За сећање на страдале претке, или насушна српска потреба
Непосредан повод иницијативe за оснивање Друштва за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је чињеница да је у прошлом, двадесетом, веку српски народ имао неколико наметнутих веома тешких ослободилачих и одбрамдбених оружаних сукоба и у тим сукобима претрпео је огромне људске губитке.
Милиони наших сународника су током тог раздобља избрисани из спискова живих, али до данас нису унети у спискове мртвих. Ово је покушај да коначно, колико је то сада могуће, сачинимо те спискове и са њима изађемо пред домаћу и страну јавност. Сигурно је да тим пре свега хуманим послом много каснимо, али још више ћемо каснити ако опет нађемо разлог да све то одгодимо за неко повољније време. Ми данас живи Срби, и наша генерација, желимо да одужимо велики дуг према многим генерацијама својих недужних покојника. То је наша наслеђена људска обавеза која је из разних околности стално одлагана.
Друштво за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је у првом реду израз воље грађана да сами личним ангажовањем, властитим радом и средствима подигну у Београду на репрезентативној локацији Меморијални центар посвећен својим страдалим прецима. Свакако, тиме се у овом подухвату не искључује ангажовање и непосредно учешће државе... Цео текст мисије Српског меморијалa: За сећање на страдале преке, или насушна српска потреба.
Српски меморијал
Миливоје Иванишевић: Трећи мировни уговор у истом веку – или: Дејтон 1995.
„Дејтонски мировни споразум двадесет година послије“, Академија наука и умјетности Републике Српске, зборник радова, књига XI , Одјељење друштвених наука, књига 35, Бања Лука, 2016.
Јово Бајић: Библиографија о геноциду над српским народом, 2017.
Библиографија садржи преко 2000 наслова и подељена је на три основне тематске целине:
- Први светски рат,
- Други светски рат,
- Оружани сукоби и Нато агресија 1991–1995. годинe.
Логори за Србе у Аустроугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Људски губици српског народа у 2. светском рату
Преко мртвих предака знамо ко смо, шта смо и одакле смо. Они одређују нашу свест о припадности национу и вери и уче нас слободи, чојству, јунаштву. Бранећи те вредности и Срби су гинули или су их други због тога убијали – каже Штрбац.
Логори за Србе у Бугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Обележје жртвама усташа на Сајмишту?
Да би овај монументални споменик никао, требало би што пре одредити његов садржај, прикупити документацију, направити пројекат и одредити начин прикупљања средстава – рекао је Матановић.
Зашто „Српски меморијал“?
Миливоје ИВАНИШЕВИЋ: Реч о Сарајеву
(Миливоје Иванишевић, Драгана Грчић-Гавриловић: „Геноцид над Србима - Сарајево 1992-1995. Сведочења преживелих логораша“)
Геноцид над Србима у Сарајеву и грађански рат у Босни и Херцеговини започео је 1. марта 1992. у недељу када су у центру Сарајева муслимански екстремисти с улице отворено пуцали на српску цркву и сватове. Том приликом су убили старог свата Николу Гардовића, само зато што је србин и хришћанин. То је био знак за општи напад на Србе, а Сарајево је претворено у највећи концентрациони логор после Другог светског рата у коме су муслимани убили 7019 Срба, што је знатно више него што их је за време Другог светског рата убио познати крволок, Хрват Анте Павелић. У току истог ме[...]
Академик Василије Ђ. Крестић: О геноцидности хрватске политике
У науци је добро познато да је свуда у свету, где је долазило до масовне деструкције имена неке нације, то био знак за физички напад на ту нацију, да је то било јавно жигосање и упирање прстом на оне који су сметали и које је, нимало бираним средствима, требало одстранити из средине у којој су били непожељни. Деструкција српског имена у Хрватској увек је била праћена непрестаним јавним истицањем да су Срби издајници, да су реметилачки чинилац хрватског друштва и хрватске политике, да су „народна неприлика“, „да Хрвати нису српска браћа, јер су Срби браћа са псима“, да су хајдучки и разбојнички народ, да су византијски препредени и лукави и да је „Српство опасно по својим мислима и по свом ра[...]
Саво Штрбац: Логор Јасеновац пред Међународним судом правде
1. ДА ЛИ СУ ЗЛОЧИНИ ИЗ ДРУГОГ СВЈЕТСКОГ РАТА МОГЛИ ПРЕД МСП – ВРЕМЕНСКА НАДЛЕЖНОСТ
Хрватска је још у јулу 1999. године тражила од Међународног суда правде (МСП) , највишег свјетског суда, да Србију прогласи кривом за геноцид који су, по њој, од 1991. до 1995. године починиле војне, полицијске и паравојне снаге под директном контролом СРЈ односно Србије. На то је Србија 2010. године узвратила противтужбом, тврдећи да је Хрватска у операцији „Олуја“ починила геноцид над Србима.
есто се, и у јавности и у струци, и прије и послије подношења поменутих узајамних тужби Хрватске и Србије, постављало питање зашто Срби, Јевреји и Роми никада нису тужили Хрватску за геноцид који је над њима извршен о[...]
Српски меморијал, Глас Српске, СРНА, 19. 12. 2025, Преминуо водећи српски онколог Слободан Чикарић [In memoriam]
У Београду је у 90. години преминуо водећи српски онколог и дугогодишњи предсједник Друштва за борбу против рака професор др Слободан Чикарић, који се дуго година бавио посљедицама НАТО бомбардовања по здравље становништва Србије и проблемима обољевања од рака, потврђено је Срни у Институту за онкологију и радиологију Србије. Чикарић је… Политика, 9.12.2025, Саво Штрбац: Неодржани божићни концерт ’ХПЦ‘ у Загребу
„Светски познати бугарски хор за црквену музику ‘Св. Иоан Кукузел Анђеогласни’ оптужен је у Хрватској, без икаквог основа, да је непријатељски агент те неће одржати очекивани божићни концерт у недељу, 7. децембра“, пише бугарски портал faktor.bg под датумом 6. децембар 2025. У наставку текста се наводи да је концерт организовала… Искра, 26. 11. 2025, Владимир Умељић: Конвертити и лавови
Свако ко се бави Србоцидом хрватске државе 1941-1945, не може а да се не пита – одакле долази та страшна, бестијалношћу праћена србомржња, чији пламичци данас поново почињу да се разгоревају у Хрватској? Шта су Срби учинили толико нажао Хрватима односно оном (исувише) утицајном делу њихових водећих елита и њиховим… Ћирилица, 24. 7. 2025, Василије Ђ. Крестић: Геноцидна идеологија Хрвата – о узроцима и времену настанка
Државно и историјско право Хрватске једно је од значајнијих питања које је и у ранијој и у новијој прошлости моћно утицало и још увек снажно утиче на међусобне односе Срба и Хрвата. Због недовољно проучених хрватско-српских односа, погрешног и тенденциозног тумачења тих односа, који су и после Првог и Другог… РТ Балкан, 11. 2. 2025, Судбина 250.000 докумената о злочинима над Србима: Да ли је могуће да су нестала?
Покрет Бранимира Несторовића тврди да је архива бившег Комитета за прикупљање података о повредама међународног хуманитарног права и злочина против човечности на територији бивше Југославије – нестала. Тужилаштво за ратне злочине наводи да је све код њих Покрет „Ми – Снага народа“ Бранимира Несторовића тврди да је 250.000 докумената о…
Глас Српске, 11. 1. 2025, Небојша Мићић: У логору у Добоју била и два великана српског глумишта
У аустроугарском логору у Добоју отвореном 27. децембра 1915. године, према доступним подацима, страдало је више од 12.000 интернираца од њих 45 хиљада колико је кроз њега прошло. Услови живота били су крајње нехумани, логораши су претрпјели страшне патње, а аустроугарске власти спроводиле су драконске мjере, често дjелујући без икаквог… Српски меморијал, 16. 11. 2024, Милан Кољанин: Злочини Бугарске у Србији 1915-1918 – Прилог истраживању бугарске окупације у Првом светском рату
АПСТРАКТ: На основу архивских истраживања и објављених историјских извора уз консултовање историографске литературе, представљене су основе бугарске окупационе управе у Србији и њен стратешки циљ бугаризовања освојеног подручја. Уништење значајног дела српског народа и насилна промена етничке структуре становништва на заузетој српској територији спровођени су током целе окупације. О томе… Српски меморијал, 12. 12. 2023, Др Видоје Голубовић: Занемарени гробови српских јунака на Рaстовцу и Рожајама [Фото, Мапа]
Брдо Рaстовац крај манастира Ђурђеви ступови. У документу се наводи као војничко гробље. Документ носи бр. 505 од 21. јуна 1921. године. У потпису је Среско начелство Исток. Вероватно се ради о новембру и децембру 1915. године када се српска војска повлачила преко Албаније. У акту број 520 од 18.02.1921.…
СРНА, 28. 12. 2025, Навршавају се 34 године од бруталног и некажњеног злочина над Србима у Горњим Граховљанима
Навршава се 34 године од ликвидације 18 српских цивила, међу којима шест жена, из села Горњи Граховљани код Пакраца, које су „зенге“ разапеле на дрвеће, а њихова тијела до данас нису пронађена, саопштено је из Документационо-информационог центра „Веритас“. Хрватске „зенге“ ушле су у рано јутро 29. децембра, 1991. године у… РТ Балкан, 12. 12. 2025, После жалби Албанаца: Из уџбеника у Северној Македонији „избачена“ Метохија
Јужна српска покрајина именована је како треба Косово и Метохија, али је после интервенције Албанаца остало само „Косово“ У уџбеницима за географију седмог разреда у Северној Македонији писало је Косово и Метохија, али је „грешка“ уклоњена, па је реч Метохија склоњена. Наравно, после интервенције Албанаца. Реч Метохија одавно је Приштини… Српски меморијал, СРНА, 27. 12. 2025, Пале – Добој: Изложба и ученички филм поводом 110 година од отварања Добојског логора [На данашњи дан]
Централно обележавање 110. годишњице довођења првих затвореника у Добојски логор који ће пуни капацитет достићи у пролеће 1915. године одвијало се ове године у Добоју и на Палама, приказивањем документарног филма „Добојски логор неиспричана прича“ и изложбом „Свједочанства добојског мартиријума“. Аустроугарске власти формирале су концентрациони логор за Србе у Добоју… Политика, 25. 12. 2025, Саво Штрбац: Зашто сам гледао и како сам видео серију „Тврђава”
Неподељено је мишљење да је серија „Тврђава” у целом региону изазвала велико интересовање и постала прави телевизијски хит. И ја сам је у целости одгледао. Гледао сам је и као директни учесник ратних догађаја које третира серија и као активиста, који преко Документационо-информативног центра „Веритас” још прикупља податке и информације… Политика, 5. 12. 2025, Козарчани у логору Аушвиц
Војна операција немачких оружаних снага на планину Козару јуна и јула 1942. године приморала је становништво поткозарских села српске националности да напушта своја вековна огњишта и тражи спас у избеглиштву. Становништво поткозарских села, видевши да се не може одупрети толикој војној сили, да би спасло голе животе, своје и своје… РТРС, Срна, 24. 12. 2025, Крестић: Демографија рекла да у Европи нема народа који је пострадао као Срби
Академик Српске академије наука и уметности Василије Крестић изјавио је да је број од 700.000 убијених у концентрационом логору Јасеновац онај испод кога српска историографија, надлежне институције и државе не смију ићи, јер је свако друго тумачење срамотно трговање жртвама. Крестић је упозорио да се жртвама не смије лицитирати, те… Не заборављамо – Памтимо
![Политика, 3.12. 2018, Боривоје Милошевић: Непосредно уједињење [из Архиве]](https://www.srpski-memorijal.rs/wp-content/plugins/special-recent-posts/cache/srpthumb-p17624-350x200-no.jpg)
Политика, 3.12. 2018, Боривоје Милошевић: Непосредно уједињење [из Архиве]
Трочлана делегација Народног већа Босне и Херцеговине посетила је почетком новембра 1918. године војводу Степу Степановића недалеко од Вишеграда. Немоћни да спрече превратну анархију и немире који су потресали већи део земље, представници народних власти позвали су српску војску да пређе у Босну и Херцеговину и помогне при завођењу реда и мира. Војвода Степановић је том приликом поручио да српске трупе не долазе као окупатори, већ пријатељи без икаквих територијалних претензија. По преузимању власти, Главни одбор Народног већа упутио је проглас народу у којем се наводи: „Радуј се, весели, пева[...]
![Глас Српске, 14.9.2020, Објављен трејлер документарног филма Чувар части и поноса – Ђорђе Михаиловић [Видео]](https://www.srpski-memorijal.rs/wp-content/plugins/special-recent-posts/cache/srpthumb-p8651-350x200-no.jpg)
Глас Српске, 14.9.2020, Објављен трејлер документарног филма Чувар части и поноса – Ђорђе Михаиловић [Видео]
СОЛУН – Прича деведесетдвогодишњег Ђорђа Михаиловићa, који је живот посветио чувању српског војничког гробља из Првог свјетског рата на Зејтинлику у Грчкој, испричана је у двадесетпетоминутном документарном филму, чији се тејлер, који је данас објављен, гледа у једном у даху.
Краћа верзија филма Чувар части и поноса -Ђорђе Михаиловић, који је настао по идеји Вере Сајић, а у сарадњи са Представништвом Републике Српске у Грчкој и World Media Banjaluka, објављен је данас у сусрет Дану пробоја Солунског фронта и новог празника "Дан српског јединства, слободе и националне заставе", а који се сут[...]
Глас Српске, 6.6.2017, Залазје: Помен за више од 250 закланих Срба
Сребреница - Служењем парастоса и одавањем поште жртвама усташког злочина јуче су у Сребреници обиљежене 74 године од страдања више од 250 српских цивила који су убијени другог и трећег дана православног празника Тројица.
Милош Николић, којем је убијен дјед Јово, изјавио је да су усташе починиле покољ над српским цивилима у Сребреници и Залазју о чему је у Загребу свједочила Милена Јовановић.
- У Сребреници су усташе 14. јуна 1943. године убиле више од 155 српских цивила, а наредног дана у Залазју више од стотину Срба, међу којима 45 из породице Ракић, 16 Максимовића и 15 Драгичевића - к[...]
Политика, 29. 7. 2023, ПРИЧЕ ИЗ ВЕЛИКОГ РАТА: Чудна сте ви раса, Срби.
„Жао ми је што на Ваше лепо и духовито писмо одговарам овако озбиљно и тужно, али не могу друкчије. Откако сте ви отишли, ја се још нисам развеселила. Не мислим само на Вас лично, већ на све Србе”, пише једна Гркиња српском официру на Солунском фронту 1918. године са острва Крфа, уточишта српске војске у Првом светском рату када је измучена, под притиском Немачке и Бугарске, морала да напусти домовину. Публиковано у спомен књизи „Голгота и Васкрс Србије 1916 -1918.” заслугом Чедомира Милошевића, писмо даље доноси речи неименоване Крфљанке, којима га уверава да „то веле и све жене које живе на [...]
Вечерње новости, 29. 11. 2023, Др Никола Жутић: У СЛАВОНИЈИ СЕ ГОВОРИЛО СРПСКИМ ЈЕЗИКОМ: Сведочанство Спиридона Јовића, заборављеног етнолога и писца
ИЗУЗЕТАН спис под насловом "Етнографска слика славонске Војне границе" објавио је Спиридон Јовић, "практикант царско-краљевског Војног књиговодства".
Како наводи др Славица Гароња Радованац, ради се о заборављеном писцу српског предромантизма, рођеном 1801. године у Петрињи, на српској Банији. Углавном је скромно живео, радећи од 1820. године у Винковцима као практикант у Војној грађевинској дирекцији. Године 1826. одлази у Беч да настави школовање. Ту је дошао у непосредан контакт са Вуком Стефановићем Караџићем. Др Славица Гароња Радованац истиче да је "ријеч о правом бисеру српске етнограф[...]
