За сећање на страдале претке, или насушна српска потреба
Непосредан повод иницијативe за оснивање Друштва за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је чињеница да је у прошлом, двадесетом, веку српски народ имао неколико наметнутих веома тешких ослободилачих и одбрамдбених оружаних сукоба и у тим сукобима претрпео је огромне људске губитке.
Милиони наших сународника су током тог раздобља избрисани из спискова живих, али до данас нису унети у спискове мртвих. Ово је покушај да коначно, колико је то сада могуће, сачинимо те спискове и са њима изађемо пред домаћу и страну јавност. Сигурно је да тим пре свега хуманим послом много каснимо, али још више ћемо каснити ако опет нађемо разлог да све то одгодимо за неко повољније време. Ми данас живи Срби, и наша генерација, желимо да одужимо велики дуг према многим генерацијама својих недужних покојника. То је наша наслеђена људска обавеза која је из разних околности стално одлагана.
Друштво за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је у првом реду израз воље грађана да сами личним ангажовањем, властитим радом и средствима подигну у Београду на репрезентативној локацији Меморијални центар посвећен својим страдалим прецима. Свакако, тиме се у овом подухвату не искључује ангажовање и непосредно учешће државе... Цео текст мисије Српског меморијалa: За сећање на страдале преке, или насушна српска потреба.
Српски меморијал
Миливоје Иванишевић: Трећи мировни уговор у истом веку – или: Дејтон 1995.
„Дејтонски мировни споразум двадесет година послије“, Академија наука и умјетности Републике Српске, зборник радова, књига XI , Одјељење друштвених наука, књига 35, Бања Лука, 2016.
Јово Бајић: Библиографија о геноциду над српским народом, 2017.
Библиографија садржи преко 2000 наслова и подељена је на три основне тематске целине:
- Први светски рат,
- Други светски рат,
- Оружани сукоби и Нато агресија 1991–1995. годинe.
Логори за Србе у Аустроугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Људски губици српског народа у 2. светском рату
Преко мртвих предака знамо ко смо, шта смо и одакле смо. Они одређују нашу свест о припадности национу и вери и уче нас слободи, чојству, јунаштву. Бранећи те вредности и Срби су гинули или су их други због тога убијали – каже Штрбац.
Логори за Србе у Бугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Обележје жртвама усташа на Сајмишту?
Да би овај монументални споменик никао, требало би што пре одредити његов садржај, прикупити документацију, направити пројекат и одредити начин прикупљања средстава – рекао је Матановић.
Зашто „Српски меморијал“?
Миливоје ИВАНИШЕВИЋ: Реч о Сарајеву
(Миливоје Иванишевић, Драгана Грчић-Гавриловић: „Геноцид над Србима - Сарајево 1992-1995. Сведочења преживелих логораша“)
Геноцид над Србима у Сарајеву и грађански рат у Босни и Херцеговини започео је 1. марта 1992. у недељу када су у центру Сарајева муслимански екстремисти с улице отворено пуцали на српску цркву и сватове. Том приликом су убили старог свата Николу Гардовића, само зато што је србин и хришћанин. То је био знак за општи напад на Србе, а Сарајево је претворено у највећи концентрациони логор после Другог светског рата у коме су муслимани убили 7019 Срба, што је знатно више него што их је за време Другог светског рата убио познати крволок, Хрват Анте Павелић. У току истог ме[...]
Академик Василије Ђ. Крестић: О геноцидности хрватске политике
У науци је добро познато да је свуда у свету, где је долазило до масовне деструкције имена неке нације, то био знак за физички напад на ту нацију, да је то било јавно жигосање и упирање прстом на оне који су сметали и које је, нимало бираним средствима, требало одстранити из средине у којој су били непожељни. Деструкција српског имена у Хрватској увек је била праћена непрестаним јавним истицањем да су Срби издајници, да су реметилачки чинилац хрватског друштва и хрватске политике, да су „народна неприлика“, „да Хрвати нису српска браћа, јер су Срби браћа са псима“, да су хајдучки и разбојнички народ, да су византијски препредени и лукави и да је „Српство опасно по својим мислима и по свом ра[...]
Саво Штрбац: Логор Јасеновац пред Међународним судом правде
1. ДА ЛИ СУ ЗЛОЧИНИ ИЗ ДРУГОГ СВЈЕТСКОГ РАТА МОГЛИ ПРЕД МСП – ВРЕМЕНСКА НАДЛЕЖНОСТ
Хрватска је још у јулу 1999. године тражила од Међународног суда правде (МСП) , највишег свјетског суда, да Србију прогласи кривом за геноцид који су, по њој, од 1991. до 1995. године починиле војне, полицијске и паравојне снаге под директном контролом СРЈ односно Србије. На то је Србија 2010. године узвратила противтужбом, тврдећи да је Хрватска у операцији „Олуја“ починила геноцид над Србима.
есто се, и у јавности и у струци, и прије и послије подношења поменутих узајамних тужби Хрватске и Србије, постављало питање зашто Срби, Јевреји и Роми никада нису тужили Хрватску за геноцид који је над њима извршен о[...]
Политика, 31. 3. 2026, Саво Штрбац: Злочин на Туловим гредама
Почетком ове године почео сам интензивније радити на новој књизи Досиjе Велебит, у којој сам планирао да обрадим злочине почињене на овој планини у грађанском рату деведесетих на основу података које је прикупио Веритас. Први злочин на овој планини у третираном периоду је убиство цивила Васиља Гагића, Србина из обровачког… Печат, 27. 3. 2026, Србоцид – Знак за брзо препознавање – Интервју са Др Владимиром Умељићем [Ажурирано]
Поводом објављивања књиге „Србоцид хрватске државе 1941-1945 – Крвави чвор српско-хрватских односа“ (Прометеј, Нови Сад) Србоцид је врло битан појам за брзо препознавање геноцида хрватске државе 1941-1945. над Србима, аналогно називима Холокауст у односу на геноцид над Јеврејима и Самударипен за геноцид над Ромима. Тај појам сам увео у… Српски меморијал, 26. 3. 2026, Миливоје Иванишевић: НАТО бомбардовање Републике Српске као узрок настанка избегличке популације
Тешко да је неко могао претпоставити да ће се на српски народ приликом распада Југославије сручити толико невоља и страдања. Скоро подједнако као и за време два претходна светска рата. Чак се јавило и више непријатељски расположених држава него раније у ослободилачким ратовима и устанцима богатој прошлости. Током двадесетог века, па… Српски мемријал, 14. 1. 2026, Василије Ђ. Крестић: О Меморијалном центру српским жртвама геноцида
Ми још нисмо добили ни дан страдања и сећања нашег народа у геноциду, иако је о томе у Народној скупштини обављено пет гласања У „Политици“ објављеној уочи Нове године могли смо прочитати текст из којег смо сазнали да је патријарх Порфирије посетио Меморијални центар жртвама холокауста, који се налази на… Српски меморијал, 16. 11. 2024, Милан Кољанин: Злочини Бугарске у Србији 1915-1918 – Прилог истраживању бугарске окупације у Првом светском рату
АПСТРАКТ: На основу архивских истраживања и објављених историјских извора уз консултовање историографске литературе, представљене су основе бугарске окупационе управе у Србији и њен стратешки циљ бугаризовања освојеног подручја. Уништење значајног дела српског народа и насилна промена етничке структуре становништва на заузетој српској територији спровођени су током целе окупације. О томе… Српски меморијал, 12. 12. 2023, Др Видоје Голубовић: Занемарени гробови српских јунака на Рaстовцу и Рожајама [Фото, Мапа]
Брдо Рaстовац крај манастира Ђурђеви ступови. У документу се наводи као војничко гробље. Документ носи бр. 505 од 21. јуна 1921. године. У потпису је Среско начелство Исток. Вероватно се ради о новембру и децембру 1915. године када се српска војска повлачила преко Албаније. У акту број 520 од 18.02.1921.…
Српска телевизија УСА, Чикаго, 15. 6. 2017, Априлски рат: Синиша Мијатовић – ПИТАЊЕ ЧАСТИ, авијација у Другом светском рату [из Архиве]
У спасавању еропске цивилизације за њих је било питање части да у томе помогну свим својим снагама, ма како незнатна била та њихова снага и моћ. У (Доњем) Ораховцу, месташцету у крајњем углу бококоторског залива, рано јутро 16. априла 1941. било је живо. Техничко особље завршавало је припрему групе хидроплана… Политикин забавник, 31. 10. 2015, Априлски рат: Кад је небо горело до последње бомбе [из Архиве]
Иако суочени, с пролећа 1941. године, с најмоћнијом ратном машинеријом у историји, наши ваздухопловци више пута силовито су узвратили непријатељу. Док се о ловцима понешто и сачувало у сећању, бомбардери су готово заборављени. Кошмарна недеља 6. априла 1941. године осванула је дивљачким нацистичким бомбардовањем Београда без претходне објаве рата, и… Политика, 15. 4. 2026, Саво Штрбац: Мистериозна смрт у Карину из времена “Олује”
’Веритас‘ је пре неки дан дошао у посед пресуде Високог казненог суда РХ од 2. децембра 2025, којом је потврђена првостепена пресуда Жупанијског суда у Задру од 17. децембра 2024, којом је Стеван Лакић (1968) ослобођен оптужбе „да је почетком августа 1995. у Карину Горњем, општина Крушево, засеок Лакићи, када… Политика, 15. 4. 2026, Највеће страдање Срба у историји
Књига „Србоцид хрватске државе 1941–1945“ Владимир Умељић се бави ужасима које је претрпео српски народ на подручју НДХ У Библиотеци града Београда представљена је књига „Србоцид хрватске државе 1941–1945“ Владимира Умељића, у издању новосадског „Прометеја“, а у разговору су поред аутора учествовали и издавач Зоран Колунџија и др Софија Божић,… Глас Српске, 18. 4. 2026, Стравични записи о усташким звјерствима: Кад крв кључа из земље [На данашњи дан]
– У току нашег боравка у жици нисмо имали никаквог заклона од сунца и кише, нити смо имали било какве хране. Прву ноћ смо провели без имало воде, тек нам је у 10 сати ујутро довезена цистерна мутне воде са Саве до капије ограде у којој смо били. Око подне… Ravnoplov, 18. 4. 2019, Априлско страдање Сомбораца 1941. године [из Архиве] ФБ
У три наврата грађани Сомбора били су, током Другог светског рата, жртве сурових прогона. У априлу 1941. године, након уласка окупационих трупа Хортијеве Мађарске, страдало је претежно српско становништво. У априлу 1944. г. мађарске власти су депортовале преко хиљаду сомборских Јевреја, од којих је већина пострадала у немачким концентрационим логорима.… Политика, 23. 2. 2026, Сарајевска школа и даље носи име сарадника нациста – реаговања
Ни странке левице које су критиковале претходну власт због именовања школе по Мустафи Бусулаџићу не успевају да установи врате стари назив Властима у Сарајеву ни под притиском дела јавности, као ни ранијим упозорењима израелских дипломата, никако не успева да преименују једну сарајевску школу, пре неколико година названу по Мустафи… Спутњик, 13. 4. 2026, Мрачни документ Сарајева: Не могу да сакрију доказе да је Алијина војска рушила српске цркве [Видео, ФБ]
Више од 300 верских православних објеката је срушено за време рата деведесетих од стране Армије БиХ и недопустиво је да се документ којим се то негира потписује у срцу исламске верске институције, јер постоје многобројни долази који говоре супротно, каже за Спутњик Ђорђе Радовановић из Одбора за заштиту Срба на… Не заборављамо – Памтимо
![Вечерње новости, 1. 3. 2024, Злочини усташа закопани због братства и јединства: Истраживање судбине 50.000 Сремаца у Другом светском рату [из Архиве]](https://www.srpski-memorijal.rs/wp-content/plugins/special-recent-posts/cache/srpthumb-p26832-350x200-no.jpg)
Вечерње новости, 1. 3. 2024, Злочини усташа закопани због братства и јединства: Истраживање судбине 50.000 Сремаца у Другом светском рату [из Архиве]
Озна запленила документе о Јасеновцу до којих је дошао мој отац - сећа се др Јован Бабић
Ако се не заборави, истина никада не умире. А др Јован Бабић (80), лекар радиолог и професор Медицинског факултета у Новом Саду, никада није заборавио како су фебруара 1947. године, када је био седмогодишњак, у његову породичну кућу у Шиду банули официри Озне. Одвели су његовог оца Душана и однели сав материјал који је он, као председник послератне Комисије за испитивање злочина усташа и нациста, до тада прикупио у сремским селима, али и у Јасеновцу.
Душанов доказни материјал о жртвама и злочинцима ознаш[...]
![Вести, 22. 8. 2023, Српске ратнике прекрио заборав [Мапа]](https://www.srpski-memorijal.rs/wp-content/plugins/special-recent-posts/cache/srpthumb-p15994-350x200-no.jpg)
Вести, 22. 8. 2023, Српске ратнике прекрио заборав [Мапа]
На Војном меморијалу Горње католичко гробље Регензбург у Баварској, средином августа је одржана комеморација поводом 80 година од првог савезничког бомбардовања овог дела Немачке у Другом светском рату, када је страдало 400 људи, махом цивила.
Овом догађају присуствовао је и генерални конзул Србије у Минхену Божидар Вучуровић који је венац на коме је златним словима исписано: “Славом овенчаним прецима” положио у Алеју у којој су сахрањени и српски ратници.
– Реч је о 20 припадника некадашње Југословенске краљевске војске. Сви су били заробљени и транспортовани у неки од војних логора.
Мемор[...]
![РТРС, Глас Српске, Срна, 6. 9. 2025, Подгорија, Мркоњић Град: Служен парастос српским страдалницима у Другом свјетском рату [Мапа]](https://www.srpski-memorijal.rs/wp-content/plugins/special-recent-posts/cache/srpthumb-p29648-350x200-no.jpg)
РТРС, Глас Српске, Срна, 6. 9. 2025, Подгорија, Мркоњић Град: Служен парастос српским страдалницима у Другом свјетском рату [Мапа]
У мјесту Подгорија код Мркоњић Града данас је служен парастос за 204 српске жртве из овог села, које су усташке хорде мучиле и убиле на данашњи дан 1941. године.
Душко Милетић из Борачке организације Мркоњић Град рекао је да су на овом стратишту из Другог свјетског рата усташе на превару скупиле народ, који је био већ у збјегу.
- Рекли су им да ће добиити одређене повласттице и дозволе кад се окупе, а онда су почели звјерски да муче и у шталама спаљују жене, дјецу и старце. На мјесту гдје је данас споменик убијено је 105 људи. Из масе су издвојили 82 способна момка, вјероватно бојећи се[...]
Политика, 6. 9. 2023, Момчило Павловић: Шести септембар 1944 – трагедија Лесковца
Савезнички бомбардери су изнад циља били у 12 сати и 18 минута и за свега неколико минута сручили су на град бомбе са висине од око 7.000 метара
У бурној историји Лесковца и околине не постоји трагичнији дан од среде, 6 септембра 1944. Тога сунчаног дана нешто после 12 часова, за свега петнаестак минута, четири групе америчких бомбардера Б-27 са безбедне висине избацило је бомбе изнад задатог циља. И док су се авиони као светле тачке на небу спокојно удаљавали, остаци Лесковца лежали су у густом диму, језицима пламенова и густој прашини. Под рушевинама био је и велики број страдалих цивила.[...]
Блиц, 1.12.2019, Једини живи сведок операције Халијард Деда Драго: За два дана направили писту и спасли америчке пилоте
У акцији спасавања савезничких пилота 1944. године, названој "Ваздушни мост", из Србије је у организацији Југословенске војске евакуисано преко 500 углавном америчких пилота.
Највећи број је евакуисан са импровизованог аеродрома у селу Прањани код Чачка, али је мало познато да је тридесетак пилота и официра евакуисано из коцељевачког краја. Једини живи сведок, Драгутин Ашковић, не дозвољава да се та прича заборави.
Тог септембра Драгутин Ашковић имао је 23 године. Данас, у 98. одлично се сећа како је као командант четничког вода у Свилеуви наредио својим омладинцима да у њиви обраслој шу[...]
