За сећање на страдале претке, или насушна српска потреба
Непосредан повод иницијативe за оснивање Друштва за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је чињеница да је у прошлом, двадесетом, веку српски народ имао неколико наметнутих веома тешких ослободилачих и одбрамдбених оружаних сукоба и у тим сукобима претрпео је огромне људске губитке.
Милиони наших сународника су током тог раздобља избрисани из спискова живих, али до данас нису унети у спискове мртвих. Ово је покушај да коначно, колико је то сада могуће, сачинимо те спискове и са њима изађемо пред домаћу и страну јавност. Сигурно је да тим пре свега хуманим послом много каснимо, али још више ћемо каснити ако опет нађемо разлог да све то одгодимо за неко повољније време. Ми данас живи Срби, и наша генерација, желимо да одужимо велики дуг према многим генерацијама својих недужних покојника. То је наша наслеђена људска обавеза која је из разних околности стално одлагана.
Друштво за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је у првом реду израз воље грађана да сами личним ангажовањем, властитим радом и средствима подигну у Београду на репрезентативној локацији Меморијални центар посвећен својим страдалим прецима. Свакако, тиме се у овом подухвату не искључује ангажовање и непосредно учешће државе... Цео текст мисије Српског меморијалa: За сећање на страдале преке, или насушна српска потреба.
Српски меморијал
Миливоје Иванишевић: Трећи мировни уговор у истом веку – или: Дејтон 1995.
„Дејтонски мировни споразум двадесет година послије“, Академија наука и умјетности Републике Српске, зборник радова, књига XI , Одјељење друштвених наука, књига 35, Бања Лука, 2016.
Јово Бајић: Библиографија о геноциду над српским народом, 2017.
Библиографија садржи преко 2000 наслова и подељена је на три основне тематске целине:
- Први светски рат,
- Други светски рат,
- Оружани сукоби и Нато агресија 1991–1995. годинe.
Логори за Србе у Аустроугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Људски губици српског народа у 2. светском рату
Преко мртвих предака знамо ко смо, шта смо и одакле смо. Они одређују нашу свест о припадности национу и вери и уче нас слободи, чојству, јунаштву. Бранећи те вредности и Срби су гинули или су их други због тога убијали – каже Штрбац.
Логори за Србе у Бугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Обележје жртвама усташа на Сајмишту?
Да би овај монументални споменик никао, требало би што пре одредити његов садржај, прикупити документацију, направити пројекат и одредити начин прикупљања средстава – рекао је Матановић.
Зашто „Српски меморијал“?
Миливоје ИВАНИШЕВИЋ: Реч о Сарајеву
(Миливоје Иванишевић, Драгана Грчић-Гавриловић: „Геноцид над Србима - Сарајево 1992-1995. Сведочења преживелих логораша“)
Геноцид над Србима у Сарајеву и грађански рат у Босни и Херцеговини започео је 1. марта 1992. у недељу када су у центру Сарајева муслимански екстремисти с улице отворено пуцали на српску цркву и сватове. Том приликом су убили старог свата Николу Гардовића, само зато што је србин и хришћанин. То је био знак за општи напад на Србе, а Сарајево је претворено у највећи концентрациони логор после Другог светског рата у коме су муслимани убили 7019 Срба, што је знатно више него што их је за време Другог светског рата убио познати крволок, Хрват Анте Павелић. У току истог ме[...]
Академик Василије Ђ. Крестић: О геноцидности хрватске политике
У науци је добро познато да је свуда у свету, где је долазило до масовне деструкције имена неке нације, то био знак за физички напад на ту нацију, да је то било јавно жигосање и упирање прстом на оне који су сметали и које је, нимало бираним средствима, требало одстранити из средине у којој су били непожељни. Деструкција српског имена у Хрватској увек је била праћена непрестаним јавним истицањем да су Срби издајници, да су реметилачки чинилац хрватског друштва и хрватске политике, да су „народна неприлика“, „да Хрвати нису српска браћа, јер су Срби браћа са псима“, да су хајдучки и разбојнички народ, да су византијски препредени и лукави и да је „Српство опасно по својим мислима и по свом ра[...]
Саво Штрбац: Логор Јасеновац пред Међународним судом правде
1. ДА ЛИ СУ ЗЛОЧИНИ ИЗ ДРУГОГ СВЈЕТСКОГ РАТА МОГЛИ ПРЕД МСП – ВРЕМЕНСКА НАДЛЕЖНОСТ
Хрватска је још у јулу 1999. године тражила од Међународног суда правде (МСП) , највишег свјетског суда, да Србију прогласи кривом за геноцид који су, по њој, од 1991. до 1995. године починиле војне, полицијске и паравојне снаге под директном контролом СРЈ односно Србије. На то је Србија 2010. године узвратила противтужбом, тврдећи да је Хрватска у операцији „Олуја“ починила геноцид над Србима.
есто се, и у јавности и у струци, и прије и послије подношења поменутих узајамних тужби Хрватске и Србије, постављало питање зашто Срби, Јевреји и Роми никада нису тужили Хрватску за геноцид који је над њима извршен о[...]
Искра, 12. 2. 2026, Владимир Умељић: Шта показује огледало?
Постоји један психички поремећај, познат у медицини односно психологији/психијатрији, под именом дисморфофобија, при коме човек осећа страх да више неће себе препознати у огледалу. То указује на огроман раскорак између тела, чији одраз се по природи ствари једино рефлектује у огледалу и душе, која је на путу да нестане (класичан… СРНА, 16. 1. 2026, Скелани – Посљедњи трзаји муслиманских злочиначких подухвата у сребреничком крају
Скелани су представљали посљедње трзаје злочиначких подухвата муслимана у сребреничком крају, покренуте у намјери да се простор трајно етнички очисти од Срба и створи исламска република на Балкану, изјавио је Срни директор Центра за истраживање ратних злочина над Србима у 20. вијеку Миливоје Иванишевић и нагласио да то потврђују документи… Српски мемријал, 14. 1. 2026, Василије Ђ. Крестић: О Меморијалном центру српским жртвама геноцида
Ми још нисмо добили ни дан страдања и сећања нашег народа у геноциду, иако је о томе у Народној скупштини обављено пет гласања У „Политици“ објављеној уочи Нове године могли смо прочитати текст из којег смо сазнали да је патријарх Порфирије посетио Меморијални центар жртвама холокауста, који се налази на… Политика, 3. 1. 2026, Потресна сећања професора Чикарића прилог за историју страдања Срба [In memoriam]
Хрватска Дубица, Козарска Дубица – Смрћу проф. др Слободана Чикарића, чувеног српског онколога, (19. децембра 2025. године) у његовом родном крају, у Хрватској и Козарској Дубици, у два града, и две државе које дели река Уна, оживљене су његове приче о усташким зверствима и масовном страдању Срба у Другом светском… Политика, 25. 12. 2025, Саво Штрбац: Зашто сам гледао и како сам видео серију „Тврђава”
Неподељено је мишљење да је серија „Тврђава” у целом региону изазвала велико интересовање и постала прави телевизијски хит. И ја сам је у целости одгледао. Гледао сам је и као директни учесник ратних догађаја које третира серија и као активиста, који преко Документационо-информативног центра „Веритас” још прикупља податке и информације… Вечерње новости, 6. 3. 2017, Новица Пешић: Топлички устанак: Позив на тотално истребљење Срба [из Архиве, In memoriam]
Сви натписи на јавним местима, књиге и други писани материјали били су на бугарском језику. Све српске школе су затворене, а наставно особље отпуштено, убијено или депортовано Препрека остваривању великобугарских циљева била је снажно национално осећање српског народа, дефинитивно довршено још у 19. веку. Да би га сломио бугарски окупатор… Српски меморијал, 16. 11. 2024, Милан Кољанин: Злочини Бугарске у Србији 1915-1918 – Прилог истраживању бугарске окупације у Првом светском рату
АПСТРАКТ: На основу архивских истраживања и објављених историјских извора уз консултовање историографске литературе, представљене су основе бугарске окупационе управе у Србији и њен стратешки циљ бугаризовања освојеног подручја. Уништење значајног дела српског народа и насилна промена етничке структуре становништва на заузетој српској територији спровођени су током целе окупације. О томе… Српски меморијал, 12. 12. 2023, Др Видоје Голубовић: Занемарени гробови српских јунака на Рaстовцу и Рожајама [Фото, Мапа]
Брдо Рaстовац крај манастира Ђурђеви ступови. У документу се наводи као војничко гробље. Документ носи бр. 505 од 21. јуна 1921. године. У потпису је Среско начелство Исток. Вероватно се ради о новембру и децембру 1915. године када се српска војска повлачила преко Албаније. У акту број 520 од 18.02.1921.…
Печат, 13. 2. 2026, Божидар Зечевић: Западна граница православља – покретна слика вечности
Поводом тетралогије о далматинским манастирима Крка, Крупа, Драговић, Канонизација, аутора и редитеља Миљана Гогића, продукција „Новости“ , Србија, 2025. Колико покретна слика може да утиче на евокацију стварности из сасвим недавне прошлости, али и из миленијумског памћења целог једног народа, показала је недавно емитована тв серија Тврђава о голготи српског… РТС, 24. 2. 2026, Напади на српске светиње на КиМ – између физичког разарања и ревизије историје [Видео]
Историчарка уметности Јасмина Ћирић рекла је за РТС да најновији напади на цркве и верске објекте на КиМ јесу нови, али је тактика која се примењује на терену стара и добро позната. Објаснила је шта значи „албанизовање“ и „косоваризовање“ културне баштине. Иако су поједини споменици под заштитом Унеска, професорка сматра… СРНА, 25. 2. 2026, Навршиле се 34 године од монструозног убиства породице Радосављевић у Дарувару
Навршиле су се 34 године од убиства четворочлане српске породице Радосављевић у Дарувару коју је ликвидирао хрватски војни полицајац само зато што су двоје дјеце и њихови родитељи били Срби, а потом њихова тијела разнио експлозивом. Информационо-документациони центар „Веритас“ подсјетио је да је 25. фебруара 1992. године у Дарувару припадник… Искра, 9. 2. 2026, Владимир Умељић: Косово и Метохија (30 година касније)
Ох, ох, ох, горко уви мње! Ћути страх и беда тогда беше; Матер од чедех раздвајаху, А от оца сина; Младе робљаху А старе секаху и дављаху… Уви мње, љуте туге… Того пролећа Патријарх Арсеније Чарнојевић Из Пећи даде сја бегу уз Дунав за Немцем С неколико владика земље српске… РТ Балкан, 17. 2. 2026, Зоран Шапоњић: Срби са севера Космета на годишњицу ’независности‘: Шта нам се то догодило?
Оно што су тада наумили, данас остварују са пуном помоћи оних који су овде дошли, наводно да нас заштите, да спрече етничко чишћење, каже за РТ Балкан један Србин из Северне Митровице „Било је 17. фебруара пре 18 година тешко, али је данас много теже и биће све горе и… Комисија за нестала лица, 24. 2. 2026, Преузети посмртни остаци још једне жртве рата
У складу са потписаним Протоколом о сарадњи у тражењу несталих лица између Владе Републике Србије и Вијећа министара Босне и Херцеговине и Радним правилима и процедурама, на граничном прелазу Сремска Рача – Рача, Комисија за нестала лица Владе Републике Србије је од Института за нестале особе Босне и Херцеговине преузела… Не заборављамо – Памтимо
![Вечерње новости, 4. 8. 2024, У дубини Крфа чује се српска труба: Између четири милиона стабала маслине живе чудесне приче о распећу и васкрсу народа и војске у Великом рату [Мапа]](https://www.srpski-memorijal.rs/wp-content/plugins/special-recent-posts/cache/srpthumb-p21604-350x200-no.jpg)
Вечерње новости, 4. 8. 2024, У дубини Крфа чује се српска труба: Између четири милиона стабала маслине живе чудесне приче о распећу и васкрсу народа и војске у Великом рату [Мапа]
У летњој поподневној вреви села Бенитсес на Крфу рођени Београђанин Жељко Поповић руком је показивао на кућу у самом срцу локалног шеталишта, објашњавајући да је на спрату с чела једноспратне камене зграде испред нас живео српски војвода Степа Степановић око три месеца, од јануара до априла 1916.
Онда је Жељко казао: “Идемо даље” и наредних пет минута док нисмо стигли до следеће тачке причао је:
– Српска армија је по искрцавању на Крф јануара 1916. била смештена у шест војничких логора, а српске избеглице цивили у четири. Две дивизије Прве армије су биле смештене у Ипсосу (Моравска) и у Гуви[...]
![Печат, 16-23. 9. 2022, Неславна југословенска прича - Усташе, а не Немци, одговорни за 95 одсто жртава – Стево Лапчевић [Интервју]](https://www.srpski-memorijal.rs/wp-content/plugins/special-recent-posts/cache/srpthumb-p19110-350x200-no.jpg)
Печат, 16-23. 9. 2022, Неславна југословенска прича - Усташе, а не Немци, одговорни за 95 одсто жртава – Стево Лапчевић [Интервју]
У Сремској Митровици отворена је изложба „Народ, жртва злочина“, поводом 80 година од „акције Виктора Томића“, тек једног таласа насиља НДХ. наш саговорник, докторанд политикологије, запослен у Музеју Срема један је од аутора изложбе
Стево Лапчевић је истраживачки рад о геноциду у Срему отпочео серијом новинских и публицистичких чланака, објављених у Сремским новинама, на интернет-порталу Стање ствари и другде. Писао је о масакру у селу Лежимир, који су крајем новембра 1943. године починиле немачке снаге у сеоској цркви, страдању Српске цркве на овом подручју и посебно опсежно о националним о[...]
Медија центар Одбрана, 29.10.2021, Представљени Зборници о страдању српског народа у НДХ
У Дому Војске Србије јавности су представљени зборници „Седма међународна конференција о Јасеновцу“ и „О злочинима НДХ у Гламочу, Грахову, Ливну, Дувну и Купресу“, у којима су сабрани бројни радови, саопштења и документа која сведоче о геноциду над српским народом и злочинима које је над Србима, Јеврејима и Ромима починила НДХ у Другом светском рату.
Удружење тридесетак универзитетских професора Јасеновац - Доња Градина већ 20 година настоји да, на основу историјских чињеница, постојећих и нових научних истраживања, свету представи истину о многобројним злочинима у НДХ и сачува сећање на жр[...]
Политика, 7. 5. 2022, ПРИЧЕ ИЗ ВЕЛИКОГ РАТА: Ђурђевски уранак на Крфу 1916.
Из крпежи тек умрлог српског војника, испало је непослато писмо:„Драга мајка Милосава, да ти се јавим да сам здрав, што и вама желим...”
Чачак – Где нас затече празник младости и чаролијских душевних узбуђења? Сећамо се Србије: воћe већ обарало и понело, никла пшеница, олистали шевари. Бусен набрекао од свежине, ливаде прошарали љутић и каћунак, а у густишу од дивље руже и купине збринули гнездо жутогруде потравке и славуји – приповеда чачански књижевник, дипломата и официр Радоје Јанковић, сведок Ђурђевског уранка на Крфу 1916.
И вели, збирајући сећања мало доцније...
Благи обичаји п[...]
Политика: Престоница џихада у Европи - Геноцид над Србима у Сарајеву (1)
Миливоје Иванишевић, Драгана Грчић Гавриловић
Миливоје Иванишевић покренуо је 1992. године прва истраживања о злочинима извршеним над припадницима српског народа током оружаних сукоба у БиХ, с намером да се утврди стваран обим српских страдања, попишу имена убијених и евидентирају и евидентирају разорена насеља. То је у српској историји пуној ратова и буна први успешан покушај да се још током рата попишу жртве. Аутор је књига „Хроника нашег гробља“, „Велике обмане“, „Изгон Срба из БиХ 1992-1995“, „Књига мртвих Срба 1992-1995, општина Горажде, Вишеград, Фоча, Чајниче и Рудо“, „Сребреница ју[...]
