За сећање на страдале претке, или насушна српска потреба
Непосредан повод иницијативe за оснивање Друштва за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је чињеница да је у прошлом, двадесетом, веку српски народ имао неколико наметнутих веома тешких ослободилачих и одбрамдбених оружаних сукоба и у тим сукобима претрпео је огромне људске губитке.
Милиони наших сународника су током тог раздобља избрисани из спискова живих, али до данас нису унети у спискове мртвих. Ово је покушај да коначно, колико је то сада могуће, сачинимо те спискове и са њима изађемо пред домаћу и страну јавност. Сигурно је да тим пре свега хуманим послом много каснимо, али још више ћемо каснити ако опет нађемо разлог да све то одгодимо за неко повољније време. Ми данас живи Срби, и наша генерација, желимо да одужимо велики дуг према многим генерацијама својих недужних покојника. То је наша наслеђена људска обавеза која је из разних околности стално одлагана.
Друштво за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је у првом реду израз воље грађана да сами личним ангажовањем, властитим радом и средствима подигну у Београду на репрезентативној локацији Меморијални центар посвећен својим страдалим прецима. Свакако, тиме се у овом подухвату не искључује ангажовање и непосредно учешће државе... Цео текст мисије Српског меморијалa: За сећање на страдале преке, или насушна српска потреба.
Српски меморијал
Миливоје Иванишевић: Трећи мировни уговор у истом веку – или: Дејтон 1995.
„Дејтонски мировни споразум двадесет година послије“, Академија наука и умјетности Републике Српске, зборник радова, књига XI , Одјељење друштвених наука, књига 35, Бања Лука, 2016.
Јово Бајић: Библиографија о геноциду над српским народом, 2017.
Библиографија садржи преко 2000 наслова и подељена је на три основне тематске целине:
- Први светски рат,
- Други светски рат,
- Оружани сукоби и Нато агресија 1991–1995. годинe.
Логори за Србе у Аустроугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Људски губици српског народа у 2. светском рату
Преко мртвих предака знамо ко смо, шта смо и одакле смо. Они одређују нашу свест о припадности национу и вери и уче нас слободи, чојству, јунаштву. Бранећи те вредности и Срби су гинули или су их други због тога убијали – каже Штрбац.
Логори за Србе у Бугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Обележје жртвама усташа на Сајмишту?
Да би овај монументални споменик никао, требало би што пре одредити његов садржај, прикупити документацију, направити пројекат и одредити начин прикупљања средстава – рекао је Матановић.
Зашто „Српски меморијал“?
Миливоје ИВАНИШЕВИЋ: Реч о Сарајеву
(Миливоје Иванишевић, Драгана Грчић-Гавриловић: „Геноцид над Србима - Сарајево 1992-1995. Сведочења преживелих логораша“)
Геноцид над Србима у Сарајеву и грађански рат у Босни и Херцеговини започео је 1. марта 1992. у недељу када су у центру Сарајева муслимански екстремисти с улице отворено пуцали на српску цркву и сватове. Том приликом су убили старог свата Николу Гардовића, само зато што је србин и хришћанин. То је био знак за општи напад на Србе, а Сарајево је претворено у највећи концентрациони логор после Другог светског рата у коме су муслимани убили 7019 Срба, што је знатно више него што их је за време Другог светског рата убио познати крволок, Хрват Анте Павелић. У току истог ме[...]
Академик Василије Ђ. Крестић: О геноцидности хрватске политике
У науци је добро познато да је свуда у свету, где је долазило до масовне деструкције имена неке нације, то био знак за физички напад на ту нацију, да је то било јавно жигосање и упирање прстом на оне који су сметали и које је, нимало бираним средствима, требало одстранити из средине у којој су били непожељни. Деструкција српског имена у Хрватској увек је била праћена непрестаним јавним истицањем да су Срби издајници, да су реметилачки чинилац хрватског друштва и хрватске политике, да су „народна неприлика“, „да Хрвати нису српска браћа, јер су Срби браћа са псима“, да су хајдучки и разбојнички народ, да су византијски препредени и лукави и да је „Српство опасно по својим мислима и по свом ра[...]
Саво Штрбац: Логор Јасеновац пред Међународним судом правде
1. ДА ЛИ СУ ЗЛОЧИНИ ИЗ ДРУГОГ СВЈЕТСКОГ РАТА МОГЛИ ПРЕД МСП – ВРЕМЕНСКА НАДЛЕЖНОСТ
Хрватска је још у јулу 1999. године тражила од Међународног суда правде (МСП) , највишег свјетског суда, да Србију прогласи кривом за геноцид који су, по њој, од 1991. до 1995. године починиле војне, полицијске и паравојне снаге под директном контролом СРЈ односно Србије. На то је Србија 2010. године узвратила противтужбом, тврдећи да је Хрватска у операцији „Олуја“ починила геноцид над Србима.
есто се, и у јавности и у струци, и прије и послије подношења поменутих узајамних тужби Хрватске и Србије, постављало питање зашто Срби, Јевреји и Роми никада нису тужили Хрватску за геноцид који је над њима извршен о[...]
Искра, 7. 7. 2026, Владимир Умељић: Историчари и повјесничари о Србоциду хрватске државе 1941-1945.
Да ли изношење сазнања да Европљани Келтима дугују како настанак панталона, тако и проналазак сапуна, који нису познавали ни стари Римљани, ни антички Грци, говоре о томе да је аутор – историчар? Није искључено, мада наравно не и безусловно, јер можда је он само био успешан такмичар у неком занимљивом… Српски меморијал, 10. 6. 2026, Мапа разарањâ Републике Србије током НАТО бомбардовања 1999. године [Допуњено]
У рубрици Људске жртве, у одељку Мапе, можете погледати нови прилог истраживању људских жртава у 20. веку, Мапу разарањâ Републике Србије током НАТО бомбардовања 1999. године. Будући да смо у међувремену успели да дођемо до оригиналне НАТО пријаве локација на којима су коришћени пројектили са осиромашеним уранијумом (DU) поднете Организацији уједињених… Политика, 30.6.2026, Саво Штрбац: Афера „Томпсон” – ко је убица под уздољским храстом
Најновија одлука Уставног суда Републике Хрватске (број U-III Bi-2741/2020. од 19. маја 2026), којом је усвојена тужба браће Слободана и Милана Берића из Београда, званично је и под печатом највише судске инстанце у Загребу потврдила оно што Документационо-информативни центар „Веритас” тврди већ дуже од три деценије: Хрватска свесно, намерно и… Српски меморијал, 26. 3. 2026, Миливоје Иванишевић: НАТО бомбардовање Републике Српске као узрок настанка избегличке популације
Тешко да је неко могао претпоставити да ће се на српски народ приликом распада Југославије сручити толико невоља и страдања. Скоро подједнако као и за време два претходна светска рата. Чак се јавило и више непријатељски расположених држава него раније у ослободилачким ратовима и устанцима богатој прошлости. Током двадесетог века, па… Српски мемријал, 14. 1. 2026, Василије Ђ. Крестић: О Меморијалном центру српским жртвама геноцида
Ми још нисмо добили ни дан страдања и сећања нашег народа у геноциду, иако је о томе у Народној скупштини обављено пет гласања У „Политици“ објављеној уочи Нове године могли смо прочитати текст из којег смо сазнали да је патријарх Порфирије посетио Меморијални центар жртвама холокауста, који се налази на… Политика, 3. 1. 2026, Потресна сећања професора Чикарића прилог за историју страдања Срба [In memoriam]
Хрватска Дубица, Козарска Дубица – Смрћу проф. др Слободана Чикарића, чувеног српског онколога, (19. децембра 2025. године) у његовом родном крају, у Хрватској и Козарској Дубици, у два града, и две државе које дели река Уна, оживљене су његове приче о усташким зверствима и масовном страдању Срба у Другом светском… Српски меморијал, 16. 11. 2024, Милан Кољанин: Злочини Бугарске у Србији 1915-1918 – Прилог истраживању бугарске окупације у Првом светском рату
АПСТРАКТ: На основу архивских истраживања и објављених историјских извора уз консултовање историографске литературе, представљене су основе бугарске окупационе управе у Србији и њен стратешки циљ бугаризовања освојеног подручја. Уништење значајног дела српског народа и насилна промена етничке структуре становништва на заузетој српској територији спровођени су током целе окупације. О томе… Српски меморијал, 12. 12. 2023, Др Видоје Голубовић: Занемарени гробови српских јунака на Рaстовцу и Рожајама [Фото, Мапа]
Брдо Рaстовац крај манастира Ђурђеви ступови. У документу се наводи као војничко гробље. Документ носи бр. 505 од 21. јуна 1921. године. У потпису је Среско начелство Исток. Вероватно се ради о новембру и децембру 1915. године када се српска војска повлачила преко Албаније. У акту број 520 од 18.02.1921.…
РТРС, 22. 7. 2026, Штрбац: Пописати све српске жртве, не због Хрвата или био кога на свијету, већ због нас самих [Видео]
Директор Документационо-информационог центра Веритас Саво Штрбац рекао је за РТРС да српски народ мора да има списак својих жртава страдалих у Другом свјетском рату и посљедњем рату `90-их година. – Ми морамо да попишемо наше жртве. Тврдим да је то могуће, јер пописујем жртве из деведесетих. То није велики историјски… Вечерње новости, 7. 7. 2026, Гроб у Тирани потврда терора над Србима: Серафим (Јовановић) убијен јер је одбио да владичанство потчини Албанцима [Мапа]
НА гробљу Туфина у Тирани на парцели 13 налази се споменик са уклесаним натписом „Овде почивају кости … Серафима призренског који је умро 13. јануара 1945“. Три тачкице означавају изгребану реч епископ, а она открива да ту почива владика рашко-призренски Серафим (Јовановић) који је 13. јануара 1945. преминуо у главном… Српски меморијал, 21. 7. 2026, Владимир Умељић: ’О, кукавно Српство‘
„Гостовање Андрије Мандића на Телевизији Црне Горе показало је колико се некадашњи национални лидер удаљио од политичких захтева на којима је изградио свој ауторитет. Док критике српске јавности представља као оркестриране нападе, према Загребу наступа снисходљиво, према Бриселу дисциплиновано, а питања српског језика, тробојке и држављанства за неко будуће време“… KoSSev, Радио Граждевац, 20. 7. 2026, У Брњачи код Ораховца прослављена Света Недеља, ове године без звука црквеног звона
Мештани Ораховца окупили су се јутрос на Литургији у цркви Свете Недеље у селу Брњача недалеко од Ораховца, како би прославили црквену славу. Литургију је служио парох ораховачки јереј Милан Станојевић који је затим повео литију око цркве, освештао водицу и пререзао славске колаче које су ове године принели Ивана… Политика, 5. 7. 2026, Бомбашки напад комуниста на краља Милутина
Мошти највећег задужбинара у српској историји остале неоштећене после терористичког напада бугарских комуниста који су минирали цркву и убили око 200 верника Био је највећи задужбинар у историји српске државе, подигао више од 40 манастира и цркава, али данас не почива ни у једној од њих, већ свој вечни мир… Вечерње новости, 11. 5. 2026, Пусторечки крвави фебруар: Лекције које не бисмо смели да заборавимо… [Мапа]
Оно што су Пребиловци за Србе западно од Дрине, Новосадска рација на северу земље или стрељања у Крагујевцу, Краљеву и Нишу, то је 17. фебруар 1942. године за житеље Бојника и његове околине. Тада је ово место и оближњи Драговац, током крвавог пира бугарских нациста, изгубило најмање 70 одсто укупног… Не заборављамо – Памтимо
DIC „Veritas“, 3.8.2017, Saopštenje povodom godišnjice stradanja Srba u agresiji hrvatske vojske na RSK u avgustu 1995. godine („Operacija Oluja“)
Četvrtog avgusta 1995. godine oružane snage Republike Hrvatske, uz odobrenje i podršku NATO, u sadejstvu sa snagama Hrvatskog vijeća odbrane (HVO) i Armije BiH (ABiH), izvršile su agresiju na sjevernu Dalmaciju, Liku, Kordun i Baniju, odnosno na Srpsku autonomnu oblast Krajina, u sastavu tadašnje Republike Srpska Krajina (RSK).
Agresija je izvršena uprkos činjenicama da je ta oblast bila pod zaštitom UN-a, pod nazivom sektori “Jug” i “Sjever”, i da su predstavnici RSK dan prije u Ženevi i Beogradu prihvatili prijedlog međunarodne zajednice o mirnom rješenju sukoba.
Protiv krajiških Srba [...]
![РТ Балкан 18. 3. 2026, Зоран Шапоњић: Албанци жртве, Срби џелати: Како Приштина прикрива истину о Мартовском погрому [Видео]](https://www.srpski-memorijal.rs/wp-content/plugins/special-recent-posts/cache/srpthumb-p32754-350x200-no.jpg)
РТ Балкан 18. 3. 2026, Зоран Шапоњић: Албанци жртве, Срби џелати: Како Приштина прикрива истину о Мартовском погрому [Видео]
У извештајима приштинских медија и у изјавама званичника о 17. марту 2004. године нико не помиње Златибора Трајковића (62) који је жив запаљен испред објекта у којем је радио а у којем су били смештени припадници међународне заједнице. Ређе се помињу и запаљене српске цркве и манастири, а наводи се и да је у "мартовским немирима" страдало "неколико стотина Албанаца"
Албански медији на "мултиетничком, мултикултурном и мултиверском Косову", устројени по нормама и стандарима Европске уније, у лажној држави свим силама подржаној од те исте ЕУ, бриселских комесарских кругова, читавог Колективног[...]
ИН4С, 3. 1. 2022, Две београдске улице од недавно носе имена Александра Мишића и Ивана Фрегла
Oноме ко зна чекати, време отвара врата.
Ова мудра изрека показала се пре десетак дана као тачна у случају свих оних који су се залагали за исправљање велике историјске неправде учињене из идеолошких разлога двојици јунака који су се свесно жртвовали – Александру Мишићу и Ивану Фреглу.
Одлуком Скупштине Града Београда Улица Људевита Посавског на Вождовцу преименована у Улицу мајора Александра Мишића, сина војводе Живојина Мишића. Одлучено је и да у општини Звездара Шибеничка улица буде преименована у Улицу мајора Ивана Фрегла, мајора Југословенске војске словеначког порекла и учесника покрет[...]
Глас Српске, СРНА, ДИЦ Веритас, 27.09.2020, Навршава се 25 година од убиства српских цивила у Вариводама
БЕОГРАД - Сутра се навршава 25 година од убиства 10 цивила српске националности у селу Вариводе код Книна, чија је просјечна старост била 67 година, саопштио је Документационо-информациони центар “Веритас”.
Готово два мјесеца по окончању “Олује” и мјесту Вариводе убијени су Јован Берић /75/, Шпиро Берић /55/, Радивој Берић /69/, Марија Берић /69/, Мирко Покрајац /84/, Душан Дукић /59/, Марко Берић /56/, Милка Берић /67/ и Јован Берић /56/.
Око или истог дана убијен је и десети мјештанин Варивода Угљеша Илијашевић /54/, чије је тијело касније пронађено и чијег имена нема на споменику жртв[...]
Глас Српске, 24. 8. 2025, Ђорђе Вуковић: Прогон професора који нам је видио судбину – академик Михаило Ђурић In memoriam
Цијела савремена српска историја прожета је прогоном српских интелектуалаца. Иако се у прошлости многих европских народа могу пронаћи периоди када су мучки посијецане сопствене учене главе, само код Срба у томе постоји - континуитет.
Негдје су интелектуалце прогонили апсолутистички владари, негдје црквене инквизиције, готово свагдје су то чинили страни окупатори и завојевачи, кидисали су на њих и тоталитарни режими и разуларена свјетина, али када је у питању српска интелигенција - на њу су се обрушавали буквално сви: Турци, Аустроугари, Швабе, шуцкори, усташе, прве комшије, али и српски књаже[...]
