За сећање на страдале претке, или насушна српска потреба
Непосредан повод иницијативe за оснивање Друштва за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је чињеница да је у прошлом, двадесетом, веку српски народ имао неколико наметнутих веома тешких ослободилачих и одбрамдбених оружаних сукоба и у тим сукобима претрпео је огромне људске губитке.
Милиони наших сународника су током тог раздобља избрисани из спискова живих, али до данас нису унети у спискове мртвих. Ово је покушај да коначно, колико је то сада могуће, сачинимо те спискове и са њима изађемо пред домаћу и страну јавност. Сигурно је да тим пре свега хуманим послом много каснимо, али још више ћемо каснити ако опет нађемо разлог да све то одгодимо за неко повољније време. Ми данас живи Срби, и наша генерација, желимо да одужимо велики дуг према многим генерацијама својих недужних покојника. То је наша наслеђена људска обавеза која је из разних околности стално одлагана.
Друштво за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је у првом реду израз воље грађана да сами личним ангажовањем, властитим радом и средствима подигну у Београду на репрезентативној локацији Меморијални центар посвећен својим страдалим прецима. Свакако, тиме се у овом подухвату не искључује ангажовање и непосредно учешће државе... Цео текст мисије Српског меморијалa: За сећање на страдале преке, или насушна српска потреба.
Српски меморијал
Миливоје Иванишевић: Трећи мировни уговор у истом веку – или: Дејтон 1995.
„Дејтонски мировни споразум двадесет година послије“, Академија наука и умјетности Републике Српске, зборник радова, књига XI , Одјељење друштвених наука, књига 35, Бања Лука, 2016.
Јово Бајић: Библиографија о геноциду над српским народом, 2017.
Библиографија садржи преко 2000 наслова и подељена је на три основне тематске целине:
- Први светски рат,
- Други светски рат,
- Оружани сукоби и Нато агресија 1991–1995. годинe.
Логори за Србе у Аустроугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Људски губици српског народа у 2. светском рату
Преко мртвих предака знамо ко смо, шта смо и одакле смо. Они одређују нашу свест о припадности национу и вери и уче нас слободи, чојству, јунаштву. Бранећи те вредности и Срби су гинули или су их други због тога убијали – каже Штрбац.
Логори за Србе у Бугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Обележје жртвама усташа на Сајмишту?
Да би овај монументални споменик никао, требало би што пре одредити његов садржај, прикупити документацију, направити пројекат и одредити начин прикупљања средстава – рекао је Матановић.
Зашто „Српски меморијал“?
Миливоје ИВАНИШЕВИЋ: Реч о Сарајеву
(Миливоје Иванишевић, Драгана Грчић-Гавриловић: „Геноцид над Србима - Сарајево 1992-1995. Сведочења преживелих логораша“)
Геноцид над Србима у Сарајеву и грађански рат у Босни и Херцеговини започео је 1. марта 1992. у недељу када су у центру Сарајева муслимански екстремисти с улице отворено пуцали на српску цркву и сватове. Том приликом су убили старог свата Николу Гардовића, само зато што је србин и хришћанин. То је био знак за општи напад на Србе, а Сарајево је претворено у највећи концентрациони логор после Другог светског рата у коме су муслимани убили 7019 Срба, што је знатно више него што их је за време Другог светског рата убио познати крволок, Хрват Анте Павелић. У току истог ме[...]
Академик Василије Ђ. Крестић: О геноцидности хрватске политике
У науци је добро познато да је свуда у свету, где је долазило до масовне деструкције имена неке нације, то био знак за физички напад на ту нацију, да је то било јавно жигосање и упирање прстом на оне који су сметали и које је, нимало бираним средствима, требало одстранити из средине у којој су били непожељни. Деструкција српског имена у Хрватској увек је била праћена непрестаним јавним истицањем да су Срби издајници, да су реметилачки чинилац хрватског друштва и хрватске политике, да су „народна неприлика“, „да Хрвати нису српска браћа, јер су Срби браћа са псима“, да су хајдучки и разбојнички народ, да су византијски препредени и лукави и да је „Српство опасно по својим мислима и по свом ра[...]
Саво Штрбац: Логор Јасеновац пред Међународним судом правде
1. ДА ЛИ СУ ЗЛОЧИНИ ИЗ ДРУГОГ СВЈЕТСКОГ РАТА МОГЛИ ПРЕД МСП – ВРЕМЕНСКА НАДЛЕЖНОСТ
Хрватска је још у јулу 1999. године тражила од Међународног суда правде (МСП) , највишег свјетског суда, да Србију прогласи кривом за геноцид који су, по њој, од 1991. до 1995. године починиле војне, полицијске и паравојне снаге под директном контролом СРЈ односно Србије. На то је Србија 2010. године узвратила противтужбом, тврдећи да је Хрватска у операцији „Олуја“ починила геноцид над Србима.
есто се, и у јавности и у струци, и прије и послије подношења поменутих узајамних тужби Хрватске и Србије, постављало питање зашто Срби, Јевреји и Роми никада нису тужили Хрватску за геноцид који је над њима извршен о[...]
Политика, e-Veritas, 29.10.2025, Саво Штрбац: Драганова мајка Ружица
Недавно је канцеларију “Веритасa” у Београду телефоном позвала Зорица Ј. из Обреновца замоливши ме да њеној пријатељици Ружици Павловић помогнем да сазна зашто јој се син Драган поново не јавља. Човек под именом Драган Павловић, рођен 1968. у селу Костојевићи код Бајине Баште, од оца Малеша и мајке Ружице, налазио… Искра, 28. 3. 2021, Владимир Умељић: Крађа српске историје и фалсификовање културе памћења од стране новокомпонованих нација на Балкану [из Архиве]
„Ми знамо само онолико, колико наше сећање поседује“ (Tantum scimus, quantum memoria tenemus) Култура памћења је неопходни предуслов егзистенције културе и цивилизације човечанства. Њеним есенцијалним елементима припадају и историјски споменици, који међутим морају да буду морално-етички утемељени и научно образложени/оправдани, дакле да почивају на историјској истини. Култура памћења чува… Ћирилица, 24. 7. 2025, Василије Ђ. Крестић: Геноцидна идеологија Хрвата – о узроцима и времену настанка
Државно и историјско право Хрватске једно је од значајнијих питања које је и у ранијој и у новијој прошлости моћно утицало и још увек снажно утиче на међусобне односе Срба и Хрвата. Због недовољно проучених хрватско-српских односа, погрешног и тенденциозног тумачења тих односа, који су и после Првог и Другог… РТ Балкан, 11. 2. 2025, Судбина 250.000 докумената о злочинима над Србима: Да ли је могуће да су нестала?
Покрет Бранимира Несторовића тврди да је архива бившег Комитета за прикупљање података о повредама међународног хуманитарног права и злочина против човечности на територији бивше Југославије – нестала. Тужилаштво за ратне злочине наводи да је све код њих Покрет „Ми – Снага народа“ Бранимира Несторовића тврди да је 250.000 докумената о…
Српски меморијал, 16. 11. 2024, Милан Кољанин: Злочини Бугарске у Србији 1915-1918 – Прилог истраживању бугарске окупације у Првом светском рату
АПСТРАКТ: На основу архивских истраживања и објављених историјских извора уз консултовање историографске литературе, представљене су основе бугарске окупационе управе у Србији и њен стратешки циљ бугаризовања освојеног подручја. Уништење значајног дела српског народа и насилна промена етничке структуре становништва на заузетој српској територији спровођени су током целе окупације. О томе… Српски меморијал, 12. 12. 2023, Др Видоје Голубовић: Занемарени гробови српских јунака на Рaстовцу и Рожајама [Фото, Мапа]
Брдо Рaстовац крај манастира Ђурђеви ступови. У документу се наводи као војничко гробље. Документ носи бр. 505 од 21. јуна 1921. године. У потпису је Среско начелство Исток. Вероватно се ради о новембру и децембру 1915. године када се српска војска повлачила преко Албаније. У акту број 520 од 18.02.1921.…
РТ Балкан, 11. 3. 2023, Годишњица злочина на Грбавици: Милица и Наташа убијене хицима из снајпера док су прескакале ластиш
Данас место са кога је пуцано на девојчице носи име – Трг слободе. Чије слободе, које слободе, какве црне слободе, то већ нико не зна. Или, можда знају они који су тргу дали то име Наташа је за коју недељу требало да напуни десет година, Милица у јулу једанаест. Колико…
РТС, 11.11.2021, Лесковачки маневар – битка о којој се мало зна
На Дан примирја у Првом светском рату сећамо се и славних битака о којима се мало зна. Једна од њих се догодила на данашњи дан 1915. године, позната као Лесковачки маневар. Тада су српски јунаци одбили напад 300.000 бугарских војника чији је план био да пресеку одступницу српској војсци. О…
Искра, 26. 11. 2025, Владимир Умељић: Конвертити и лавови
Свако ко се бави Србоцидом хрватске државе 1941-1945, не може а да се не пита – одакле долази та страшна, бестијалношћу праћена србомржња, чији пламичци данас поново почињу да се разгоревају у Хрватској? Шта су Срби учинили толико нажао Хрватима односно оном (исувише) утицајном делу њихових водећих елита и њиховим… Вечерње новости, 3. 5. 2025, Перо Симић: Узалудне наде логораша [из Архиве]
Обећање јасеновачким заточеницима да ће их ускоро ослободити и спасти од усташког ножа, Тито и његови борци нису испунили, иако је логор чувало само 1.500 Павелићевих бојника МЕЂУ бројним поздравним телеграмима које су већници Титовог АВНОЈ-а крајем 1943. послали из Јајца, био је и онај који је упућен „заточеницима фашистичких… Стање ствари, 30. 11. 2021, Драган Крстић: Одржавање ’Другог заседања АВНОЈ-а‘ упоредо с Техеранском конференцијом као давање изговора Енглеској за легитимизовање комуниста [из Архиве]
На инсистирање Енглеза Техеранска конференција дала легитимитет партизанима и комунистичким партијама Хрватске и Словеније као представницима Југославије 26. V 1976. Нигде веза између међународног капитала и међународног комунизма није била тако јасно обелодањена као у Србији пред рат, током рата и после рата. Цела Србија била је антитоталитарна. С… РТ Балкан, 17. 11. 2025, ’Игра сенки‘ недвосмислено потврђује: Месецима пре бомбардовања припадници САС-а вршљали Косметом
У јужној српској покрајини тада су били и припадници такозване „Четрнаесте обавештајне“, елитне британске војне јединице која је обављала такозвано „дубинско надгледање“ Да су се припадници британских специјалних јединица месецима пре агресије на СР Југославију, односно Србију, убацили на подручје Косова и Метохије, сведочи књига Игра сенки – петооктобарска смена… Покрет за одбрану Косова и Метохије, 5. 11. 2025, Митра Рељић: Болница у Грачаници
Прилично фреквентан простор на ободу Грачанице више од две и по деценије препознатљив је по монтажним баракама и тесним гвозденим контејнерима – конзервама, како су их називали Срби, ту смештени непосредно по Мартовском погрому 2004. године. Надомак контејнера су плаво-беле металне бараке – нека врста скромне ратне болнице отворене заслугом… Stella polare Books, 2. 5, 2023, Петар Драгишић: Како је Лешак 1959. године припојен Косову [из Архиве] Мапа
Историчарима ни данас није до краја јасно зашто је руководство Србије крајем 1959. године одлучило да се општина Лешак, која се до тада налазила на територији краљевачког среза припоји општини Лепосавић и тако из „уже Србије“ премести на Косово, односно Аутономну косовскометохијску област. Општини Лешак су, читамо у Закону о… Не заборављамо – Памтимо
Политика, Бета, 30.5.2018, У Варварину обележена годишњица погибије цивила од НАТО бомби
ВАРВАРИН – Годишњица погибије десеторо цивила у НАТО бомбардовању моста на Великој Морави у Варварину обележена је данас на том месту поменом жртвама и полагањем венаца и цвећа на спомен обележје.
Обраћајући се породицама жртава, суграђанима, представницима бројних институција, председник Општине Варварин Војкан Павић подсетио је да је Варварин тада делио судбину Србије.
„Званичници НАТО су и тај напад назвали легитимном војном метом, а страдање цивила колатералном штетом. Оваквим безочним лажима као да су желели да још једном убију и жртве и преживеле”, рекао је он.
Он је додао да су[...]
Политика, 27.9.2020, Служен парастос за Србе убијене пре 28 година у Желећи
ЖЕЛЕЋА – У месту Желећа код Жепча у Федерацији БиХ, данас је служен парастос за 13 српских мештана које су на данашњи дан 1992. године убили припадници Хрватског већа одбране, извештава РТРС.
Председник Удружења ветерани Републике Српске Душко Вукотић рекао је Срни да је ХВО напао Желећу на Крстовдан, да су тада страдали мештани, а да се и данас трага за посмртним остацима тројице, преноси Танјуг.
Вукотић је нагласио да за овај злочин још нико није одговарао.
Помен је служио парох жепачко-завидовићки Зоран Живковић.
У присуству педесетак мештана Желеће прихваћен је предлог да се ов[...]
Политика, 11. 8. 2025, На Малти постављен споменик Милунки Савић и српским официрима из Првог светског рата
МАРСАСКАЛА - Директор Канцеларије за јавну и културну дипломатију Владе Србије Арно Гујон открио је споменик посвећен трагичном бродолому српских војника на француском броду "Ле Поленизијан" (Полинежанин) у водама Малте током Првог светског рата.
Том приликом Гујон је подсетио је да се на броду налазило 500 српских кадета официрске школе, у пратњи потпоручника Тајсића и чувене ратне хероине, наредника Милунке Савић, српске "Јованке Орлеанке".
„Било је то 10. августа 1918. године. Немачки торпедо је, тачно у 11 сати, потопио француски транспортни брод, који је превозио наше најмлађе официре к[...]
![РТС, 29. 6. 2023, Помен српским борцима из Другог балканског рата - 110 година Брегалничке битке [Мапа]](https://www.srpski-memorijal.rs/wp-content/plugins/special-recent-posts/cache/srpthumb-p14896-350x200-no.jpg)
РТС, 29. 6. 2023, Помен српским борцима из Другог балканског рата - 110 година Брегалничке битке [Мапа]
Код Штипа у Северној Македонији обележено је 110 година од Битке на Брегалници. Спомен-плочом означено је место страдања српских војника за време Другог балканског рата. Делегација Србије положила венце.
На брду крај Штипа је спомен-плоча, на месту где је по пројекту Ивана Мештровића, подигнута капела са костурницом, па срушена. На месту капеле је метеоролошка станица.
"Ту где је стајала спомен-плоча је костурница дубока три до четири метра. Ту су сад инструменти. Шест хиљада људи је ту сахрањено. И мој деда Мита, по мајци, ту почива", каже проф. др Бора Ристић, почасни председник Удружења з[...]
Искра, 12. 6. 2023, Проф. др Душко Кузовић: Старо сајмиште - Материјал и техника градње културно историјског споменика су документ једнако као и форма
Замислите када бисмо на слици Леонарда или Микеланђела заменили боје, јер су оригиналне рецептуре много осетљивије него савремене? Ако бисмо порушили Жичу, Студеницу или Грачаницу, јер су сеизмички много слабије него савремене конструкције, и онда их поново саградили од армираног бетона („нове, веће и старије“)! Замислите када бисмо Мирослављево јеванђеље пребацили са осетљивог пергамента на неуништиви кевлар?
Наравно да све поменуто звучи сумануто, јер и МАТЕРИЈАЛ, ОД КОГА ЈЕ НАПРАВЉЕН НЕКИ СПОМЕНИК, ЊЕГОВ ЈЕ САСТАВНИ ДЕО, а не само форма.
Да одем корак даље – ко сме ГЛАВОМ да гарантује[...]
