За сећање на страдале претке, или насушна српска потреба
Непосредан повод иницијативe за оснивање Друштва за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је чињеница да је у прошлом, двадесетом, веку српски народ имао неколико наметнутих веома тешких ослободилачих и одбрамдбених оружаних сукоба и у тим сукобима претрпео је огромне људске губитке.
Милиони наших сународника су током тог раздобља избрисани из спискова живих, али до данас нису унети у спискове мртвих. Ово је покушај да коначно, колико је то сада могуће, сачинимо те спискове и са њима изађемо пред домаћу и страну јавност. Сигурно је да тим пре свега хуманим послом много каснимо, али још више ћемо каснити ако опет нађемо разлог да све то одгодимо за неко повољније време. Ми данас живи Срби, и наша генерација, желимо да одужимо велики дуг према многим генерацијама својих недужних покојника. То је наша наслеђена људска обавеза која је из разних околности стално одлагана.
Друштво за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је у првом реду израз воље грађана да сами личним ангажовањем, властитим радом и средствима подигну у Београду на репрезентативној локацији Меморијални центар посвећен својим страдалим прецима. Свакако, тиме се у овом подухвату не искључује ангажовање и непосредно учешће државе... Цео текст мисије Српског меморијалa: За сећање на страдале преке, или насушна српска потреба.
Српски меморијал
Миливоје Иванишевић: Трећи мировни уговор у истом веку – или: Дејтон 1995.
„Дејтонски мировни споразум двадесет година послије“, Академија наука и умјетности Републике Српске, зборник радова, књига XI , Одјељење друштвених наука, књига 35, Бања Лука, 2016.
Јово Бајић: Библиографија о геноциду над српским народом, 2017.
Библиографија садржи преко 2000 наслова и подељена је на три основне тематске целине:
- Први светски рат,
- Други светски рат,
- Оружани сукоби и Нато агресија 1991–1995. годинe.
Логори за Србе у Аустроугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Људски губици српског народа у 2. светском рату
Преко мртвих предака знамо ко смо, шта смо и одакле смо. Они одређују нашу свест о припадности национу и вери и уче нас слободи, чојству, јунаштву. Бранећи те вредности и Срби су гинули или су их други због тога убијали – каже Штрбац.
Логори за Србе у Бугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Обележје жртвама усташа на Сајмишту?
Да би овај монументални споменик никао, требало би што пре одредити његов садржај, прикупити документацију, направити пројекат и одредити начин прикупљања средстава – рекао је Матановић.
Зашто „Српски меморијал“?
Миливоје ИВАНИШЕВИЋ: Реч о Сарајеву
(Миливоје Иванишевић, Драгана Грчић-Гавриловић: „Геноцид над Србима - Сарајево 1992-1995. Сведочења преживелих логораша“)
Геноцид над Србима у Сарајеву и грађански рат у Босни и Херцеговини започео је 1. марта 1992. у недељу када су у центру Сарајева муслимански екстремисти с улице отворено пуцали на српску цркву и сватове. Том приликом су убили старог свата Николу Гардовића, само зато што је србин и хришћанин. То је био знак за општи напад на Србе, а Сарајево је претворено у највећи концентрациони логор после Другог светског рата у коме су муслимани убили 7019 Срба, што је знатно више него што их је за време Другог светског рата убио познати крволок, Хрват Анте Павелић. У току истог ме[...]
Академик Василије Ђ. Крестић: О геноцидности хрватске политике
У науци је добро познато да је свуда у свету, где је долазило до масовне деструкције имена неке нације, то био знак за физички напад на ту нацију, да је то било јавно жигосање и упирање прстом на оне који су сметали и које је, нимало бираним средствима, требало одстранити из средине у којој су били непожељни. Деструкција српског имена у Хрватској увек је била праћена непрестаним јавним истицањем да су Срби издајници, да су реметилачки чинилац хрватског друштва и хрватске политике, да су „народна неприлика“, „да Хрвати нису српска браћа, јер су Срби браћа са псима“, да су хајдучки и разбојнички народ, да су византијски препредени и лукави и да је „Српство опасно по својим мислима и по свом ра[...]
Саво Штрбац: Логор Јасеновац пред Међународним судом правде
1. ДА ЛИ СУ ЗЛОЧИНИ ИЗ ДРУГОГ СВЈЕТСКОГ РАТА МОГЛИ ПРЕД МСП – ВРЕМЕНСКА НАДЛЕЖНОСТ
Хрватска је још у јулу 1999. године тражила од Међународног суда правде (МСП) , највишег свјетског суда, да Србију прогласи кривом за геноцид који су, по њој, од 1991. до 1995. године починиле војне, полицијске и паравојне снаге под директном контролом СРЈ односно Србије. На то је Србија 2010. године узвратила противтужбом, тврдећи да је Хрватска у операцији „Олуја“ починила геноцид над Србима.
есто се, и у јавности и у струци, и прије и послије подношења поменутих узајамних тужби Хрватске и Србије, постављало питање зашто Срби, Јевреји и Роми никада нису тужили Хрватску за геноцид који је над њима извршен о[...]
Српски мемријал, 14. 1. 2026, Василије Ђ. Крестић: О Меморијалном центру српским жртвама геноцида
Ми још нисмо добили ни дан страдања и сећања нашег народа у геноциду, иако је о томе у Народној скупштини обављено пет гласања У „Политици“ објављеној уочи Нове године могли смо прочитати текст из којег смо сазнали да је патријарх Порфирије посетио Меморијални центар жртвама холокауста, који се налази на… Политика, 3. 1. 2026, Потресна сећања професора Чикарића прилог за историју страдања Срба [In memoriam]
Хрватска Дубица, Козарска Дубица – Смрћу проф. др Слободана Чикарића, чувеног српског онколога, (19. децембра 2025. године) у његовом родном крају, у Хрватској и Козарској Дубици, у два града, и две државе које дели река Уна, оживљене су његове приче о усташким зверствима и масовном страдању Срба у Другом светском… Политика, 25. 12. 2025, Саво Штрбац: Зашто сам гледао и како сам видео серију „Тврђава”
Неподељено је мишљење да је серија „Тврђава” у целом региону изазвала велико интересовање и постала прави телевизијски хит. И ја сам је у целости одгледао. Гледао сам је и као директни учесник ратних догађаја које третира серија и као активиста, који преко Документационо-информативног центра „Веритас” још прикупља податке и информације… Искра, 11. 12. 2025, Владимир Умељић: Козаци и Крајишници, сведоци српско-руске блискости
Када би питали једног „нормалног“ Србина и Руса, шта је то што спаја два народа, сигурно би били наведени идентично православљање Господа, позитивна заједничка историјска искуства, култура, припадност Словенима и слични језик, уз то политика и економски фактори, схватање етике и морала, по могућству менталитет, итд. Нема никакве сумње да… РТ Балкан, 11. 2. 2025, Судбина 250.000 докумената о злочинима над Србима: Да ли је могуће да су нестала?
Покрет Бранимира Несторовића тврди да је архива бившег Комитета за прикупљање података о повредама међународног хуманитарног права и злочина против човечности на територији бивше Југославије – нестала. Тужилаштво за ратне злочине наводи да је све код њих Покрет „Ми – Снага народа“ Бранимира Несторовића тврди да је 250.000 докумената о…
РТ Балкан, Euronews, 15. 1. 2025, Вилијам Вокер поново на месту злочина: Рачак, једна од превара прошлог века – али сада се чују и други гласови
Истина коју сам утврдила као истражни судија, стоји и дан данас, а то је да у Рачку није било никаквог масакра цивила, већ да је то била легитимна акција српске полиције над терористима тзв. ОВК, речи су судије Данице Маринковић Окружен пажњом Вјосе Османи и Аљбина Куртија, захвалношћу албанске нације… Српски меморијал, 16. 11. 2024, Милан Кољанин: Злочини Бугарске у Србији 1915-1918 – Прилог истраживању бугарске окупације у Првом светском рату
АПСТРАКТ: На основу архивских истраживања и објављених историјских извора уз консултовање историографске литературе, представљене су основе бугарске окупационе управе у Србији и њен стратешки циљ бугаризовања освојеног подручја. Уништење значајног дела српског народа и насилна промена етничке структуре становништва на заузетој српској територији спровођени су током целе окупације. О томе… Српски меморијал, 12. 12. 2023, Др Видоје Голубовић: Занемарени гробови српских јунака на Рaстовцу и Рожајама [Фото, Мапа]
Брдо Рaстовац крај манастира Ђурђеви ступови. У документу се наводи као војничко гробље. Документ носи бр. 505 од 21. јуна 1921. године. У потпису је Среско начелство Исток. Вероватно се ради о новембру и децембру 1915. године када се српска војска повлачила преко Албаније. У акту број 520 од 18.02.1921.…
Политика, 3. 1. 2025, Агиос Матеос: Чувар српских гробова [Мапа]
После страшне студени, глади, болести и на стотине умрлих у кршу Албаније, српска војска и нејач стигли су на сунчани Крф. Био је јануар 1916. Најтеже рањени и болесни од колере завршили су у болницама, а промрзли и изнурени на једној њиви у селу Агиос Матеос. То парче земље припадало… Глас Српске, 16. 1. 2026, Крвави јануар 1993: Масакр над Србима у Скеланима и даље некажњен [Мапа]
У сребреничком селу Скелани, 16. јануара 1993. године, прије 33 године, догодио се масакр над мјештанима Србима, који су спровели сребренички муслимани под командом Насера Орића. Била је то заправо кулминација злочина над Србима у селима око Сребренице, гдје је претходно више српских села нападано и пљачкано, при чему су… Искра, 7. 8. 2023, Никола Н. Живковић: Пеђа Ристић (1931–2019) In memoriam [из Архиве]
Храм Васкрсења Христовог у Пребиловцима је освећен 8. августа 2015. године. После су домаћини, како је то обичај, позвали све госте да дођу у оближњи ресторан да се окрепе и освеже хладним пићем и домаћом храном. Тих дана владале су чувене херцеговачке, тропске врућине. Десило се да сам седео поред… СРНА, 16. 1. 2026, Скелани – Посљедњи трзаји муслиманских злочиначких подухвата у сребреничком крају
Скелани су представљали посљедње трзаје злочиначких подухвата муслимана у сребреничком крају, покренуте у намјери да се простор трајно етнички очисти од Срба и створи исламска република на Балкану, изјавио је Срни директор Центра за истраживање ратних злочина над Србима у 20. вијеку Миливоје Иванишевић и нагласио да то потврђују документи… ИСКРА, 9. 1. 2026, Владимир Умељић: Буђење и васкрсавање или ’свиња гуски није друг‘
Један књижевник је једном рекао, да се буђење после проспаване ноћи условно може посматрати као слабачки и минијатурни одблесак васкрсавања, не наравно у есхатолошком смислу, већ у смислу враћања свесном поимању овоземаљског живљења, повратку осећаја да се учествује у стварности. А да су снови који, како је наука утврдила, сваке… РТ Балкан, 3. 1. 2026, Година хапшења, тужби, пресуда, притисака, претреса, крађе и напада: Има ли живота за Србе на КиМ?
Они који дуже памте питају кад су то и у ових 25 година, а и раније – у последњих 50 или 70, 100 година – Срби овде мирно живели, кад су то могли увече да легну, а да су сигурни да им неко неће ударити на кућу, чељад, имовину Једино… Не заборављамо – Памтимо
РТРС, 28.10.2020, Изложба Музеја Српске "Јасеновац – највећи усташки логор смрти" поново у Москви
У Московском Кремљу у Измајлову први пут биће представљена комплетна мултимедијална изложба Музеја Републике Српске "Јасеновац – највећи усташки логор смрти" аутора Миленка Ђорђевића.
Циљ пројекта је очување историјског сјећања и стварање јединствене изложбе која обухвата различите стране живота становништва током Великог Отаџбинског рата; како су ратовали, како су снимали рат за потомке, живот цивила, како се сваки борио за побједу радећи свој посао.
Главни задатак изложбе је очување и преношење памћења генерацијама, васпитавање поштовања, прије свега, омладине, према нашим прецима и по[...]
Срби у БиХ, 19.2.2017, Масовна гробница Срба у ријеци Сани
Посљедњих дана јула 1941. године десила се велика трагедија за српски народ, посебно за оне момке који су радили као физички радници на цести Сански Мост-Лушци Паланка, а која је пролазила кроз наше село, па су ти момци, радници-кулучари, били близу својих кућа, радили су бесплатно и са својом храном. Дакле, радили су под присилом, јер нико није могао нити смио да не дође на посао, поготово није се нико смио усудити да побјегне са цесте у току радног времена.
НДХ је формално створена 10. априла 1941. године и одмах је почела измишљати разне мјере како би Србима загорчала живот, а све са циљ[...]
![СРНА, 20. 7. 2024, Српска памти: Обиљежене 32 године од злочина над српским цивилима у Горњим Магашићима [Мапа]](https://www.srpski-memorijal.rs/wp-content/plugins/special-recent-posts/cache/srpthumb-p21325-350x200-no.jpg)
СРНА, 20. 7. 2024, Српска памти: Обиљежене 32 године од злочина над српским цивилима у Горњим Магашићима [Мапа]
У Горњим Магашићима код Братунца данас су обиљежене 32 године од када су муслиманске снаге из Сребренице упале у ово село и убиле осам српских цивила од којих је најмлађа жртва била седамнаестогодишња трудница.
Код спомен-обиљежја у Горњим Магашићима служен је парастос за страдале, а преживјели мјештани, потомци и сродници убијених са делегацијом општине и Борачке организације прислужили су свијеће за покој душа настрадалих, положили су цвијеће и одали почаст српским цивилима.
Злочин, који су припадници муслиманских снага из Сребренице и околних села починили на данашњи дан 1992. године [...]
Вечерње новости, 28. 11. 2021, Срби постали Македонци по рецепту Коминтерне: Историчар Борисав Челиковић истраживао Операцију расрбљавања после Другог светског рата
НАЈТЕМЕЉНИЈА операција расрбљавања Срба после Другог светског рата изведена је на територији бивше југословенске републике Македоније, открио је историчар Борисав Челиковић истражујући смишљено "изгубљене" етнолошке радове из ове области.
Упознавање са њима не може да исправи грешке из прошлости, али је упозорење да се исте грешке не понове.
- Ишчитавањем најстаријих списа о насељима и пореклу становништва српског народа, насталих у другој половини 19. и првој половини 20. века и поређењем са оним написаним после Другог светског рата, можемо сазнати на који начин је обављано расрбљавање српс[...]
Вечерње новости, 23. 2. 2024, У изјавама сведока сакривени имена и судбине страдалника: У БиХ је мање него у Хрватској сачувано документације о убијенима у Јасеновачким логорима
МЕЂУНАРОДНА алијанса за сећање на Холокауст, позната као ИХРА, дала је недавно Хрватској задатак да археолошки истражи простор највећег српског стратишта у НДХ - система логора смрти Јасеновац, који подразумева и подручје Доње Градине, где се, према снимцима које су направили савезнички пилоти у априлу 1945, налазе највеће масовне гробнице.
ИХРА је, такође, обавезала Загреб да покушају званичним путем да дођу до имена и презимена жртава, што је могуће само отварањем матичних књига.
И у Хрватској, али и у Републици Српској где се налази Доња Градина, највеће стратиште у систему јасеновачк[...]
