За сећање на страдале претке, или насушна српска потреба
Непосредан повод иницијативe за оснивање Друштва за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је чињеница да је у прошлом, двадесетом, веку српски народ имао неколико наметнутих веома тешких ослободилачих и одбрамдбених оружаних сукоба и у тим сукобима претрпео је огромне људске губитке.
Милиони наших сународника су током тог раздобља избрисани из спискова живих, али до данас нису унети у спискове мртвих. Ово је покушај да коначно, колико је то сада могуће, сачинимо те спискове и са њима изађемо пред домаћу и страну јавност. Сигурно је да тим пре свега хуманим послом много каснимо, али још више ћемо каснити ако опет нађемо разлог да све то одгодимо за неко повољније време. Ми данас живи Срби, и наша генерација, желимо да одужимо велики дуг према многим генерацијама својих недужних покојника. То је наша наслеђена људска обавеза која је из разних околности стално одлагана.
Друштво за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је у првом реду израз воље грађана да сами личним ангажовањем, властитим радом и средствима подигну у Београду на репрезентативној локацији Меморијални центар посвећен својим страдалим прецима. Свакако, тиме се у овом подухвату не искључује ангажовање и непосредно учешће државе... Цео текст мисије Српског меморијалa: За сећање на страдале преке, или насушна српска потреба.
Српски меморијал
Миливоје Иванишевић: Трећи мировни уговор у истом веку – или: Дејтон 1995.
„Дејтонски мировни споразум двадесет година послије“, Академија наука и умјетности Републике Српске, зборник радова, књига XI , Одјељење друштвених наука, књига 35, Бања Лука, 2016.
Јово Бајић: Библиографија о геноциду над српским народом, 2017.
Библиографија садржи преко 2000 наслова и подељена је на три основне тематске целине:
- Први светски рат,
- Други светски рат,
- Оружани сукоби и Нато агресија 1991–1995. годинe.
Логори за Србе у Аустроугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Људски губици српског народа у 2. светском рату
Преко мртвих предака знамо ко смо, шта смо и одакле смо. Они одређују нашу свест о припадности национу и вери и уче нас слободи, чојству, јунаштву. Бранећи те вредности и Срби су гинули или су их други због тога убијали – каже Штрбац.
Логори за Србе у Бугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Обележје жртвама усташа на Сајмишту?
Да би овај монументални споменик никао, требало би што пре одредити његов садржај, прикупити документацију, направити пројекат и одредити начин прикупљања средстава – рекао је Матановић.
Зашто „Српски меморијал“?
Миливоје ИВАНИШЕВИЋ: Реч о Сарајеву
(Миливоје Иванишевић, Драгана Грчић-Гавриловић: „Геноцид над Србима - Сарајево 1992-1995. Сведочења преживелих логораша“)
Геноцид над Србима у Сарајеву и грађански рат у Босни и Херцеговини започео је 1. марта 1992. у недељу када су у центру Сарајева муслимански екстремисти с улице отворено пуцали на српску цркву и сватове. Том приликом су убили старог свата Николу Гардовића, само зато што је србин и хришћанин. То је био знак за општи напад на Србе, а Сарајево је претворено у највећи концентрациони логор после Другог светског рата у коме су муслимани убили 7019 Срба, што је знатно више него што их је за време Другог светског рата убио познати крволок, Хрват Анте Павелић. У току истог ме[...]
Академик Василије Ђ. Крестић: О геноцидности хрватске политике
У науци је добро познато да је свуда у свету, где је долазило до масовне деструкције имена неке нације, то био знак за физички напад на ту нацију, да је то било јавно жигосање и упирање прстом на оне који су сметали и које је, нимало бираним средствима, требало одстранити из средине у којој су били непожељни. Деструкција српског имена у Хрватској увек је била праћена непрестаним јавним истицањем да су Срби издајници, да су реметилачки чинилац хрватског друштва и хрватске политике, да су „народна неприлика“, „да Хрвати нису српска браћа, јер су Срби браћа са псима“, да су хајдучки и разбојнички народ, да су византијски препредени и лукави и да је „Српство опасно по својим мислима и по свом ра[...]
Саво Штрбац: Логор Јасеновац пред Међународним судом правде
1. ДА ЛИ СУ ЗЛОЧИНИ ИЗ ДРУГОГ СВЈЕТСКОГ РАТА МОГЛИ ПРЕД МСП – ВРЕМЕНСКА НАДЛЕЖНОСТ
Хрватска је још у јулу 1999. године тражила од Међународног суда правде (МСП) , највишег свјетског суда, да Србију прогласи кривом за геноцид који су, по њој, од 1991. до 1995. године починиле војне, полицијске и паравојне снаге под директном контролом СРЈ односно Србије. На то је Србија 2010. године узвратила противтужбом, тврдећи да је Хрватска у операцији „Олуја“ починила геноцид над Србима.
есто се, и у јавности и у струци, и прије и послије подношења поменутих узајамних тужби Хрватске и Србије, постављало питање зашто Срби, Јевреји и Роми никада нису тужили Хрватску за геноцид који је над њима извршен о[...]
Политика, 24. 2. 2026, Саво Штрбац: Степинац у сенци Павелића
Изјава Ђорђа Лингве, донедавног апостолског нунција у Републици Хрватској, од 11. фебруара ове године у Загребачкој катедрали поводом завршетка његове службе у Хрватској, о канонизацији Алојзија Степинца: „Ипак, све сам више уверен да би то признање од стране Цркве требало доћи тек на крају пута истинскога помирења, без којега би… Искра, 19. 2. 2026, Владимир Умељић: Насилно покатоличавање у време Србоцида хрватске државе 1941-1945.
Геноцид над Србима у хрватској држави 1941-1945. се одвијао путем масовних убистава, протеривања и насилног покатоличавања. Несувисле тврдње да врховни представник Ватикана на лицу места, „блажени“ надбискуп Алојзије Степинац, то није знао су бесмислене. Бројни историјски извори (као и здрав разум) говоре против тога, као само један пример – у… СРНА, 16. 1. 2026, Скелани – Посљедњи трзаји муслиманских злочиначких подухвата у сребреничком крају
Скелани су представљали посљедње трзаје злочиначких подухвата муслимана у сребреничком крају, покренуте у намјери да се простор трајно етнички очисти од Срба и створи исламска република на Балкану, изјавио је Срни директор Центра за истраживање ратних злочина над Србима у 20. вијеку Миливоје Иванишевић и нагласио да то потврђују документи… Српски мемријал, 14. 1. 2026, Василије Ђ. Крестић: О Меморијалном центру српским жртвама геноцида
Ми још нисмо добили ни дан страдања и сећања нашег народа у геноциду, иако је о томе у Народној скупштини обављено пет гласања У „Политици“ објављеној уочи Нове године могли смо прочитати текст из којег смо сазнали да је патријарх Порфирије посетио Меморијални центар жртвама холокауста, који се налази на… Политика, 3. 1. 2026, Потресна сећања професора Чикарића прилог за историју страдања Срба [In memoriam]
Хрватска Дубица, Козарска Дубица – Смрћу проф. др Слободана Чикарића, чувеног српског онколога, (19. децембра 2025. године) у његовом родном крају, у Хрватској и Козарској Дубици, у два града, и две државе које дели река Уна, оживљене су његове приче о усташким зверствима и масовном страдању Срба у Другом светском… Српски меморијал, 16. 11. 2024, Милан Кољанин: Злочини Бугарске у Србији 1915-1918 – Прилог истраживању бугарске окупације у Првом светском рату
АПСТРАКТ: На основу архивских истраживања и објављених историјских извора уз консултовање историографске литературе, представљене су основе бугарске окупационе управе у Србији и њен стратешки циљ бугаризовања освојеног подручја. Уништење значајног дела српског народа и насилна промена етничке структуре становништва на заузетој српској територији спровођени су током целе окупације. О томе… Искра, 9. 3. 2022, Владимир Умељић: Ноћ када је горела Богородица Љевишка… и моја немачка пријатељица Клаудија [из Архиве]
Косметски Албанци су од 17-19. марта 2004. дословце пред очима својих гласно ћутећих ментора, тешко наоружаних западних „чувара тј. гаранта реда и мира“ (и – како кажу – хришћана), извршили још један страхотни погром над аутохтоним Србима на њиховој окупираној Светој земљи, Косову и Метохији. Према подацима УНМИК-а, око 60.000… Српски меморијал, 12. 12. 2023, Др Видоје Голубовић: Занемарени гробови српских јунака на Рaстовцу и Рожајама [Фото, Мапа]
Брдо Рaстовац крај манастира Ђурђеви ступови. У документу се наводи као војничко гробље. Документ носи бр. 505 од 21. јуна 1921. године. У потпису је Среско начелство Исток. Вероватно се ради о новембру и децембру 1915. године када се српска војска повлачила преко Албаније. У акту број 520 од 18.02.1921.…
Искра, ИН4С, 21. 9. 2025, Комунистички злочин: Да пламен ожеже до небеса – вријеме када су горјела Јеванђеља у Манастиру Морача [из Архиве]
Од 7. до 10. септембра 1952. године, пред очима народа, морачко-колашински комунисти починили су један од највећих културних злочина на овим просторима. Испред Манастира Морача, свјетионика духовности и културе српског народа, изнесено је и спаљено или опљачкано благо немјерљиве вриједности. Историчари и свједоци наводе да је у тим данима уништено:… Глас Српске, СРНА, 22. 3. 2026, Сахрањени Срби из Кравице убијени на Божић [На данашњи дан]
У Братунцу је 22. марта 1993. године сахрањено 39 Срба из села Кравица које су муслиманске јединице убиле на православни Божић. Муслиманске снаге под командом Насера Орића упале су у Кравицу на Божић 1993. године и убиле 49 Срба, раниле 80 цивила и војника, а седам их је нестало, од… ИН4С, 8. 3. 2026, Црногорска голгота: Свештенике бацали у јаме
Прије Другог свјетског рата, у Црној Гори је било скоро 200 свештеника. Преживјело је тек 15 застрашених црквених пастира. Није преживио ни митрополит Јоаникије (Липовац) – убијен је по окончању рата, у једном потоку код Аранђеловца. Но, о том злочину ћемо касније. Кренимо редом… Један од првих црногорских свештеника којег… СРНА, 20. 3. 2026, У Ситници одата пошта погинулим борцима и цивилима
У порти Храма Светог пророка Илије у Ситници код Рибика данас је код спомен-обиљежја служен парастос и положени су вијенци за 31 погинулог борца у Одбрамбено-отаџбинском рату са овог подручја и три цивилне жртве рата. Вијенце код спомен-обиљежја положили су министар рада и борачко-инвалидске заштите Републике Српске Радан Остојић, представници… РТС, 12. 3. 2026, Српско културно благо на Косову и Метохији – присвајање и уништавање [Видео]
У америчким и израелским нападима на Иран оштећене су најмање четири културне и историјске знаменитости, укључујући палате и древну џамију, упозорава Унеско. Ипак, објекти од културног и верског значаја нису поштеђени ни у миру – о томе сведоче бројни напади на српско културно наслеђе на Косову и Метохији. Председник Националне… Спутњик, 6. 3. 2026, Нису поштеђене ни хумке српских беба: Језиво сведочанство о затирању постојања целог народа
Гробља су света места, спаваонице наших ближњих до васкрсења. Зато каже Свети владика Николај Велимировић, сва блага на нама и око нас, не вреде једнога гробља хришћанског. На Косову и Метохији нису поштеђене ни хумке беба рођених и умрлих у истој години. Нису сви рушили, али су неми пред злоделом,… Не заборављамо – Памтимо
![СРНА, 6. 5. 2024, Хрватски покољ Срба у Вељуну - циљани злочин геноцида [Мапа]](https://www.srpski-memorijal.rs/wp-content/plugins/special-recent-posts/cache/srpthumb-p20248-350x200-no.jpg)
СРНА, 6. 5. 2024, Хрватски покољ Срба у Вељуну - циљани злочин геноцида [Мапа]
У мјесту Вељун на Кордуну данас је одржан комеморативни скуп поводом 83 године од усташког покоља више од 500 српских цивила са којег је поручено да је ово био циљани злочин геноцида почињен са намјером истребљења Срба са територије Независне Државе Хрватске.
На скупу који је организовало Вијеће српске националне мањине Слуњ истакнуто је да је ово један од најтежих злочина почињених на овом подручју, на једном локалитету и према једној етничкој групи.
Предсједник Српског народног вијећа Милорад Пуповац рекао је да су жртве страдале од поретка чији је циљ био истребљење свих оних за које су с[...]
РТ Балкан, 11. 2. 2025, Судбина 250.000 докумената о злочинима над Србима: Да ли је могуће да су нестала?
Покрет Бранимира Несторовића тврди да је архива бившег Комитета за прикупљање података о повредама међународног хуманитарног права и злочина против човечности на територији бивше Југославије – нестала. Тужилаштво за ратне злочине наводи да је све код њих
Покрет "Ми – Снага народа" Бранимира Несторовића тврди да је 250.000 докумената о злочинима над Србима од 1991. до 1999. године, које је Тужилаштво за ратне злочине преузело 2009. године као архиву бившег Комитета за прикупљање података о повредама међународног хуманитарног права и злочина против човечности на територији бивше Југославије –[...]
Вечерње новости, 2. 8. 2023, В. Голубовић, П. Павловић, Н. Нешић: ОТКРИВЕНА ТАЈНА СРПСКЕ ХЕРОИНЕ О ДЕВОЈАШТВУ: У рату са Бугарима Милунка се прославила, добила чин и медаљу за храброст
О ТОМЕ када се, како и где Милунка Савић пријавила као добровољац у борбени састав српске војске нема записа у Савезу удружења српских ратних добровољаца 1912-1918, њихових потомака и поштовалаца у Београду, где се чувају документи о учешћу добровољаца у ослободилачким ратовима Србије до 1918. године.
Комплетни спискови ратних добровољаца из тог периода уништени су након Другог светског рата када су комунистичке власти забраниле рад Савеза, квалификујући га као великосрпску династичку организацију која је деловала против нових власти.
Како је Милунка успела да се с пушком у руци бори у б[...]
СРНА, 15. 8. 2023, Навршене 82 године од масовног убиства логораша на Пагу
Навршиле су се пуне 82 године од када су усташе пред долазак италијанских окупационих власти у логорима на Пагу убиле око 800 логораша, међу којима и дјеце.
Предсједник Удружења "Јадовно 1941" из Бањалуке Душан Басташић изјавио је да је у ноћи између 14. и 15. августа 1941. извршена масовна ликвидација Срба на Пагу због сазнања да ће на тај простор доћи италијански фашисти и затворити госпићку групу логора.
"Они су жене и децу довезли два дана прије 14. августа улогоровали непосредно уз јеврејски логор, да би их тог 14. повели преко камењара до два и по до три километра удаљеног мјеста и[...]
Покрет за одбрану Косова и Метохије, 2. 6. 2024, Митра Рељић: Бројаница
– Ето, Господ је хтео да нам стигне уочи славе – тихо збори Божија послушница шћућурена иза сталаже с иконама и свећама лево од улазних двери. Десно, на постољу – ковчег. На рубу покрова словотиск: Свети крепки. Кандило, упаљена висока свећа и крст на којем пише: Монах Харитон Лукић 1960 – 1999.
Све то требало би да је крај узглавља. Али, главе нема.
– Нико још не зна где је глава – ромори монахиња.
И ко зна хоће ли се икада сазнати. Агарјани су од Муратовог земана наовамо у зулуму узнапредовали. Поломили му ребра. Изболи срце. Распорили утробу. Мало им било сатанскога пира. Одрубили [...]
