За сећање на страдале претке, или насушна српска потреба
Непосредан повод иницијативe за оснивање Друштва за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је чињеница да је у прошлом, двадесетом, веку српски народ имао неколико наметнутих веома тешких ослободилачих и одбрамдбених оружаних сукоба и у тим сукобима претрпео је огромне људске губитке.
Милиони наших сународника су током тог раздобља избрисани из спискова живих, али до данас нису унети у спискове мртвих. Ово је покушај да коначно, колико је то сада могуће, сачинимо те спискове и са њима изађемо пред домаћу и страну јавност. Сигурно је да тим пре свега хуманим послом много каснимо, али још више ћемо каснити ако опет нађемо разлог да све то одгодимо за неко повољније време. Ми данас живи Срби, и наша генерација, желимо да одужимо велики дуг према многим генерацијама својих недужних покојника. То је наша наслеђена људска обавеза која је из разних околности стално одлагана.
Друштво за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је у првом реду израз воље грађана да сами личним ангажовањем, властитим радом и средствима подигну у Београду на репрезентативној локацији Меморијални центар посвећен својим страдалим прецима. Свакако, тиме се у овом подухвату не искључује ангажовање и непосредно учешће државе... Цео текст мисије Српског меморијалa: За сећање на страдале преке, или насушна српска потреба.
Српски меморијал
Миливоје Иванишевић: Трећи мировни уговор у истом веку – или: Дејтон 1995.
„Дејтонски мировни споразум двадесет година послије“, Академија наука и умјетности Републике Српске, зборник радова, књига XI , Одјељење друштвених наука, књига 35, Бања Лука, 2016.
Јово Бајић: Библиографија о геноциду над српским народом, 2017.
Библиографија садржи преко 2000 наслова и подељена је на три основне тематске целине:
- Први светски рат,
- Други светски рат,
- Оружани сукоби и Нато агресија 1991–1995. годинe.
Логори за Србе у Аустроугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Људски губици српског народа у 2. светском рату
Преко мртвих предака знамо ко смо, шта смо и одакле смо. Они одређују нашу свест о припадности национу и вери и уче нас слободи, чојству, јунаштву. Бранећи те вредности и Срби су гинули или су их други због тога убијали – каже Штрбац.
Логори за Србе у Бугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Обележје жртвама усташа на Сајмишту?
Да би овај монументални споменик никао, требало би што пре одредити његов садржај, прикупити документацију, направити пројекат и одредити начин прикупљања средстава – рекао је Матановић.
Зашто „Српски меморијал“?
Миливоје ИВАНИШЕВИЋ: Реч о Сарајеву
(Миливоје Иванишевић, Драгана Грчић-Гавриловић: „Геноцид над Србима - Сарајево 1992-1995. Сведочења преживелих логораша“)
Геноцид над Србима у Сарајеву и грађански рат у Босни и Херцеговини започео је 1. марта 1992. у недељу када су у центру Сарајева муслимански екстремисти с улице отворено пуцали на српску цркву и сватове. Том приликом су убили старог свата Николу Гардовића, само зато што је србин и хришћанин. То је био знак за општи напад на Србе, а Сарајево је претворено у највећи концентрациони логор после Другог светског рата у коме су муслимани убили 7019 Срба, што је знатно више него што их је за време Другог светског рата убио познати крволок, Хрват Анте Павелић. У току истог ме[...]
Академик Василије Ђ. Крестић: О геноцидности хрватске политике
У науци је добро познато да је свуда у свету, где је долазило до масовне деструкције имена неке нације, то био знак за физички напад на ту нацију, да је то било јавно жигосање и упирање прстом на оне који су сметали и које је, нимало бираним средствима, требало одстранити из средине у којој су били непожељни. Деструкција српског имена у Хрватској увек је била праћена непрестаним јавним истицањем да су Срби издајници, да су реметилачки чинилац хрватског друштва и хрватске политике, да су „народна неприлика“, „да Хрвати нису српска браћа, јер су Срби браћа са псима“, да су хајдучки и разбојнички народ, да су византијски препредени и лукави и да је „Српство опасно по својим мислима и по свом ра[...]
Саво Штрбац: Логор Јасеновац пред Међународним судом правде
1. ДА ЛИ СУ ЗЛОЧИНИ ИЗ ДРУГОГ СВЈЕТСКОГ РАТА МОГЛИ ПРЕД МСП – ВРЕМЕНСКА НАДЛЕЖНОСТ
Хрватска је још у јулу 1999. године тражила од Међународног суда правде (МСП) , највишег свјетског суда, да Србију прогласи кривом за геноцид који су, по њој, од 1991. до 1995. године починиле војне, полицијске и паравојне снаге под директном контролом СРЈ односно Србије. На то је Србија 2010. године узвратила противтужбом, тврдећи да је Хрватска у операцији „Олуја“ починила геноцид над Србима.
есто се, и у јавности и у струци, и прије и послије подношења поменутих узајамних тужби Хрватске и Србије, постављало питање зашто Срби, Јевреји и Роми никада нису тужили Хрватску за геноцид који је над њима извршен о[...]
Српски меморијал, 26. 3. 2026, Миливоје Иванишевић: НАТО бомбардовање Републике Српске као узрок настанка избегличке популације
Тешко да је неко могао претпоставити да ће се на српски народ приликом распада Југославије сручити толико невоља и страдања. Скоро подједнако као и за време два претходна светска рата. Чак се јавило и више непријатељски расположених држава него раније у ослободилачким ратовима и устанцима богатој прошлости. Током двадесетог века, па… Политика, 24. 2. 2026, Саво Штрбац: Степинац у сенци Павелића
Изјава Ђорђа Лингве, донедавног апостолског нунција у Републици Хрватској, од 11. фебруара ове године у Загребачкој катедрали поводом завршетка његове службе у Хрватској, о канонизацији Алојзија Степинца: „Ипак, све сам више уверен да би то признање од стране Цркве требало доћи тек на крају пута истинскога помирења, без којега би… Искра, 19. 2. 2026, Владимир Умељић: Насилно покатоличавање у време Србоцида хрватске државе 1941-1945.
Геноцид над Србима у хрватској држави 1941-1945. се одвијао путем масовних убистава, протеривања и насилног покатоличавања. Несувисле тврдње да врховни представник Ватикана на лицу места, „блажени“ надбискуп Алојзије Степинац, то није знао су бесмислене. Бројни историјски извори (као и здрав разум) говоре против тога, као само један пример – у… Српски мемријал, 14. 1. 2026, Василије Ђ. Крестић: О Меморијалном центру српским жртвама геноцида
Ми још нисмо добили ни дан страдања и сећања нашег народа у геноциду, иако је о томе у Народној скупштини обављено пет гласања У „Политици“ објављеној уочи Нове године могли смо прочитати текст из којег смо сазнали да је патријарх Порфирије посетио Меморијални центар жртвама холокауста, који се налази на… Политика, 3. 1. 2026, Потресна сећања професора Чикарића прилог за историју страдања Срба [In memoriam]
Хрватска Дубица, Козарска Дубица – Смрћу проф. др Слободана Чикарића, чувеног српског онколога, (19. децембра 2025. године) у његовом родном крају, у Хрватској и Козарској Дубици, у два града, и две државе које дели река Уна, оживљене су његове приче о усташким зверствима и масовном страдању Срба у Другом светском… Српски меморијал, 16. 11. 2024, Милан Кољанин: Злочини Бугарске у Србији 1915-1918 – Прилог истраживању бугарске окупације у Првом светском рату
АПСТРАКТ: На основу архивских истраживања и објављених историјских извора уз консултовање историографске литературе, представљене су основе бугарске окупационе управе у Србији и њен стратешки циљ бугаризовања освојеног подручја. Уништење значајног дела српског народа и насилна промена етничке структуре становништва на заузетој српској територији спровођени су током целе окупације. О томе… Српски меморијал, 12. 12. 2023, Др Видоје Голубовић: Занемарени гробови српских јунака на Рaстовцу и Рожајама [Фото, Мапа]
Брдо Рaстовац крај манастира Ђурђеви ступови. У документу се наводи као војничко гробље. Документ носи бр. 505 од 21. јуна 1921. године. У потпису је Среско начелство Исток. Вероватно се ради о новембру и децембру 1915. године када се српска војска повлачила преко Албаније. У акту број 520 од 18.02.1921.…
СРНА, 10.8.2021, Ексхумирана тијела Срба које су масакрирали Зенге и Ханџар дивизија
БИЈЕЉИНА, 10. АВГУСТА /СРНА/ – Из масовне гробнице Срба у Сијековцу, код Брода, на данашњи дан 2004. године, извршена је ексхумација посмртних остатака 59 убијених мјештана, међу којим је било осамнаесторо дјеце, које су убили припадници хрватско-муслиманских снага у марту 1992. године. Злочин у тадашњем Босанском Броду, по својој монструозности,…
Глас Српске, 22. 3. 2026, Злочини над Србима у Сарајеву морају се до краја истражити
Чувени хирург из Источног Сарајева Славко Ждрале на округлом столу Затирање и егзодус сарајевских Срба крајем 20. вијека подсјетио је да је са убиством српског свата Николе Гардовића 1. марта 1 992. године на Башчаршији почео рат у Сарајеву и БиХ. Здравствени систем је био на удару и суочили смо се… Печат, 27. 3. 2026, Србоцид – Знак за брзо препознавање – Интервју са Др Владимиром Умељићем [Ажурирано]
Поводом објављивања књиге „Србоцид хрватске државе 1941-1945 – Крвави чвор српско-хрватских односа“ (Прометеј, Нови Сад) Србоцид је врло битан појам за брзо препознавање геноцида хрватске државе 1941-1945. над Србима, аналогно називима Холокауст у односу на геноцид над Јеврејима и Самударипен за геноцид над Ромима. Тај појам сам увео у… РТ Балкан, СРНА, 29. 3. 2026, Одата почаст Србима и Јеврејима у Модричи
Са Старог моста у реку Босну, у знак сећања на страдање Срба и Јевреја у марту 1942. године, на Велики четвртак, спуштен је венац У Модричи је данас одата пошта и спуштен венац са Старог моста у реку Босну, у знак сећања на страдање Срба и Јевреја у марту 1942.… Политика, 15. 3. 2026, Живојин Ракочевић: Псовање српске мајке по европским прописима
Међународна заједница две и по деценије покушава да Србе, Роме и Горанце доведе у позицију Стокхолмског синдрома „Ударио ми два шамара, али нисам приметио да имам неке последице од тога”, каже Бојан Здравковић из Паралова. Пре два дана тукао га је млади полицајац Албанац на интегрисаном административном прелазу Бела Земља,… Политика, 29. 7. 2019, Вукчевић: У Албанији најмање 11 гробница са отетим Србима [из Архиве]
Немачка и њихова БНД преузели осд Србије потенцијалног сведока трговине органима који је касније пронађен обешен у парку Некадашњи тужилац за ратне злочине Владимир Вукчевић каже да су истрага, а посебно процесно валидни докази, указивали да ланац ратних злочина и трговине органима на Косову и Метохији има везе с Албанијом,… Catena mundi, 7. 2. 2022, Срђан Цветковић: Словенија и „Косово“ као савезници 1989. [из Архиве]
Данас се већ заборавља да су Словенија и Косово (као аутономна покрајина) били савезници још 1989. Из нове књиге Срђана Цветковића Словенија и Косово, као аутономна покрајина Србије, имали су блиску политичку сарадњу већ 1989. Тада је словеначко руководство недвосмислено подржало штрајк рудара у Старом Тргу и албанске иредентистичке… Не заборављамо – Памтимо
Вечерње новости, 26. 1. 2016, Страдање 20 свештеника пада у заборав
В. ЋИРИЋ | 22. јануар 2016 | Вечерње новости
Јанкина падина код Беле Паланке место страшног злочина који су починили Бугари 1915. Тела свештеномученика поливена су гасом и спаљена
БЕЛА ПАЛАНКА - Јанкина падина, место лепог назива и језивих успомена на Први светски рат, на свега неколико километара старим путем од Беле Паланке ка Пироту, готово је пало у заборав. Да није понеке годишњице и људи, попут Душана Ж. Јовановића, паланачког хроничара, можда се страдања 20 свештеника из овог дела Србије, пре сто година, нико више не би ни сећао. Јовановић је страдалом свештенству посветио књигу[...]
СРНА, 28.5.2018, Деценијама прикривана истина о спомен-костурници
СРЕБРЕНИЦА, 28. МАЈА /СРНА/ - Деценијама је у комунистичком режиму прикривана истина да се у спомен-костурници у Сребреници налазе кости српских цивила које су монструозно убиле јединице Независне Државе Хрватске /НДХ/ и говорено је да су ту сахрањене жртве фашистичког терора, каже Милош Николић, чијег су дједа Јову убиле усташе у Сребреници 1943. године.
Он подсјећа да се усташки злочин у Сребреници догодио 14. јуна 1943. године, други дан Тројчиндана, а у оближњем селу Залазје 15. јуна или трећи дан Тројчиндана.
Николић подсјећа да Тројчиндан није увијек на исти датум, али да се у Среб[...]
Б92, 19. 8. 2010, Крагујевац: У гробници 647 особа
Крагујевац -- Из "Заставине" Капислане, на парцелу број 9 Варошког гробља у Крагујевцу, 1980. пренети су посмртни остаци 647 особа стрељаних после Другог светског рата.
Њих су као такозване "народне непријатеље" стрељале послератне власти, тврди потпредседник СУБНОР-а у Крагујевцу и публициста Жељко Зиројевић.
Ова прича изазива бурне реакције у Шумадији.
Четворица радника предузећа “Градска гробља” у Крагујевцу, пренели су 64 пластична џака са посмртним остацима Крагујевчана стрељаних у “Заставиној” капислани на парцелу број 9 Варошког гробља.
Уз надзор Службе државне безбедности ц[...]
РТРС, 3. 5. 2024, Прошле су 32 године од злочина у Добровољачкој улици у Сарајеву - и даље без судског епилога
Да ли се рат у БиХ могао избјећи, ко га је и за чије интересе повео, питање је старо већ 32 године, а које се изнова актуелизује сваког прољећа, на годишњице немилих догађаја.
Злочин над најмање 28 младих војника, припадника ЈНА 2. и 3. маја у Сарајеву и након више од три деценије предмет је сарајевског подметања неистина кроз тезу о наводном нападу ЈНА на Предсједништво. Најновија лаж је конструкција да је Алија Изетбеговић требао бити размијењен за командата Друге армије Милутина Кукањца и да о изласку ЈНА из команде под Бистриком није било договора. Да истина јесте наше најјаче оружје, п[...]
ИН4С, 14. 3. 2024, Глас Црногорца 1913: Из проливене крви храбрих синова Црне Горе и Србије никнуће слобода земље српске
Глас Црногорца 1913. године објавио је текст у ком се истиче незадовољство српског народа европском политиком и инсистирању великих сила на, како је објављено у истом броју, стварању албанске државе на штету Срба.
У тексту је наглашено да је Црна Гора српска земља, а да српска крв у ослобађању Скадра није проливена узалуд.
Глас Црногорца 1913. године објавио је текст у ком се истиче незадовољство српског народа европском политиком и инсистирању великих сила на, како је објављено у истом броју, стварању албанске државе на штету Срба. У тексту је наглашено да је Црна Гора српска земља, а д[...]
