За сећање на страдале претке, или насушна српска потреба

Непосредан повод иницијативe за оснивање Друштва за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је чињеница да је у прошлом, двадесетом, веку српски народ имао неколико наметнутих веома тешких ослободилачих и одбрамдбених оружаних сукоба и у тим сукобима претрпео је огромне људске губитке.
Милиони наших сународника су током тог раздобља избрисани из спискова живих, али до данас нису унети у спискове мртвих. Ово је покушај да коначно, колико је то сада могуће, сачинимо те спискове и са њима изађемо пред домаћу и страну јавност. Сигурно је да тим пре свега хуманим послом много каснимо, али још више ћемо каснити ако опет нађемо разлог да све то одгодимо за неко повољније време. Ми данас живи Срби, и наша генерација, желимо да одужимо велики дуг према многим генерацијама својих недужних покојника. То је наша наслеђена људска обавеза која је из разних околности стално одлагана.
Друштво за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је у првом реду израз воље грађана да сами личним ангажовањем, властитим радом и средствима подигну у Београду на репрезентативној локацији Меморијални центар посвећен својим страдалим прецима. Свакако, тиме се у овом подухвату не искључује ангажовање и непосредно учешће државе... Цео текст мисије Српског меморијалa: За сећање на страдале преке, или насушна српска потреба.
Српски меморијал
Миливоје Иванишевић: Трећи мировни уговор у истом веку – или: Дејтон 1995.
Јово Бајић: Библиографија о геноциду над српским народом, 2017.
Логори за Србе у Аустроугарској
Људски губици српског народа у 2. светском рату
Логори за Србе у Бугарској
Обележје жртвама усташа на Сајмишту?
Зашто „Српски меморијал“?
Српски мемријал, 14. 1. 2026, Василије Ђ. Крестић: О Меморијалном центру српским жртвама геноцида
Ми још нисмо добили ни дан страдања и сећања нашег народа у геноциду, иако је о томе у Народној скупштини обављено пет гласања У „Политици“ објављеној уочи Нове године могли смо прочитати текст из којег смо сазнали да је патријарх Порфирије посетио Меморијални центар жртвама холокауста, који се налази на… Политика, 3. 1. 2026, Потресна сећања професора Чикарића прилог за историју страдања Срба [In memoriam]
Хрватска Дубица, Козарска Дубица – Смрћу проф. др Слободана Чикарића, чувеног српског онколога, (19. децембра 2025. године) у његовом родном крају, у Хрватској и Козарској Дубици, у два града, и две државе које дели река Уна, оживљене су његове приче о усташким зверствима и масовном страдању Срба у Другом светском… Политика, 25. 12. 2025, Саво Штрбац: Зашто сам гледао и како сам видео серију „Тврђава”
Неподељено је мишљење да је серија „Тврђава” у целом региону изазвала велико интересовање и постала прави телевизијски хит. И ја сам је у целости одгледао. Гледао сам је и као директни учесник ратних догађаја које третира серија и као активиста, који преко Документационо-информативног центра „Веритас” још прикупља податке и информације… Искра, 11. 12. 2025, Владимир Умељић: Козаци и Крајишници, сведоци српско-руске блискости
Када би питали једног „нормалног“ Србина и Руса, шта је то што спаја два народа, сигурно би били наведени идентично православљање Господа, позитивна заједничка историјска искуства, култура, припадност Словенима и слични језик, уз то политика и економски фактори, схватање етике и морала, по могућству менталитет, итд. Нема никакве сумње да… Српски меморијал, 16. 11. 2024, Милан Кољанин: Злочини Бугарске у Србији 1915-1918 – Прилог истраживању бугарске окупације у Првом светском рату
АПСТРАКТ: На основу архивских истраживања и објављених историјских извора уз консултовање историографске литературе, представљене су основе бугарске окупационе управе у Србији и њен стратешки циљ бугаризовања освојеног подручја. Уништење значајног дела српског народа и насилна промена етничке структуре становништва на заузетој српској територији спровођени су током целе окупације. О томе… ИН4С, Митрополија, 23. 1. 2024, Плава гробница – 1916. године у Крфском каналу почело сахрањивање српских војника – На данашњи дан
Послије натчовјечанских напора у албанским гудурама и додатне голготе од 160 километара пјешачења мочварним приморјем од Скадра до Валоне, због тога што се нијесу појавили обећани савезнички бродови, војници су масовно умирали од тифуса, глади и исцрпљености. Како није било довољно мјеста на Крфу и острвцу Видо, на које су…
NovosadskaRacija.com, 23. 1. 2024, Новосадска рација, погром и масакр – На данашњи дан [Мапа]
У јеку Другог светског рата, у зиму 1942 године, мађарски фашисти извршили су незапамћен злочин над Србима, Јеврејима и Ромима у јужној Бачкој. Убијања су почела на православни Божић и трајала све до 29. јануара. Злочин су извршиле мађарске трупе Осовине у јануару 1942. године у јужној Бачкој. Укупан број…
Српски меморијал, 12. 12. 2023, Др Видоје Голубовић: Занемарени гробови српских јунака на Рaстовцу и Рожајама [Фото, Мапа]
Брдо Рaстовац крај манастира Ђурђеви ступови. У документу се наводи као војничко гробље. Документ носи бр. 505 од 21. јуна 1921. године. У потпису је Среско начелство Исток. Вероватно се ради о новембру и децембру 1915. године када се српска војска повлачила преко Албаније. У акту број 520 од 18.02.1921.…
Вечерње новости, 11. 1. 2026, Св. Сава српски род увео у светску историју: Проф. др Влада Станковић о недовољном познавању достигнућа српског светитеља и просветитеља
Овог месеца требало би да обележимо велики јубилеј, 790 година од упокојења Светог Саве 14. јануара 1236. (27. јануара по новом календару) када је умро у Великом Трнову враћајући се са епског другог путовања на Исток где је на Синајској гори привео Христу Србе као „нови савршени народ“. Вероватније је,… РТ Балкан, 13. 1. 2026, Миломир Степић: Муслиманска демо-геополитика
Намера је да се Срби претворе у безначајну мањину – популациону и власничку. То би се, потом, користило као „аргумент“ да је двоентитетска БиХ превазиђена и да је нужна њена трансформација у грађанску, унитарну државу, евентуално подељену на четири-пет тобоже мултиетничких региона Пред сам крај 2025. (још) два медијска догађаја… Глас Српске, 14. 12. 2025, Четири деценије од политичке афере: Како су Зец и Душанић протјерани из Бањалуке
Четрдесет година је прошло од догађаја који је крајем 1985. године потресао Бањалуку, привукао пажњу цијеле југословенске јавности и трајно одредио судбину двојице угледних професора – Јована Б. Душанића и Миодрага Зеца. Радило се о највећој политичкој афери тог времена у Бањалуци. Иако су протекле деценије донијеле бројна истраживања и… Спутњик, 2. 1. 2026, Човек који је спасавао мошти цара Душана, српску децу и српске светиње – а неправедно је заборављен [Видео]
Пронашао је мошти цара Душана, спасао српске светиње од усташког уништења, учествовао у спасавању десетина хиљада српске деце и створио кључне научне институције. Седам деценија после смрти, Радослав Грујић остаје симбол неправде и заборава. Српска историја двадесетог века препуна је великих имена која су естала у сенци идеолошких обрачуна и… Искра, 19. 1. 2026, Владимир Умељић: Повампирење Тројног пакта
Глас Српске, СРНА, 21. 1. 2026, Злочини над Србима у акцији „Масленица“ некажњени 33 године [На данашњи дан]
Навршавају се 33 године од агресије хрватских снага на јужне дијелове Републике Српске Крајине (РСК) под заштитом УН у којој је убијено 346 Срба, међу којима и 34 жене, а за ове злочине до данас нико није одговарао иако су злодјела и прогон српског становништва извршени пред очима међународних снага.…





