За сећање на страдале претке, или насушна српска потреба
Непосредан повод иницијативe за оснивање Друштва за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је чињеница да је у прошлом, двадесетом, веку српски народ имао неколико наметнутих веома тешких ослободилачих и одбрамдбених оружаних сукоба и у тим сукобима претрпео је огромне људске губитке.
Милиони наших сународника су током тог раздобља избрисани из спискова живих, али до данас нису унети у спискове мртвих. Ово је покушај да коначно, колико је то сада могуће, сачинимо те спискове и са њима изађемо пред домаћу и страну јавност. Сигурно је да тим пре свега хуманим послом много каснимо, али још више ћемо каснити ако опет нађемо разлог да све то одгодимо за неко повољније време. Ми данас живи Срби, и наша генерација, желимо да одужимо велики дуг према многим генерацијама својих недужних покојника. То је наша наслеђена људска обавеза која је из разних околности стално одлагана.
Друштво за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је у првом реду израз воље грађана да сами личним ангажовањем, властитим радом и средствима подигну у Београду на репрезентативној локацији Меморијални центар посвећен својим страдалим прецима. Свакако, тиме се у овом подухвату не искључује ангажовање и непосредно учешће државе... Цео текст мисије Српског меморијалa: За сећање на страдале преке, или насушна српска потреба.
Српски меморијал
Миливоје Иванишевић: Трећи мировни уговор у истом веку – или: Дејтон 1995.
„Дејтонски мировни споразум двадесет година послије“, Академија наука и умјетности Републике Српске, зборник радова, књига XI , Одјељење друштвених наука, књига 35, Бања Лука, 2016.
Јово Бајић: Библиографија о геноциду над српским народом, 2017.
Библиографија садржи преко 2000 наслова и подељена је на три основне тематске целине:
- Први светски рат,
- Други светски рат,
- Оружани сукоби и Нато агресија 1991–1995. годинe.
Логори за Србе у Аустроугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Људски губици српског народа у 2. светском рату
Преко мртвих предака знамо ко смо, шта смо и одакле смо. Они одређују нашу свест о припадности национу и вери и уче нас слободи, чојству, јунаштву. Бранећи те вредности и Срби су гинули или су их други због тога убијали – каже Штрбац.
Логори за Србе у Бугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Обележје жртвама усташа на Сајмишту?
Да би овај монументални споменик никао, требало би што пре одредити његов садржај, прикупити документацију, направити пројекат и одредити начин прикупљања средстава – рекао је Матановић.
Зашто „Српски меморијал“?
Миливоје ИВАНИШЕВИЋ: Реч о Сарајеву
(Миливоје Иванишевић, Драгана Грчић-Гавриловић: „Геноцид над Србима - Сарајево 1992-1995. Сведочења преживелих логораша“)
Геноцид над Србима у Сарајеву и грађански рат у Босни и Херцеговини започео је 1. марта 1992. у недељу када су у центру Сарајева муслимански екстремисти с улице отворено пуцали на српску цркву и сватове. Том приликом су убили старог свата Николу Гардовића, само зато што је србин и хришћанин. То је био знак за општи напад на Србе, а Сарајево је претворено у највећи концентрациони логор после Другог светског рата у коме су муслимани убили 7019 Срба, што је знатно више него што их је за време Другог светског рата убио познати крволок, Хрват Анте Павелић. У току истог ме[...]
Академик Василије Ђ. Крестић: О геноцидности хрватске политике
У науци је добро познато да је свуда у свету, где је долазило до масовне деструкције имена неке нације, то био знак за физички напад на ту нацију, да је то било јавно жигосање и упирање прстом на оне који су сметали и које је, нимало бираним средствима, требало одстранити из средине у којој су били непожељни. Деструкција српског имена у Хрватској увек је била праћена непрестаним јавним истицањем да су Срби издајници, да су реметилачки чинилац хрватског друштва и хрватске политике, да су „народна неприлика“, „да Хрвати нису српска браћа, јер су Срби браћа са псима“, да су хајдучки и разбојнички народ, да су византијски препредени и лукави и да је „Српство опасно по својим мислима и по свом ра[...]
Саво Штрбац: Логор Јасеновац пред Међународним судом правде
1. ДА ЛИ СУ ЗЛОЧИНИ ИЗ ДРУГОГ СВЈЕТСКОГ РАТА МОГЛИ ПРЕД МСП – ВРЕМЕНСКА НАДЛЕЖНОСТ
Хрватска је још у јулу 1999. године тражила од Међународног суда правде (МСП) , највишег свјетског суда, да Србију прогласи кривом за геноцид који су, по њој, од 1991. до 1995. године починиле војне, полицијске и паравојне снаге под директном контролом СРЈ односно Србије. На то је Србија 2010. године узвратила противтужбом, тврдећи да је Хрватска у операцији „Олуја“ починила геноцид над Србима.
есто се, и у јавности и у струци, и прије и послије подношења поменутих узајамних тужби Хрватске и Србије, постављало питање зашто Срби, Јевреји и Роми никада нису тужили Хрватску за геноцид који је над њима извршен о[...]
СРНА, 16. 1. 2026, Скелани – Посљедњи трзаји муслиманских злочиначких подухвата у сребреничком крају
Скелани су представљали посљедње трзаје злочиначких подухвата муслимана у сребреничком крају, покренуте у намјери да се простор трајно етнички очисти од Срба и створи исламска република на Балкану, изјавио је Срни директор Центра за истраживање ратних злочина над Србима у 20. вијеку Миливоје Иванишевић и нагласио да то потврђују документи… Српски мемријал, 14. 1. 2026, Василије Ђ. Крестић: О Меморијалном центру српским жртвама геноцида
Ми још нисмо добили ни дан страдања и сећања нашег народа у геноциду, иако је о томе у Народној скупштини обављено пет гласања У „Политици“ објављеној уочи Нове године могли смо прочитати текст из којег смо сазнали да је патријарх Порфирије посетио Меморијални центар жртвама холокауста, који се налази на… Политика, 3. 1. 2026, Потресна сећања професора Чикарића прилог за историју страдања Срба [In memoriam]
Хрватска Дубица, Козарска Дубица – Смрћу проф. др Слободана Чикарића, чувеног српског онколога, (19. децембра 2025. године) у његовом родном крају, у Хрватској и Козарској Дубици, у два града, и две државе које дели река Уна, оживљене су његове приче о усташким зверствима и масовном страдању Срба у Другом светском… Политика, 25. 12. 2025, Саво Штрбац: Зашто сам гледао и како сам видео серију „Тврђава”
Неподељено је мишљење да је серија „Тврђава” у целом региону изазвала велико интересовање и постала прави телевизијски хит. И ја сам је у целости одгледао. Гледао сам је и као директни учесник ратних догађаја које третира серија и као активиста, који преко Документационо-информативног центра „Веритас” још прикупља податке и информације… Искра, 11. 12. 2025, Владимир Умељић: Козаци и Крајишници, сведоци српско-руске блискости
Када би питали једног „нормалног“ Србина и Руса, шта је то што спаја два народа, сигурно би били наведени идентично православљање Господа, позитивна заједничка историјска искуства, култура, припадност Словенима и слични језик, уз то политика и економски фактори, схватање етике и морала, по могућству менталитет, итд. Нема никакве сумње да… Вечерње новости, 6. 3. 2017, Новица Пешић: Топлички устанак: Позив на тотално истребљење Срба [из Архиве, In memoriam]
Сви натписи на јавним местима, књиге и други писани материјали били су на бугарском језику. Све српске школе су затворене, а наставно особље отпуштено, убијено или депортовано Препрека остваривању великобугарских циљева била је снажно национално осећање српског народа, дефинитивно довршено још у 19. веку. Да би га сломио бугарски окупатор… Српски меморијал, 16. 11. 2024, Милан Кољанин: Злочини Бугарске у Србији 1915-1918 – Прилог истраживању бугарске окупације у Првом светском рату
АПСТРАКТ: На основу архивских истраживања и објављених историјских извора уз консултовање историографске литературе, представљене су основе бугарске окупационе управе у Србији и њен стратешки циљ бугаризовања освојеног подручја. Уништење значајног дела српског народа и насилна промена етничке структуре становништва на заузетој српској територији спровођени су током целе окупације. О томе… Српски меморијал, 12. 12. 2023, Др Видоје Голубовић: Занемарени гробови српских јунака на Рaстовцу и Рожајама [Фото, Мапа]
Брдо Рaстовац крај манастира Ђурђеви ступови. У документу се наводи као војничко гробље. Документ носи бр. 505 од 21. јуна 1921. године. У потпису је Среско начелство Исток. Вероватно се ради о новембру и децембру 1915. године када се српска војска повлачила преко Албаније. У акту број 520 од 18.02.1921.…
Вечерње новости, 1. 2. 2026, Да ли турски војни музеј крије ’српски мач‘ Обилића: Барон де Тот оставио сведочанство да је оружје којим је убијен султан Мурат лично видео
БАРОН Франсоа де Тот, француски официр, дипломата и шпијун, војни саветник султана Мустафе Трећег и Абдула Хамида Првог видео је око 1769. мач Милоша Обилића и сведочанство о томе оставио у својим мемоарима, наводи се у многим радовима турских научника. То судбинско оружје које је зауставило „гази рат“, османску верзију… РТС, 14. 9. 2016, Траг: Трагом гробова светлих [из Архиве] Видео
Аутор: Новица Савић Уредник: Љубисав Алексић Трагом спомен обележја српским војницима страдалим у Првом светском рату кренула је екипа емисије „Траг“. Новица Савић је са екипом обишао војничка гробља и појдиначна спомен-обележја у Француској, Холандији, на Крфу у афричким земљама где су сахрањени српски војници. Полазак из порте цркве Светог Ђорђа… Српски меморијал, 10. 2. 2026, Претећи графити ОВК и Хамаса на амбуланти и вртићу у с. Добротин код Лиљана [Фото]
У сред дана на зидовима вртића и српске амбуланте у селу Добротин код Липљана непознати Албанац исписивао је графите претеће садржине, викао и вређао на албанском и енглеском језику а затим се одвезао док су га васпитачице молиле да се удаљи, саопштила је Канцеларија за Косово и Метохију. На фотографијама… Политика, 31. 1. 2026, Приче из Великог рата: Издржи, сине, Србија гледа у тебе.
У тексту који више личи на последњу молитву него на историјски запис, историчар и кустос Музеја Јадра у Лозници Зоран Тошић оживљава пакао Мачковог камена из септембра 1914. године, дајући глас потпоручнику Драгутину Дмитровићу, једној чети и једној Србији која је у најтежим тренуцима Великог рата гледала у леђа својих… Искра, 2. 2. 2026, Владимир Умељић: Глупост и зло
Сећам се да сам формулацију: „Људска глупост је једина пандемија, за коју се вероватно никада неће пронаћи вакцина.“ први пут изговорио као врло млад, док сам стајао на једној београдској улици пред једним много јачим жестоким момком и чекао на његове шамаре. Он се толико збунио, да се окренуо и… СРНА, 8. 2. 2026, Не заборавити жртве усташког злочина у Поткозарју, Пискавици и Верићима [Мапа]
У бањалучком селу Поткозарје данас су обиљежене 84 године од страдања српских цивила у усташком покољу у овом и селима Пискавица и Верићи, гдје је на свиреп начин убијено њих 624, од којих 208 дјеце до 15 година. Тим поводом код спомен-обиљежја у Поткозарју служени су литургија и парастос, те… Не заборављамо – Памтимо
СРНА, e-Veritas, 18. 12. 2025, Навршиле се 34 године од масакра над Србима у Шаговини Машићкој
Навршавају се 34 године од када су хрватске снаге напале српско село Шаговина Машићка код Нове Градишке и убиле најмање 55 људи.
Убијени су цивили и заробљеници, али у Хрватској ову акцију данас сматрају "једном од првих херојских битака", саопштено је из Документационо-информационог центра "Веритас".
Масакр у Шаговини Машићкој један је у низу злочина над Србима у данашњој Хрватској за који нико није одговарао ни пред домаћим ни пред међународним судовима, иако су позната имена особа које су испланирале и извеле ову акцију, као и непосредни починиоци.
Из "Веритаса" су подсјетили да је у ноћ[...]
Пљачка српске имовине и дискриминација
Усташе су намјеравале и да из капеле Видовданских хероја на православном гробљу у сарајевском насељу Кошево изваде ковчеге чланова Принципове Младе Босне... Православни су морали да носе плаву траку са словом "П" исписаним латиницом
ИСТОЧНО САРАЈЕВО, 24. АПРИЛА /СРНА/ - Сви затвореници у логору морали су да раде врло тешке и напорне физичке послове, а неки су радили нову улицу кроз Цапраг која је, још недовршена, названа "поповска улица".
Други су копали јаме за бетонске диреке, довлачили их, посађивали и ограђивали жицом, трећи су крчили трње и коров на једном великом војном вјежбалишту[...]
ИН4С, Митрополија црногорско приморска, 5. 2. 2022, Титова депеша: Савезничко бомбардовање Никшића и Подгорице
На данашњи дан, 5. фебруара 1944. године Јосип Броз је упутио депешу повјереницима у Србији, обавјештавајући их да им у специјалну мисију шаље британског мајора Џонија Ханикера, члана британске војне мисије при Врховном штабу НОВЈ, који ће Савезничкој мисији при Врховном штабу достављати “све ваше жеље у погледу помоћи савезничког ваздухопловства”.
У депеши је наглашено: “Врховни штаб ће ипак одлучити да ли ће предложени циљ да се бомбардује”. Откривање садржине те поруке омогућило је историчарима да разријеше мистерију о разлозима бјесомучне англоамеричке ваздушне кампање по градовима у Ср[...]
Одбрана МОД, 11.2.2015, Представљена књига „Злочини над Србима у Великом рату“
У Дому Војске Србије представљена је књига Арчибалда Рајса коју је, за издавача „Свет књиге“, приредио професор др Милоје Пршић, војни историчар и пуковник у пензији.
О књизи, у којој су објављене десетине докумената Арчибалда Рајса, великог пријатеља српског народа, познатог и признатог криминолога из швајцарске Лозане, којима се неупитно доказују аустријска, мађарска и бугарства зверства почињена над Србима почетком Првог светског рата и током окупације Србије, говорили су: рецензент др Јован Пејин, уредник Стево Ћосовић, др Ђорђе Лопичић, амбасадор у пензији и приређивач.
Књига садржи 58[...]
![Стање ствари, 1. 3. 2023, Јован Мирић: Извори ужаса [из Архиве]](https://www.srpski-memorijal.rs/wp-content/plugins/special-recent-posts/cache/srpthumb-p20830-350x200-no.jpg)
Стање ствари, 1. 3. 2023, Јован Мирић: Извори ужаса [из Архиве]
Многи преживели казивали су једно: нисмо веровали да ће нас побити. Притом то неверовање везују или за комшије или за државу. Никад није било да држава кажњава невини народ
Од свих покоља Срба у црквама најпознатији је покољ у Глинској цркви Пресвете Богородице који се десио 29. јула 1941. године. Поклано је неколико стотина одраслих мушкараца. О томе покољу сведочио је једини преживели Љубан Једнак, са једне стране, и Хилмија Берберовић, један од кољача, са друге.
По завршеном покољу, када су окрвављени делатници кренули да гледају има ли ко жив и да износе мртве, устао је насред цркве [...]
