Јован Пејин: Узалудност лажног култа Алојзија Степинца

Опат Ђузепе Марконе, папски изасланик у Аграму са прерогативима папског нунција, у средини; лево Андрија Артуковић, министар унутрашњих послова, затим правде и религије НДХ, осуђени ратни злочинац; десно хрватски надбискуп А.Степинац, осуђени ратни злочинац (Друга бискупска конференција,Аграм, НДХ, 17. октобар 1941) Фото: Архива

На челу Друге бискупске конференције, октобра 1941, био је загребачки надбискуп, а на том скупу су донете директиве и уредбе о преласку православних Срба или, како је проусташка елита говорила, „гркоисточњака”, у католичку веру Укидањем пресуде Врховног суда НР Хрватске из 1946. године због наводних правних недостатака оптужнице и пресуде,…

Цео текст

РТС, 4.8.2016, „Олуја“ је наставак геонцида из 1941 – др Животије Ђорђевић

Професор др Животије Ђорђевић РТС

Акција под кодним називом „Олуја“, 4. августа 1995, када су хрватске оружане снаге продрле на територију Републике Српске Крајине, и том приликом убиле више хиљада а протерале преко 200 хиљада Срба, представља наставак политике према српском народу у Хрватској који је спроводила Павелићева Независна Држава Хрватске 1941. године, став је…

Цео текст

DIC Veritas, 3.8.2016, Navršila se 21. godišnjica stradanja Srba u agresiji hrvatske vojske na RSK u avgustu 1995. godine („Operacija Oluja“)

Služenje parastosa žrtvama „Oluje“ u crkvi Svetog Marka u Beogradu Foto Tanjug, Politika

Četvrtog avgusta 1995. godine oružane snage Republike Hrvatske, uz odobrenje i podršku NATO, u sadejstvu sa snagama Hrvatskog vijeća odbrane (HVO) i Armije BiH (ABiH), izvršile su agresiju na sjevernu Dalmaciju, Liku, Kordun i Baniju, odnosno na Srpsku autonomnu oblast Krajina, u sastavu tadašnje Republike Srpska Krajina (RSK). Agresija je…

Цео текст

Политика, 3.8.2016, Василије Ђ. Крестић: Шта хоће Вељко Ђурић?

Академик Василије Крестић Фото: Вечерње новости

Текстом Чему замајавање јавности с пописом српских жртава, који је објављен у Политици 28. јула, Ђурић жели да осујети рад на попису пострадалих Срба у двадесетом веку. Он признаје да је такав попис неопходно обавити, па да је и сам покушавао да оргaнизује рад на том послу, али да његов…

Цео текст

Јовица Плавишић: Радни логор, рудник, Коњшчина

Од: Jovica Plavšić <jovicaplavsic@> Датум: 01. август 2016. 19.52 Наслов: Српске жртве Коме: srpski.memorijal@gmail.com Мој прадеда, по мајци, КЕЏИЋ М. ЖИВАН (Добановци, 16.4.1853. године – Коњшћина, Хрватска, 11.7.1915. године) интерниран је 1914. у радни логор (рудник) Коњшћина крај Марије Бистрице у Хрватској. Тамо је и умро од последица тешког рада…

Цео текст