За сећање на страдале претке, или насушна српска потреба
Непосредан повод иницијативe за оснивање Друштва за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је чињеница да је у прошлом, двадесетом, веку српски народ имао неколико наметнутих веома тешких ослободилачих и одбрамдбених оружаних сукоба и у тим сукобима претрпео је огромне људске губитке.
Милиони наших сународника су током тог раздобља избрисани из спискова живих, али до данас нису унети у спискове мртвих. Ово је покушај да коначно, колико је то сада могуће, сачинимо те спискове и са њима изађемо пред домаћу и страну јавност. Сигурно је да тим пре свега хуманим послом много каснимо, али још више ћемо каснити ако опет нађемо разлог да све то одгодимо за неко повољније време. Ми данас живи Срби, и наша генерација, желимо да одужимо велики дуг према многим генерацијама својих недужних покојника. То је наша наслеђена људска обавеза која је из разних околности стално одлагана.
Друштво за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је у првом реду израз воље грађана да сами личним ангажовањем, властитим радом и средствима подигну у Београду на репрезентативној локацији Меморијални центар посвећен својим страдалим прецима. Свакако, тиме се у овом подухвату не искључује ангажовање и непосредно учешће државе... Цео текст мисије Српског меморијалa: За сећање на страдале преке, или насушна српска потреба.
Српски меморијал
Миливоје Иванишевић: Трећи мировни уговор у истом веку – или: Дејтон 1995.
„Дејтонски мировни споразум двадесет година послије“, Академија наука и умјетности Републике Српске, зборник радова, књига XI , Одјељење друштвених наука, књига 35, Бања Лука, 2016.
Јово Бајић: Библиографија о геноциду над српским народом, 2017.
Библиографија садржи преко 2000 наслова и подељена је на три основне тематске целине:
- Први светски рат,
- Други светски рат,
- Оружани сукоби и Нато агресија 1991–1995. годинe.
Логори за Србе у Аустроугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Људски губици српског народа у 2. светском рату
Преко мртвих предака знамо ко смо, шта смо и одакле смо. Они одређују нашу свест о припадности национу и вери и уче нас слободи, чојству, јунаштву. Бранећи те вредности и Срби су гинули или су их други због тога убијали – каже Штрбац.
Логори за Србе у Бугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Обележје жртвама усташа на Сајмишту?
Да би овај монументални споменик никао, требало би што пре одредити његов садржај, прикупити документацију, направити пројекат и одредити начин прикупљања средстава – рекао је Матановић.
Зашто „Српски меморијал“?
Миливоје ИВАНИШЕВИЋ: Реч о Сарајеву
(Миливоје Иванишевић, Драгана Грчић-Гавриловић: „Геноцид над Србима - Сарајево 1992-1995. Сведочења преживелих логораша“)
Геноцид над Србима у Сарајеву и грађански рат у Босни и Херцеговини започео је 1. марта 1992. у недељу када су у центру Сарајева муслимански екстремисти с улице отворено пуцали на српску цркву и сватове. Том приликом су убили старог свата Николу Гардовића, само зато што је србин и хришћанин. То је био знак за општи напад на Србе, а Сарајево је претворено у највећи концентрациони логор после Другог светског рата у коме су муслимани убили 7019 Срба, што је знатно више него што их је за време Другог светског рата убио познати крволок, Хрват Анте Павелић. У току истог ме[...]
Академик Василије Ђ. Крестић: О геноцидности хрватске политике
У науци је добро познато да је свуда у свету, где је долазило до масовне деструкције имена неке нације, то био знак за физички напад на ту нацију, да је то било јавно жигосање и упирање прстом на оне који су сметали и које је, нимало бираним средствима, требало одстранити из средине у којој су били непожељни. Деструкција српског имена у Хрватској увек је била праћена непрестаним јавним истицањем да су Срби издајници, да су реметилачки чинилац хрватског друштва и хрватске политике, да су „народна неприлика“, „да Хрвати нису српска браћа, јер су Срби браћа са псима“, да су хајдучки и разбојнички народ, да су византијски препредени и лукави и да је „Српство опасно по својим мислима и по свом ра[...]
Саво Штрбац: Логор Јасеновац пред Међународним судом правде
1. ДА ЛИ СУ ЗЛОЧИНИ ИЗ ДРУГОГ СВЈЕТСКОГ РАТА МОГЛИ ПРЕД МСП – ВРЕМЕНСКА НАДЛЕЖНОСТ
Хрватска је још у јулу 1999. године тражила од Међународног суда правде (МСП) , највишег свјетског суда, да Србију прогласи кривом за геноцид који су, по њој, од 1991. до 1995. године починиле војне, полицијске и паравојне снаге под директном контролом СРЈ односно Србије. На то је Србија 2010. године узвратила противтужбом, тврдећи да је Хрватска у операцији „Олуја“ починила геноцид над Србима.
есто се, и у јавности и у струци, и прије и послије подношења поменутих узајамних тужби Хрватске и Србије, постављало питање зашто Срби, Јевреји и Роми никада нису тужили Хрватску за геноцид који је над њима извршен о[...]
Политика, 9.12.2025, Саво Штрбац: Неодржани божићни концерт ’ХПЦ‘ у Загребу
„Светски познати бугарски хор за црквену музику ‘Св. Иоан Кукузел Анђеогласни’ оптужен је у Хрватској, без икаквог основа, да је непријатељски агент те неће одржати очекивани божићни концерт у недељу, 7. децембра“, пише бугарски портал faktor.bg под датумом 6. децембар 2025. У наставку текста се наводи да је концерт организовала… Искра, 7. 11. 2025, Владимир Умељић: О безазленим и опасним плагијаторима, или код Хрвата ништа ново
„Све мора да се промени, да би све остало исто.“ Ђузепе ди Лампедуза Плагијат или крађа идеја и њиховог остваривања (= крађа духовног власништва), народски речено „кићење туђим перјем“, представља тежак морално-етички и правни преступ, заслужује како осуду, тако и презир. Искушење је несумњиво велико, што се нпр.… Ћирилица, 24. 7. 2025, Василије Ђ. Крестић: Геноцидна идеологија Хрвата – о узроцима и времену настанка
Државно и историјско право Хрватске једно је од значајнијих питања које је и у ранијој и у новијој прошлости моћно утицало и још увек снажно утиче на међусобне односе Срба и Хрвата. Због недовољно проучених хрватско-српских односа, погрешног и тенденциозног тумачења тих односа, који су и после Првог и Другог… РТ Балкан, 11. 2. 2025, Судбина 250.000 докумената о злочинима над Србима: Да ли је могуће да су нестала?
Покрет Бранимира Несторовића тврди да је архива бившег Комитета за прикупљање података о повредама међународног хуманитарног права и злочина против човечности на територији бивше Југославије – нестала. Тужилаштво за ратне злочине наводи да је све код њих Покрет „Ми – Снага народа“ Бранимира Несторовића тврди да је 250.000 докумената о…
Српски меморијал, 16. 11. 2024, Милан Кољанин: Злочини Бугарске у Србији 1915-1918 – Прилог истраживању бугарске окупације у Првом светском рату
АПСТРАКТ: На основу архивских истраживања и објављених историјских извора уз консултовање историографске литературе, представљене су основе бугарске окупационе управе у Србији и њен стратешки циљ бугаризовања освојеног подручја. Уништење значајног дела српског народа и насилна промена етничке структуре становништва на заузетој српској територији спровођени су током целе окупације. О томе… Српски меморијал, 12. 12. 2023, Др Видоје Голубовић: Занемарени гробови српских јунака на Рaстовцу и Рожајама [Фото, Мапа]
Брдо Рaстовац крај манастира Ђурђеви ступови. У документу се наводи као војничко гробље. Документ носи бр. 505 од 21. јуна 1921. године. У потпису је Среско начелство Исток. Вероватно се ради о новембру и децембру 1915. године када се српска војска повлачила преко Албаније. У акту број 520 од 18.02.1921.…
Срби у БиХ, 26. 9. 2019, Комунисти против Моштанице: Народ је стао на страну манастира [из Архиве]
На посебној мети дубичких комуниста налазио се манастир Моштаница који је обновљен 1949. године. Свега неколико мјесеци послије обнове јеремонаху Дамаскину (Вечанском) нанесене су тешке физичке повреде. Љекари у Босанској Дубици установили су фрактуру лобање и потрес мозга. Организован напад на манастир десио се четири године касније, уочи Преображења Господњег… Глас Српске, СРНА, 19. 12. 2025, Преминуо водећи српски онколог Слободан Чикарић
У Београду је у 90. години преминуо водећи српски онколог и дугогодишњи предсједник Друштва за борбу против рака Слободан Чикарић, који се дуго година бавио посљедицама НАТО бомбардовања по здравље становништва Србије и проблемима обољевања од рака, потврђено је Срни у Институту за онкологију и радиологију Србије. Чикарић је био… Спутњик, 30. 11. 2025, Од ’непријатеља‘ до великомученика: Отвара се мрачно поглавље српске историје о коме се дуго ћутало [Видео]
Прича о мучки убијеном свештенику Недељку Стреличићу није осуђивачка, већ отвара поглавље наше историје о којем се деценијама готово ништа није говорило. По Београду има много гробница у које су убијени сахрањени тајно, ноћу. Грех је да се ти људи забораве. Никог не треба да заборавимо. То је наш циљ,… СРНА, 14. 12. 2025, Болне 33 године од масакра над српском нејачи у Јошаници
Јошаница је мјесто великог бола и страдања гдје је на Никољдан 1992. године звјерски убијено 56 мјештана, а десетак заселака избрисано са лица Земља, истакнуто је данас на обиљежавању 33 година од овог стравичног злочина који су починиле муслиманске снаге. Жртве су убијане на веома свиреп начин. Најмлађа жртва је… СРНА, e-Veritas, 18. 12. 2025, Навршиле се 34 године од масакра над Србима у Шаговини Машићкој
Навршавају се 34 године од када су хрватске снаге напале српско село Шаговина Машићка код Нове Градишке и убиле најмање 55 људи. Убијени су цивили и заробљеници, али у Хрватској ову акцију данас сматрају „једном од првих херојских битака“, саопштено је из Документационо-информационог центра „Веритас“. Масакр у Шаговини Машићкој један… ИН4С, ПВ Свитање, 23. 11. 2025, Прогон Даринке Јеловац: Комунисти казнили супругу што је подигла споменик своме мужу
Иако се ових дана јавност Црне Горе згражава над активностима црногорских власти, када је у питању потрага за спомеником Павла Ђуришића и прогон његовог високопреосвештенства митрополита Методија, овакви поступци су само доказ да је у Црној Гори још увијек на власти титоистичко-усташка коалиција. Не можемо рећи да су на власти… Не заборављамо – Памтимо
Глас јавности, 22. 8. 2025, Веритас: Пре 34 године у Сиску почињен један од најтежих злочина над Србима у Хрватској
На данашњи дан пре 34 године, на подручју Сиска почињен је један од најтежих злочина над Србима у Хрватској, када су припадници хрватске полиције и војске убили 15 особа, а више десетина ранили, саопштио је Документационо-информациони центар „Веритас“.
Како се наводи, најмлађа жртва била је девојчица Жељка Боиновић. За овај злочин у цапрашким селима до данас нико није кривично одговарао.
Како је Веритас навео, припадници хрватске полиције и Збора народне гарде су у транспортерима са ознакама ЈНА ничим изазвани „протутњали“ кроз више села и насумично пуцали на мештане.
У раним јутарњим[...]
Глас Српске, СРНА, 15. 12. 2023, Спомен-подручје Доња Градина: Виртуелни преглед изложбе о логору Јасеновац
КОЗАРСКА ДУБИЦА - Јавна установа Спомен-подручје Доња Градина омогућила је посјетиоцима сајта ове установе виртуелни преглед изложбе "Концентрациони логор Јасеновац 1941-1945. године", која је отворена прије три године у Галерији Војске Србије у Београду.
Директор Јавне установе Спомен-подручје Доња Градина Тања Тулековић рекла је Срни да је то мултимедијална изложба која је представљена у више градова Републике Српске и Србије уз велико интересовање публике.
"Изложба је примјер како се приступа презентацији теме којом се бавимо и обухватила је велики тим људи у Србији и Српској који су [...]
Вечерње новости, 5. 9. 2024, Сахрана уз војне почасти: Коначно идентификовано тело војника Слободана Спасојевића (19)
НА Институту за патологију и судску медицину ВМА у Београду данас је обављена коначна идентификација војника бивше ЈНА Слободана Спасојевића, чије је посмртне остатке Комисија за нестала лица Владе Србије преузела од Управе за заточене и нестале Министарства хрватских бранитеља, 3. септембра, на граничном прелазу Батровци - Бајаково.
Слободан је као деветнаестогодишњак нестао са редовног одслужења војног рока у касарни бивше ЈНА у Вараждину, у октобру 1991. Мајка Јорданка последњи пут га је видела приликом полагања заклетве. Тражење је покренула још 1994. године при Југословенском црвеном к[...]
Политика, 7, 10. 2024, Амерички медицинари на страни Србије у Великом рату
У Историјском архиву Ужице отворена је изложба докумената о лекарима, хирурзима и медицинским сестрама, који су као чланови здравствених мисија притекли у помоћ нашем народу у периоду 1914-1918.
Помоћ Србији у страдањима Великог рата стизала је и из далеке Америке. Најпре од наших исељеника, који су вођени патриотизмом и емоцијама отаџбини први прискочили у помоћ, временом поставши јака добровољачка снага која је дала допринос пробоју Солунског фронта и победи над непријатељем. Из Сједињених Држава пристизала је и драгоцена помоћ у виду мисија у чијем саставу су били амерички лекари, хирурз[...]
Опанак.нет, 10.11.2017, И Немци су му се дивили: Херојска смрт мајора Александра Мишића
Александар Мишић Аца, син славног војводе Живојина Мишића, био је српски официр у војсци Kраљевине Србије. Учествовао је у Балканским ратовима и Првом светском рату, након чега је, све до 1922. године био припадник војске Kраљевине Срба Хрвата и Словенаца.
После напуштања војске и пензионисања, официр Мишић преузима службу управника Врањске Бање и на том месту остаје све до позива Драгољуба Драже Михаиловића да се прикључи четничким одредима Југословенске војске.
Мало после почетка Другог светског рата у Србији, као пензионисани официр Александар Мишић у својој кући у селу Стугарник 11. [...]
