За сећање на страдале претке, или насушна српска потреба
Непосредан повод иницијативe за оснивање Друштва за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је чињеница да је у прошлом, двадесетом, веку српски народ имао неколико наметнутих веома тешких ослободилачих и одбрамдбених оружаних сукоба и у тим сукобима претрпео је огромне људске губитке.
Милиони наших сународника су током тог раздобља избрисани из спискова живих, али до данас нису унети у спискове мртвих. Ово је покушај да коначно, колико је то сада могуће, сачинимо те спискове и са њима изађемо пред домаћу и страну јавност. Сигурно је да тим пре свега хуманим послом много каснимо, али још више ћемо каснити ако опет нађемо разлог да све то одгодимо за неко повољније време. Ми данас живи Срби, и наша генерација, желимо да одужимо велики дуг према многим генерацијама својих недужних покојника. То је наша наслеђена људска обавеза која је из разних околности стално одлагана.
Друштво за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је у првом реду израз воље грађана да сами личним ангажовањем, властитим радом и средствима подигну у Београду на репрезентативној локацији Меморијални центар посвећен својим страдалим прецима. Свакако, тиме се у овом подухвату не искључује ангажовање и непосредно учешће државе... Цео текст мисије Српског меморијалa: За сећање на страдале преке, или насушна српска потреба.
Српски меморијал
Миливоје Иванишевић: Трећи мировни уговор у истом веку – или: Дејтон 1995.
„Дејтонски мировни споразум двадесет година послије“, Академија наука и умјетности Републике Српске, зборник радова, књига XI , Одјељење друштвених наука, књига 35, Бања Лука, 2016.
Јово Бајић: Библиографија о геноциду над српским народом, 2017.
Библиографија садржи преко 2000 наслова и подељена је на три основне тематске целине:
- Први светски рат,
- Други светски рат,
- Оружани сукоби и Нато агресија 1991–1995. годинe.
Логори за Србе у Аустроугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Људски губици српског народа у 2. светском рату
Преко мртвих предака знамо ко смо, шта смо и одакле смо. Они одређују нашу свест о припадности национу и вери и уче нас слободи, чојству, јунаштву. Бранећи те вредности и Срби су гинули или су их други због тога убијали – каже Штрбац.
Логори за Србе у Бугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Обележје жртвама усташа на Сајмишту?
Да би овај монументални споменик никао, требало би што пре одредити његов садржај, прикупити документацију, направити пројекат и одредити начин прикупљања средстава – рекао је Матановић.
Зашто „Српски меморијал“?
Миливоје ИВАНИШЕВИЋ: Реч о Сарајеву
(Миливоје Иванишевић, Драгана Грчић-Гавриловић: „Геноцид над Србима - Сарајево 1992-1995. Сведочења преживелих логораша“)
Геноцид над Србима у Сарајеву и грађански рат у Босни и Херцеговини започео је 1. марта 1992. у недељу када су у центру Сарајева муслимански екстремисти с улице отворено пуцали на српску цркву и сватове. Том приликом су убили старог свата Николу Гардовића, само зато што је србин и хришћанин. То је био знак за општи напад на Србе, а Сарајево је претворено у највећи концентрациони логор после Другог светског рата у коме су муслимани убили 7019 Срба, што је знатно више него што их је за време Другог светског рата убио познати крволок, Хрват Анте Павелић. У току истог ме[...]
Академик Василије Ђ. Крестић: О геноцидности хрватске политике
У науци је добро познато да је свуда у свету, где је долазило до масовне деструкције имена неке нације, то био знак за физички напад на ту нацију, да је то било јавно жигосање и упирање прстом на оне који су сметали и које је, нимало бираним средствима, требало одстранити из средине у којој су били непожељни. Деструкција српског имена у Хрватској увек је била праћена непрестаним јавним истицањем да су Срби издајници, да су реметилачки чинилац хрватског друштва и хрватске политике, да су „народна неприлика“, „да Хрвати нису српска браћа, јер су Срби браћа са псима“, да су хајдучки и разбојнички народ, да су византијски препредени и лукави и да је „Српство опасно по својим мислима и по свом ра[...]
Саво Штрбац: Логор Јасеновац пред Међународним судом правде
1. ДА ЛИ СУ ЗЛОЧИНИ ИЗ ДРУГОГ СВЈЕТСКОГ РАТА МОГЛИ ПРЕД МСП – ВРЕМЕНСКА НАДЛЕЖНОСТ
Хрватска је још у јулу 1999. године тражила од Међународног суда правде (МСП) , највишег свјетског суда, да Србију прогласи кривом за геноцид који су, по њој, од 1991. до 1995. године починиле војне, полицијске и паравојне снаге под директном контролом СРЈ односно Србије. На то је Србија 2010. године узвратила противтужбом, тврдећи да је Хрватска у операцији „Олуја“ починила геноцид над Србима.
есто се, и у јавности и у струци, и прије и послије подношења поменутих узајамних тужби Хрватске и Србије, постављало питање зашто Срби, Јевреји и Роми никада нису тужили Хрватску за геноцид који је над њима извршен о[...]
Политика, e-Veritas, 29.10.2025, Саво Штрбац: Драганова мајка Ружица
Недавно је канцеларију “Веритасa” у Београду телефоном позвала Зорица Ј. из Обреновца замоливши ме да њеној пријатељици Ружици Павловић помогнем да сазна зашто јој се син Драган поново не јавља. Човек под именом Драган Павловић, рођен 1968. у селу Костојевићи код Бајине Баште, од оца Малеша и мајке Ружице, налазио… Искра, 28. 3. 2021, Владимир Умељић: Крађа српске историје и фалсификовање културе памћења од стране новокомпонованих нација на Балкану [из Архиве]
„Ми знамо само онолико, колико наше сећање поседује“ (Tantum scimus, quantum memoria tenemus) Култура памћења је неопходни предуслов егзистенције културе и цивилизације човечанства. Њеним есенцијалним елементима припадају и историјски споменици, који међутим морају да буду морално-етички утемељени и научно образложени/оправдани, дакле да почивају на историјској истини. Култура памћења чува… Ћирилица, 24. 7. 2025, Василије Ђ. Крестић: Геноцидна идеологија Хрвата – о узроцима и времену настанка
Државно и историјско право Хрватске једно је од значајнијих питања које је и у ранијој и у новијој прошлости моћно утицало и још увек снажно утиче на међусобне односе Срба и Хрвата. Због недовољно проучених хрватско-српских односа, погрешног и тенденциозног тумачења тих односа, који су и после Првог и Другог… РТ Балкан, 11. 2. 2025, Судбина 250.000 докумената о злочинима над Србима: Да ли је могуће да су нестала?
Покрет Бранимира Несторовића тврди да је архива бившег Комитета за прикупљање података о повредама међународног хуманитарног права и злочина против човечности на територији бивше Југославије – нестала. Тужилаштво за ратне злочине наводи да је све код њих Покрет „Ми – Снага народа“ Бранимира Несторовића тврди да је 250.000 докумената о…
Српски меморијал, 16. 11. 2024, Милан Кољанин: Злочини Бугарске у Србији 1915-1918 – Прилог истраживању бугарске окупације у Првом светском рату
АПСТРАКТ: На основу архивских истраживања и објављених историјских извора уз консултовање историографске литературе, представљене су основе бугарске окупационе управе у Србији и њен стратешки циљ бугаризовања освојеног подручја. Уништење значајног дела српског народа и насилна промена етничке структуре становништва на заузетој српској територији спровођени су током целе окупације. О томе… Српски меморијал, 12. 12. 2023, Др Видоје Голубовић: Занемарени гробови српских јунака на Рaстовцу и Рожајама [Фото, Мапа]
Брдо Рaстовац крај манастира Ђурђеви ступови. У документу се наводи као војничко гробље. Документ носи бр. 505 од 21. јуна 1921. године. У потпису је Среско начелство Исток. Вероватно се ради о новембру и децембру 1915. године када се српска војска повлачила преко Албаније. У акту број 520 од 18.02.1921.…
РТ Балкан, 11. 3. 2023, Годишњица злочина на Грбавици: Милица и Наташа убијене хицима из снајпера док су прескакале ластиш
Данас место са кога је пуцано на девојчице носи име – Трг слободе. Чије слободе, које слободе, какве црне слободе, то већ нико не зна. Или, можда знају они који су тргу дали то име Наташа је за коју недељу требало да напуни десет година, Милица у јулу једанаест. Колико…
РТС, 11.11.2021, Лесковачки маневар – битка о којој се мало зна
На Дан примирја у Првом светском рату сећамо се и славних битака о којима се мало зна. Једна од њих се догодила на данашњи дан 1915. године, позната као Лесковачки маневар. Тада су српски јунаци одбили напад 300.000 бугарских војника чији је план био да пресеку одступницу српској војсци. О…
Вечерње новости, 19. 11. 2025, Борис Субашић: Крст и ћирилица крунски докази да су мрамори српски: Како су хришћански средњовековни споменици у науку угурани под именом стећци [II]
ТАКОЗВАНА мејнстрим наука и данас иде трагом аустроугарског „научног пропагандисте“ Ћире Трухелке који је српске средњовековне надгробне споменике мраморе преиначио у богумилске стећке, и измислио писмо „босанчицу“, иако се на њима налазе хришћанска обележја и ћирилични натписи. – На највећем броју мрамора налазе се крстови, што апсолутно искључује спекулације о… РТРС, Срна, 7. 12. 2025, Служен парастос за жртве усташког терора у Трњаку и Доњој Дубици [Мапа]
Злогласна НДХ је 6. и 7. децембра 1944. године на свиреп начин угушила на стотине живота Срба из Трњака и Доње Дубице у федералној општини Оџак, милости нису имали ни према бебама у колијевци, истакнуто је данас поводом 81 година од усташког злочина у овим селима у Другом свјетском рату.… Вечерње новости, 18. 11. 2025, Борис Субашић: Са белега бришу српско порекло: Како су хришћански средњовековни споменици у науку угурани под именом стећци [ I ]
ПОЛИТИКА гази преко мртвих, дословно и то најдрастичније показује злоупотреба средњовековних православних хришћанских надгробних споменика у народу познатим као мрамори или мраморје, који су „притиском одозго“ дужим од века, у науку угурани под именом стећци и приписани секти богумила. Смисао ове манипулације је коришћење масивних надгробника са ћириличним натписима као… Геополитика, 2. 12, 2025, Eнциклопедија о Светом Сави и његовом народу – Др Миодраг М. Петровић [†2025] In memoriam
Др Миодраг М. Петровић, научни саветник Историјског института САНУ у пензији, приређивач и преводилац на савремени србски језик Законоправила Светог Саве упокојио се 1. децембра у 90 години. Преносимо интервју који је др Миодраг М. Петровић дао Геополитици 2014. године. Свети Сава у Законоправилу Србе назива „својима“ јер су… Спутњик, 2. 12. 2025, Хрвати и даље сањају Павелићев сан – о ’хрватској православној цркви‘
У Хрватској је у току рехабилитација усташтва и у таквој ситуацији лако може да се деси да ХПЦ коју води рашчињени бугарски свештеник добије од хрватске државе и званично признање, каже директор центра „Веритас“ Саво Штрбац. Ко год да је ових дана видео најаву да ће за божићне празнике у… Српски угао, 22. 11. 2025, Италијанска новинарка Џини Тоски Марацани Висконти: Муслимански снајперисти у Сарајеву били су најопаснији
Италијанска новинарка и публицисткиња Џини Тоски Марацани Висконти дуги низ година прати питања Балкана, геополитике и улоге међународних институција у кризним ситуацијама. Њени сусрети са ратним зонама Босне и Херцеговине, као и на Косову и Метохији и лична сведочења која је бележила обликовали су њен новинарски пут. У разговору за… Не заборављамо – Памтимо
![Блог наставника Дамира С. Живковића, 9. 7. 2023, ИСТОРИЈА У УЧИОНИЦИ: Јаме Капавица и Пандурица - гробнице љубињских Срба [Мапа]](https://www.srpski-memorijal.rs/wp-content/plugins/special-recent-posts/cache/srpthumb-p15116-350x200-no.jpg)
Блог наставника Дамира С. Живковића, 9. 7. 2023, ИСТОРИЈА У УЧИОНИЦИ: Јаме Капавица и Пандурица - гробнице љубињских Срба [Мапа]
Љубиње
Први талас усташког геноцида жестоко је погодио и ондашњи љубињски срез. Пошто је српско становништво било већинско, у Љубињу су се све до пред крај маја задржали стари органи државне власти. У Љубињу је 19. маја створено усташко повереништво, са Леоном Тогоналом на челу, а потом и усташки логор, који је одмах почео да дели оружје Хрватима и муслиманима околних села и да од њих формира дивљи усташки одред. За среског начелника постављен је Шериф Бећировић из Кладња, а за челника љубињске општине именован је Салман Тртак. Церемонији званичног преузимања власти, 24. маја, присуствовао је[...]
Вечерње новости, 19. 7. 2023, С. Цветковић и Н. Девић: Мржња ослободилаца према београдској чаршији: Србија на револуционарном удару због политичких и националних противречности
ВАНИНСТИТУЦИОНАЛНИ облици репресије или такозвана дивља чишћења оптужених за сарадњу са окупатором, уз незаобилазне елементе политичке и личне освете, нису били ретка појава у послератној Европи.
Овај феномен је нарочито био изражен на територијама карактеристичним по масовној колаборацији у току рата и друштвеној поларизацији, али нису без значаја ни фактори менталитета и политичке културе. У Француској се број вансудских ликвидација процењује на близу 10.000, од тога је око 2.400 убијено пре искрцавања, 5.000 у време искрцавања и тек око 1.600 лица непосредно по ослобођењу. После ослобођења[...]
Вечерње новости, 5. 9. 2025, Ратници Старине Новака пали у заборав: Банатска равница и карпатске гудуре су засејане њиховим костима и крвљу
БРОЈНИ трагови карпатских Срба прате пут од српско-румунске границе, крај остатака манастира Водице код Оршаве, задужбине хиландарца Никодима Освећеног, када се путовање настави кроз јужне обронке Карпата у Олтенији (Малој Влашкој) клисуром реке Черне. Из ње се излази код Баја де Араме у којој је некадашњи хиландарски метох, Манастир светих Архангела, којим почиње нови низ српских белега низ саобраћајницу ка средњовековном граду Трг на Живи, данашњи Таргу Жију, одакле води најкраћа веза између историјских кнежевина Влашке и Трансилваније (на мађарском - Ердеља) преко суровог масива Паранга до [...]
Политика, 20.10.2021, Осам деценија од крвавог пира у Шумарицама
За само три дана, од 19. до 21. октобра 1941. године, у Крагујевцу и околним селима стрељано је око 2.800 људи, међу њима и 300 ђака, а најмлађи Драгиша Николић имао је непуних 12 година. – „За целу Србију створити застрашујући пример који мора погодити целокупно становништво”, речи су злогласног генерала Франца Бемеа, који је издао наредбу познату као „сто за једног”
Крагујевац – Овог 21. октобра навршава се осам деценија од крвавог пира немачких војника који су у јесен 1941. године, за само три дана, у Крагујевцу и околним селима стрељали око 2.800 људи, међу њима и 300 ђака. Најмлађи Дра[...]
СРНА, 27.12.2915, Владика Хризостом: СПЦ ће отргнути од заборава српска стратишта
ДОБОЈ, 27. ДЕЦЕМБРА /СРНА/ - Његово преосвештенство епископ зворничко-тузлански Хризостом изјавио је данас у Добоју на обиљежавању 100 година од интернације Срба у добојски логор да ће се Српска православна црква борити да сва српска стратишта буду отргнута од заборава.
Владика Хризостом напоменуо је да је добојски логор, први цивилни концентрациони логор искључиво за православне Србе из централног и источног дијела Босне, Аустро-Угарска плански осмисила да би тај простор био ослабљен од српског елемента.
Епископ зворничко-тузлански задовољан је што ће на мјесту некадашњег логора бити из[...]
