био знак за општи напад на Србе, а Сарајево је претворено у највећи концентрациони логор после Другог светског рата у коме су муслимани убили 7019 Срба, што је знатно више него што их је за време Другог светског рата убио познати крволок, Хрват Анте Павелић. У току истог ме[...]
Академик Василије Ђ. Крестић: О геноцидности хрватске политике
У науци је добро познато да је свуда у свету, где је долазило до масовне деструкције имена неке нације, то био знак за физички напад на ту нацију, да је то било јавно жигосање и упирање прстом на оне који су сметали и које је, нимало бираним средствима, требало одстранити из средине у којој су били непожељни. Деструкција српског имена у Хрватској увек је била праћена непрестаним јавним истицањем да су Срби издајници, да су реметилачки чинилац хрватског друштва и хрватске политике, да су „народна неприлика“, „да Хрвати нису српска браћа, јер су Срби браћа са псима“, да су хајдучки и разбојнички народ, да су византијски препредени и лукави и да је „Српство опасно по својим мислима и по свом ра[...]
Саво Штрбац: Логор Јасеновац пред Међународним судом правде
1. ДА ЛИ СУ ЗЛОЧИНИ ИЗ ДРУГОГ СВЈЕТСКОГ РАТА МОГЛИ ПРЕД МСП – ВРЕМЕНСКА НАДЛЕЖНОСТ
Хрватска је још у јулу 1999. године тражила од Међународног суда правде (МСП) , највишег свјетског суда, да Србију прогласи кривом за геноцид који су, по њој, од 1991. до 1995. године починиле војне, полицијске и паравојне снаге под директном контролом СРЈ односно Србије. На то је Србија 2010. године узвратила противтужбом, тврдећи да је Хрватска у операцији „Олуја“ починила геноцид над Србима.
есто се, и у јавности и у струци, и прије и послије подношења поменутих узајамних тужби Хрватске и Србије, постављало питање зашто Срби, Јевреји и Роми никада нису тужили Хрватску за геноцид који је над њима извршен о[...]
Политика, 10. 6. 2025, Саво Штрбац: Избори, гробови и грбови
Дан пред почетак локалних избора у Хрватској на снагу је ступио Закон о гробљима, који је прописао уклањање непоћудних спомен-обележја из времена рата деведесетих, што се односило на гробове српским војницима сахрањеним на подручју бивше Републике Српске Крајине. Најгласнији у тумачењу овог закона био је извесни опанчар Стипе Млинарић Ћипе…
ИСКРА, 6. 6. 2025, Владимир Умељић: Распад друге Југославије и ’великосрпска агресија‘
Косовско-метохијски Албанац, публициста и политичар Ветон Сурои, разговарао је крајем маја ове године са немачким новинаром Михаелом Мартенсом, уредником високотиражног листа Франкфуртер Алгемајне Цајтунг о догађањима пред сам почетак грађанских ратова у другој Југославији и пружио још један доказ провидне и злонамерне бесмислице о „великосрпској агресији“, као главном односно једином… Институт за истраживање српских страдања у XX веку, 14. 2. 2025, Миливоје Иванишевић: Невине српске жртве Хашког трибунала
Све ово што се сада догађа храбром човеку, неправедно осуђеном творцу и председнику Републике Српске Радовану Караџићу, вишедеценијско је дејство продужене руке Хашког трибунала која још увек кажњава оне који су стали у заштиту слободе и интереса српског народа на просторима бивше заједничке државе и тиме се нису повиновали вољи…
РТ Балкан, 11. 2. 2025, Судбина 250.000 докумената о злочинима над Србима: Да ли је могуће да су нестала?
Покрет Бранимира Несторовића тврди да је архива бившег Комитета за прикупљање података о повредама међународног хуманитарног права и злочина против човечности на територији бивше Југославије – нестала. Тужилаштво за ратне злочине наводи да је све код њих Покрет „Ми – Снага народа“ Бранимира Несторовића тврди да је 250.000 докумената о…
Српски меморијал, 16. 11. 2024, Милан Кољанин: Злочини Бугарске у Србији 1915-1918 – Прилог истраживању бугарске окупације у Првом светском рату
АПСТРАКТ: На основу архивских истраживања и објављених историјских извора уз консултовање историографске литературе, представљене су основе бугарске окупационе управе у Србији и њен стратешки циљ бугаризовања освојеног подручја. Уништење значајног дела српског народа и насилна промена етничке структуре становништва на заузетој српској територији спровођени су током целе окупације. О томе… Ceopom-Istina, Геополитика, 15. 2. 2021, Коста Чавошки: Тито, комунисти и цртање авнојевских граница [из Архиве]
Због чега су за различите федералне јединице узете границе настале у различитим историјским тренуцима – за Босну и Херцеговину 1878, за Црну Гору и Србију 1912, пре Првог балканског рата, за Словенију 1929, а за Хрватску 1939. година? Зашто није узета иста година? Ово нису академска већ далекосежна политичка питања,… Српски меморијал, 12. 12. 2023, Др Видоје Голубовић: Занемарени гробови српских јунака на Рaстовцу и Рожајама [Фото, Мапа]
Брдо Рaстовац крај манастира Ђурђеви ступови. У документу се наводи као војничко гробље. Документ носи бр. 505 од 21. јуна 1921. године. У потпису је Среско начелство Исток. Вероватно се ради о новембру и децембру 1915. године када се српска војска повлачила преко Албаније. У акту број 520 од 18.02.1921.…
РТ Балкан, 27. 6. 2023, Нико није одговарао, нити ће: Годишњица злочина у Дојници код Призрена, отето 17 мештана
На данашњи дан пре 24 године, 27. јуна 1999, припадници терористичке тзв. Ослободилачке војске Косова киднаповали су и убили мештане села Дојнице крај Призрена – 16 Срба и једног Бошњака На данашњи дан пре 24 године, 27. јуна 1999, припадници терористичке тзв. Ослободилачке војске Косова киднаповали су и убили 17…
Ceopom-Istina, НСПМ, 3. 1. 2014, Слободан Дурмановић: Рашчовечење српских жртава у Сребреници [из Архиве]
Пред сам крај суђења Радовану Караџићу у Хашком трибуналу у 2013. години појавио се сведок-инсајдер од којег су се могли чути неки нови или мање познати детаљи о ратним злочинима на ширем подручју Сребренице. Његово сведочење тешко да ће допринети промени укорењеног мишљења о овим догађајима у западној јавности, а… РТ Балкан, 3. 7. 2025, Потресна прича о крвавом Божићу код Братунца: Да ли су кости Срба завршиле у Поточарима? [Мапа]
Анђа Ђукановић је изгубила супруга Ивана, а и даље трага за његовим посмртним остацима. За телевизију РТ Балкан испричала је своју тужну судбину и борбу која и даље траје Од јануара 1993. године, Божић у кући Анђе Ђукановић није више оно што би требало да буде. Тог дана, приликом напада… e-Veritas, 04. 07. 2025, Одјеци Томпсоновог концерта у региону и свету
Концерт хрватског нацистичког етно-рокера М. П. Томпсона који се сутра одржава у Загребу, пред најављених 500.000 посетилаца (иако се сада објављују подаци да је наводно продато ’само‘ 450.000 улазница) изазвао је интересовање не само у региону, већ о њему извештавају и светски медији, портал француске ТВ мреже „France24″ и Јерусалим… Глас Српске, СРНА, 26. 6. 2025, Међу кољачима био и комшија Илија
Драган Стијаковић свједочи да су шест женских чланова његове породице, међу којим и четири дјевојчице, који су након усташког пира у кући остали живи, докрајчили усташки полицајци од којих је један био и њихов комшија Илија Марић Кривоусти, који је, као и други Хрвати, раније често долазио код Стијаковића на… РТРС, 2. 7. 2025, Александар већ 33 године тражи правду за убијену трудну сестру
У Братунцу ће у суботу, 5. јула бити обиљежене 33 године од злочина над 3.267 Срба из средњег Подриња и Бирча у Одбрамбено-отаџбинском рату. Александар Лончаревић из Братунца је тог кобног дана 12. јула 1992. године изгубио сестру која је била трудница у шестом мјесецу трудноће. Након овог трагичног догађаја,… Глас Српске, СРНА, 24-25. 6. 2025, Од комшије до џелата – злочин без казне у Мотикама
Након што су Дракулић и Шарговац остали пусти, јер су усташе све поклале, дошао је ред на трећи чин и сусједно село – Мотике, гдје су, према доступним подацима, кољачи убили 679 српских житеља. У Мотикама су све до Другог свјетског рата заједно живјели Срби и Хрвати. Од укупног становништва… Не заборављамо – Памтимо
Вечерње новости, 9. 10. 2022, Бранислав Глигоријевић: Шема за рушење заједничке државе: Сарадња КПЈ и Коминтерне са Хрватском сељачком странком
ЗА ЈУГОСЛОВЕНСКЕ комунисте, Хрватска сељачка странка (ХСС) имала је све предности као савезник самим тим што је то била масовна странка, што су у њој видели и сељачки и национални покрет, а све се то потпуно уклапало у њихову основну шему да се рушење "великосрпске" диктатуре и југословенске државе може постићи понајпре у савезу са покретом угњетених нација и сељаштва.
Ранија Стаљинова изјава да се ХСС не може сматрати буржоаском с временом ће постати темељ за грађење односа комуниста са овом странком.
Са своје стране, Мачек је постигао јединство хрватског националног фронта привлачећи у[...]
СРНА, 21. 3. 2023, Прије три деценије сахрањени побијени Срби из Кравице
БИЈЕЉИНА, 21. МАРТА /СРНА/ - У Братунцу, уз црквено опијело и војне почасти, 22. марта 1993. године сахрањено је 39 Срба из села Кравица, које су муслиманске јединице убиле 1993. године на православни Божић.
Муслиманске снаге под командом Насера Орића упале су у Кравицу и убиле 49 Срба, раниле 80 цивила и војника, а седам их је нестало, од којих пет још није пронађено. Међу несталима су и двије жене.
На Божић је село опљачкано и запаљено је 688 српских кућа на ширем подручју Кравице. Уништено је око 2.000 помоћних и 27 друштвених објеката.
Око 1.000 становника остало је без домова у ј[...]
Печат, 22.9. 2023, Владимир Умељић: О отвореној рани Србоцида и Јасеновца
Разговор са историчарeм, православним филозофом и књижевником Владимиром Умељићем о његовом новом научном делу, које ће у издању издавачке куће „Прометеј“, Нови Сад, бити представљено на предстојећем Сајму књига (недеља, 22.10.2023. у 15.00).
Ретко је у теоријским разматрањима тематизована чињеница да сви починитељи великих геноцида у Европи средином 20. века примарно припадају западној културолошкој традицији, коју је више од 1500 година битно детерминисао Ватикан, закључује наш саговорник – историчар, православни филозоф и књижевник, чије ће ново научно дело посвећено теми геноцида (издање [...]
Политика, 7. 5. 2022, ПРИЧЕ ИЗ ВЕЛИКОГ РАТА: Ђурђевски уранак на Крфу 1916.
Из крпежи тек умрлог српског војника, испало је непослато писмо:„Драга мајка Милосава, да ти се јавим да сам здрав, што и вама желим...”
Чачак – Где нас затече празник младости и чаролијских душевних узбуђења? Сећамо се Србије: воћe већ обарало и понело, никла пшеница, олистали шевари. Бусен набрекао од свежине, ливаде прошарали љутић и каћунак, а у густишу од дивље руже и купине збринули гнездо жутогруде потравке и славуји – приповеда чачански књижевник, дипломата и официр Радоје Јанковић, сведок Ђурђевског уранка на Крфу 1916.
И вели, збирајући сећања мало доцније...
Благи обичаји п[...]
Глас Српске, СРНА, 25.11.2020, Равнице код Новог Града: Положени вијенци у знак сјећање на страдале цивиле
НОВИ ГРАД - Представници Општинске борачке организације и мјештани положили су данас вијенце на мјесном гробљу у Равницама код Новог Града гдје се налазе спомен-обиљежја страдалим у Другом свјетском и протеклом одбрамбено-отаџбинском рату.
Код спомен-обиљежја за 168 цивила које су усташе убиле на данашњи дан 1943. године, парастос је служио свештеник Небојша Њежић, који је у бесједи рекао да је света дужност чувати од заборава невино страдале.
"Српска православна вјера и српски народ нису осветољубиви. Треба да будемо достојни предака и не дозволимо да се то заборави", рекао је Њежић. У [...]
