За сећање на страдале претке, или насушна српска потреба
Непосредан повод иницијативe за оснивање Друштва за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је чињеница да је у прошлом, двадесетом, веку српски народ имао неколико наметнутих веома тешких ослободилачих и одбрамдбених оружаних сукоба и у тим сукобима претрпео је огромне људске губитке.
Милиони наших сународника су током тог раздобља избрисани из спискова живих, али до данас нису унети у спискове мртвих. Ово је покушај да коначно, колико је то сада могуће, сачинимо те спискове и са њима изађемо пред домаћу и страну јавност. Сигурно је да тим пре свега хуманим послом много каснимо, али још више ћемо каснити ако опет нађемо разлог да све то одгодимо за неко повољније време. Ми данас живи Срби, и наша генерација, желимо да одужимо велики дуг према многим генерацијама својих недужних покојника. То је наша наслеђена људска обавеза која је из разних околности стално одлагана.
Друштво за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је у првом реду израз воље грађана да сами личним ангажовањем, властитим радом и средствима подигну у Београду на репрезентативној локацији Меморијални центар посвећен својим страдалим прецима. Свакако, тиме се у овом подухвату не искључује ангажовање и непосредно учешће државе... Цео текст мисије Српског меморијалa: За сећање на страдале преке, или насушна српска потреба.
Српски меморијал
Миливоје Иванишевић: Трећи мировни уговор у истом веку – или: Дејтон 1995.
„Дејтонски мировни споразум двадесет година послије“, Академија наука и умјетности Републике Српске, зборник радова, књига XI , Одјељење друштвених наука, књига 35, Бања Лука, 2016.
Јово Бајић: Библиографија о геноциду над српским народом, 2017.
Библиографија садржи преко 2000 наслова и подељена је на три основне тематске целине:
- Први светски рат,
- Други светски рат,
- Оружани сукоби и Нато агресија 1991–1995. годинe.
Логори за Србе у Аустроугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Људски губици српског народа у 2. светском рату
Преко мртвих предака знамо ко смо, шта смо и одакле смо. Они одређују нашу свест о припадности национу и вери и уче нас слободи, чојству, јунаштву. Бранећи те вредности и Срби су гинули или су их други због тога убијали – каже Штрбац.
Логори за Србе у Бугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Обележје жртвама усташа на Сајмишту?
Да би овај монументални споменик никао, требало би што пре одредити његов садржај, прикупити документацију, направити пројекат и одредити начин прикупљања средстава – рекао је Матановић.
Зашто „Српски меморијал“?
Миливоје ИВАНИШЕВИЋ: Реч о Сарајеву
(Миливоје Иванишевић, Драгана Грчић-Гавриловић: „Геноцид над Србима - Сарајево 1992-1995. Сведочења преживелих логораша“)
Геноцид над Србима у Сарајеву и грађански рат у Босни и Херцеговини започео је 1. марта 1992. у недељу када су у центру Сарајева муслимански екстремисти с улице отворено пуцали на српску цркву и сватове. Том приликом су убили старог свата Николу Гардовића, само зато што је србин и хришћанин. То је био знак за општи напад на Србе, а Сарајево је претворено у највећи концентрациони логор после Другог светског рата у коме су муслимани убили 7019 Срба, што је знатно више него што их је за време Другог светског рата убио познати крволок, Хрват Анте Павелић. У току истог ме[...]
Академик Василије Ђ. Крестић: О геноцидности хрватске политике
У науци је добро познато да је свуда у свету, где је долазило до масовне деструкције имена неке нације, то био знак за физички напад на ту нацију, да је то било јавно жигосање и упирање прстом на оне који су сметали и које је, нимало бираним средствима, требало одстранити из средине у којој су били непожељни. Деструкција српског имена у Хрватској увек је била праћена непрестаним јавним истицањем да су Срби издајници, да су реметилачки чинилац хрватског друштва и хрватске политике, да су „народна неприлика“, „да Хрвати нису српска браћа, јер су Срби браћа са псима“, да су хајдучки и разбојнички народ, да су византијски препредени и лукави и да је „Српство опасно по својим мислима и по свом ра[...]
Саво Штрбац: Логор Јасеновац пред Међународним судом правде
1. ДА ЛИ СУ ЗЛОЧИНИ ИЗ ДРУГОГ СВЈЕТСКОГ РАТА МОГЛИ ПРЕД МСП – ВРЕМЕНСКА НАДЛЕЖНОСТ
Хрватска је још у јулу 1999. године тражила од Међународног суда правде (МСП) , највишег свјетског суда, да Србију прогласи кривом за геноцид који су, по њој, од 1991. до 1995. године починиле војне, полицијске и паравојне снаге под директном контролом СРЈ односно Србије. На то је Србија 2010. године узвратила противтужбом, тврдећи да је Хрватска у операцији „Олуја“ починила геноцид над Србима.
есто се, и у јавности и у струци, и прије и послије подношења поменутих узајамних тужби Хрватске и Србије, постављало питање зашто Срби, Јевреји и Роми никада нису тужили Хрватску за геноцид који је над њима извршен о[...]
Печат, 27. 3. 2026, Србоцид – Знак за брзо препознавање – Интервју са Др Владимиром Умељићем [Ажурирано]
Поводом објављивања књиге „Србоцид хрватске државе 1941-1945 – Крвави чвор српско-хрватских односа“ (Прометеј, Нови Сад) Србоцид је врло битан појам за брзо препознавање геноцида хрватске државе 1941-1945. над Србима, аналогно називима Холокауст у односу на геноцид над Јеврејима и Самударипен за геноцид над Ромима. Тај појам сам увео у… Српски меморијал, 26. 3. 2026, Миливоје Иванишевић: НАТО бомбардовање Републике Српске као узрок настанка избегличке популације
Тешко да је неко могао претпоставити да ће се на српски народ приликом распада Југославије сручити толико невоља и страдања. Скоро подједнако као и за време два претходна светска рата. Чак се јавило и више непријатељски расположених држава него раније у ослободилачким ратовима и устанцима богатој прошлости. Током двадесетог века, па… Политика, 10. 3. 2026, Саво Штрбац: Хрватска уклања гвоздена православна спомен-обележја са гробаља
Недавно, 21. фебруара, Епархија горњокарловачка на својој веб страници објавила вест о уклањању стотинак гвоздених православни крстова са старих гробаља на подручју Града Врбовског, што су пренели и скоро сви медији у региону. Представници локалне власти тврде да је крстове уклонила надлежна комунална служба, уз образложење да је реч о… Српски мемријал, 14. 1. 2026, Василије Ђ. Крестић: О Меморијалном центру српским жртвама геноцида
Ми још нисмо добили ни дан страдања и сећања нашег народа у геноциду, иако је о томе у Народној скупштини обављено пет гласања У „Политици“ објављеној уочи Нове године могли смо прочитати текст из којег смо сазнали да је патријарх Порфирије посетио Меморијални центар жртвама холокауста, који се налази на… Српски меморијал, 16. 11. 2024, Милан Кољанин: Злочини Бугарске у Србији 1915-1918 – Прилог истраживању бугарске окупације у Првом светском рату
АПСТРАКТ: На основу архивских истраживања и објављених историјских извора уз консултовање историографске литературе, представљене су основе бугарске окупационе управе у Србији и њен стратешки циљ бугаризовања освојеног подручја. Уништење значајног дела српског народа и насилна промена етничке структуре становништва на заузетој српској територији спровођени су током целе окупације. О томе… Вечерње новости, 29. 12. 2023, Документ немачког вође о нападу на Југославију стигао у Србију, у Влади чекају примопредају
ЧУВЕНА Хитлерова Директива 25, којом је 27. марта 1941. немачки фирер наредио нападе на краљевине Југославију и Грчку, а која је недавно купљена на „онлајн“ аукцији у САД – стигла је у Србију! Директиву је у Америци од аукцијске куће, на стотинак километара од Вашингтона, преузео наш дипломата на Светог…
Српски меморијал, 12. 12. 2023, Др Видоје Голубовић: Занемарени гробови српских јунака на Рaстовцу и Рожајама [Фото, Мапа]
Брдо Рaстовац крај манастира Ђурђеви ступови. У документу се наводи као војничко гробље. Документ носи бр. 505 од 21. јуна 1921. године. У потпису је Среско начелство Исток. Вероватно се ради о новембру и децембру 1915. године када се српска војска повлачила преко Албаније. У акту број 520 од 18.02.1921.…
Политикин забавник, 31. 10. 2015, Априлски рат: Кад је небо горело до последње бомбе [из Архиве]
Иако суочени, с пролећа 1941. године, с најмоћнијом ратном машинеријом у историји, наши ваздухопловци више пута силовито су узвратили непријатељу. Док се о ловцима понешто и сачувало у сећању, бомбардери су готово заборављени. Кошмарна недеља 6. априла 1941. године осванула је дивљачким нацистичким бомбардовањем Београда без претходне објаве рата, и… Вечерње новости, 21. 3. 2026, Беч се плашио ’Славеносрпске хронике‘: Библиотека Српске патријаришије објавила први том дела грофа Ђорђа Бранковића
ОБЈАВЉИВАЊЕМ „Славеносрпских хроника“ аустријског грофа и несуђеног српског деспота Ђорђа Бранковића на савременом српском, Библиотека Српске патријаршије је направила културни подвиг. Наиме, ова књига написана почетком 18. века била је у следећа два столећа библија националног препорода Срба. – Са благословом патријарха Порфирија пред читаоцима се најзад налази први том… Катера, СРНА, 5. 4. 2026, Невино страдали мјештани Челебића и Заваита након осам деценија добили спомен-таблу
На Градском стадиону у Фочи данас је освештана спомен-табла и служен парастос за четворицу мјештана Заваита и Челебића, које су на Савиндан 1946. године на том мјесту убиле партизанске власти. Као знак одмазде за погибију једног партизана на Заваиту, тада су без суђења убијени Крсто Матовић из Фалиша, Миле Стевановић… Политика, 5. 4. 2026, Бој на Чокешини – српски Термопили
Битка у којој су 303 српска јунака зауставила турску војску У манастиру Чокешина обележава се 222. годишњица једног од најпотреснијих и најзначајнијих догађаја Првог српског устанка Пре тачно 222 године 303 српска устаника заузела су бусију на брду Липовица и одлучила да спрече долазак Турака из Босне. Сви су изгинули,… Политика, 10. 2. 2026, Заповест Нићифора Дучића
Ове године се навршава 150 година од одлуке српске владе и кнеза Милана Обреновића да се крене у рат против турске царевине за ослобођење српских јужних територија које су биле језгро старе средњовековне српске државе. Био је то Први српско-турски рат, започет 1876. године. Донета је одлука да се образују… Курир, 4. 4. 2026, Преминуо Маринко Бјелица: Сам сам откопао гроб и сахранио сину главу [ФБ]
Маринко Бјелица, борац и отац, преминуо је у 80. години. Његова животна прича сведочи о тешким губицима током рата у Босни и Херцеговини. У Трнову је преминуо Маринко Бјелица, човек чија је животна прича деценијама сведочила о једној од најтежих породичних трагедија из периода рата у Босни и Херцеговини. Према… Политика, 31. 3. 2026, Саво Штрбац: Злочин на Туловим гредама
Почетком ове године почео сам интензивније радити на новој књизи Досиjе Велебит, у којој сам планирао да обрадим злочине почињене на овој планини у грађанском рату деведесетих на основу података које је прикупио Веритас. Први злочин на овој планини у третираном периоду је убиство цивила Васиља Гагића, Србина из обровачког… Не заборављамо – Памтимо
Вечерње новости, 2. 9. 2013, Остоја Милисављевић: Планови фратра Бркана
Удовице би се удале, наравно за католика, јер Срба близу нема. Младе удовице удати за католике да би рађале Хрвате
ТЕК после извршеног терора над Србима и убијања 2.300 мушкараца, жена и деце и клања 60 школске деце у школи заједно са њиховим учитељима фебруара-марта 1942. године, Срби из Бања Луке и околних села прешли су из православља у католичанство. „Ово прелажење вршено је искључиво попуњавњем одређених формулара. Никаквих канонских обреда није било“ (по изјави Станислава Божића из Бања Луке, 17. децембра 1943. године).
Виктор Новак каже да за акцију католичења даје ванредну илустрациј[...]
Светигора, 23. 7. 2024, Упокојио се Патријарх српски Варнава (Росић) – свештеноисповједник и свештеномученик - На данашњи дан
Патријарх Варнава (световно: Петар Росић) рођен је у Пљевљима (Стара Херцеговина – данашња Црна Гора) 29. августа/10. септембра 1880. године од оца Ђорђа и мајке Крсмане, рођене Пејатовић. Крштен је у цркви Манастира Света Тројица. Основну школу завршио је у Пљевљима, а богословско-учитељску у Призрену 1899. године. Након шест година завршио је Духовну академију у Петрограду (Русија). Од Епископа Сергија, ректора Академије, примио је монашки чин 30. априла 1905. године, чин јерођакона 6. маја и јеромонаха 6. јуна исте године.
Током друге половине 1905. године јеромонах Варнава отпутовао је [...]
Вечерње новости, 1. 10. 2023, ХРАБРИ, ДИСЦИПЛИНОВАНИ И ИЗДРЖЉИВИ: Европске и америчке извештаче српски војници пленили својим родољубљем
ЕВРОПА би се сетила Срба и њихових ратничких способности кад год је требало вадити кестење из ватре на Балкану.
Француски путописац Рене Мије анализирао је српску војску током ослободилачких ратова 1876-1878. године.
- Ја не држим Србе за велике тактичаре. Али они знају да пате и да ћуте. Ја сам их видео непомичне и ћутљиве под кишом, читавих дана, без шињела, а често и без хлеба. Ни најмањи жагор се не подиже. После сам их виђао у болницама, подносећи операције мирном постојаношћу, са цигаретом у устима, док им је лице било упало и црне очи увећане; оне, једине живе, окретаху се према небу [...]
Вечерње новости, 21.3.2017, ИСПОВЕСТ СРПКИЊЕ У заточеништву муслиманске војске провела 322 дана: Такмичили се ко ће више да ме бије
Нина Ш. РАДИЋ | 21. март 2017. 22:02
Божица Рајилић Живковић једва преживела свакодневна мучења и батине
НЕ СЛУТЕЋИ да ћу да преживим дан, крваве коже и полусвесна, дозивала сам Бога, покушавала последњи пут да изговорим наглас Оченаш. Педесет пута започињала сам молитву, али нисам стизала ни до средине а камоли до краја. Молила сам Бога да ме прими у своје наручје... - кроз јецај, али и са достојанственом дозом одважности, започиње своју исповест, за "Новости", Божица Рајилић Живковић, једна од хиљада српских жена заточених и мучених током рата у БиХ, а данас председник Удружења жртав[...]
![Вечерње новости, 3. 5. 2016, Перо Симић: Узалудне наде логораша [из Архиве]](https://www.srpski-memorijal.rs/wp-content/plugins/special-recent-posts/cache/srpthumb-p31358-350x200-no.jpg)
Вечерње новости, 3. 5. 2016, Перо Симић: Узалудне наде логораша [из Архиве]
Обећање јасеновачким заточеницима да ће их ускоро ослободити и спасти од усташког ножа, Тито и његови борци нису испунили, иако је логор чувало само 1.500 Павелићевих бојника
МЕЂУ бројним поздравним телеграмима које су већници Титовог АВНОЈ-а крајем 1943. послали из Јајца, био је и онај који је упућен „заточеницима фашистичких тамница и логора“ у поробљеној Југославији.
Већ у првој реченици овог документа направљен је превид. Речено је да се АВНОЈ обраћа оним Југословенима који су „пали у тамнице и концентрационе логоре њемачких злочинаца и њихових усташких и четничких судионика“, а четници [...]
