Беоинфо, 26.2.2016, Реконструкција Централне куле на Старом сајмишту почеће 2017. године

Усташки НДХ логор Сајмиште, кула (стање: 2015) Фото: Политика / Д.Јевремовић

До краја године треба да буде завршен пројекат реконструкције Централне куле на Старом сајмишту, што би значило да би у 2017. години могло да се почне са радовима, рекао је градски менаџер Горан Весић.

– Посао на расељавању Централне куле је завршен. Током ове недеље су и последња два уметника добила друге просторе и на тај начин град је преузео Централну кулу, која је иначе његово власништво, и она је спремна за реконструкцију у нови цетрални објекат будућег комплекса. Поред тога град је пописао све оне који се налазе у два павиљона, тзв. Чехословачком и Италијанском, оба припадају граду, и почињемо са процедуром исељавања људи из тих објеката и проналажења неких других локација за њих – рекао је Весић на седници Комисије за утврђивање концепције програмских садржаја и давање предлога модела управљања меморијалним комплексом на Старом сајмишту.

Према његовим речима, у сарадњи са Општином Нови Београд почела је процедура расељавања из такозваног Турског павиљона, где се налази ресторан, и за ово место неадекватни објекти, и ова општина је покренула процедуру за њихово исељавање.

– Град Београд је за ове две године урадио нешто што није деценијама уназад и учинили смо огроман корак на припреми локације за изградњу будућег меморијалног центра. Завод за заштиту споменика културе Београда у наредном периоду треба да припреми услове који ће бити саставни део тендера за реконструкцију Централне куле Агенције за инвестиције и становање. Након тога очекује се да до краја године буде завршен и пројекат реконструкције, што би значило да би у 2017. години могло да се почне са реконструкцијом – рекао је Весић.

Он је додао да су све градске службе у потпуности усмерене ка реализацији овог пројекта. Епископ славонски и председник комисије Јован Ћулибрк истакао је да су у досадашњем раду комисије учествовали представници дипломатског кора, амбасадор Израела, представник Музеја холокауста у Вашингтону, а да су овог пута консултације одржане и са представницима Амбасаде Руске Федерације.

– На данашњој седници комисије гости из Амбасаде Руске Федерације приказали су нам један од најважнијих светских меморијала Другог светског рата, Поклону гору у Москви. Она је значајна и због саме улоге коју је Русија имала у Другом светском рату, али и због улоге тог рата у националном бићу Руса, који тај рат називају Великим отаџбинским ратом. Они су нам представили комплексну структуру овог меморијала, и посебно нагласили важност религиозних установа, па тако имају џамију и синагогу за борце Црвене армије који су били муслимани и Јевреји, па чак и црквицу за борце који су дошли из других земаља да се боре против нацизма. То је од драгоцене важности за наш меморијал, који ће исто тако бити мозаичког типа јер постоји и читав мозаик жртава. Истовремено, не смемо заборавити да смо ми победници у Другом светском рату и да и та победничка димензија мора бити истакнута у карактеру меморијала – рекао је владика Јован Ћулибрк.

Главни градски урбаниста Милутин Фолић казао је да је поред консултација са представницима Амабасаде Руске Федерације, саслушан и извештај представника Завода за заштиту споменика културе Београда о припреми за распис тендера за реконструкцију Централне куле Старог сајмишта.

– Град Београд је пројективно радио на расељавању из куле и она је сада имовински сасвим растерећена, чиме се стварају услови Агенцији за инвестиције да може да настави са планом за реконструкцију Централне куле. То ће означити почетак процеса реконструкције целог Старог сајмишта и у кули ће бити смештена управа будућег меморијала, што ће бити нуклеус за даље уређење тог простора. Имамо плански и правни основ за експропријацију, радимо на исељавању, а након Централне куле наставићемо ка Италијанском, Чешком, Турском и Спасићевом павиљону који нису порушени током рата и који ће у наредном периоду бити предмет експропријације и расељавања људи на друге локације како би Град Београд дошао у посед тог простора и обезбедио да Старо сајмиште постане меморијални комплекс и добије статус који заслужује – рекао је Милутин Фолић.

Старо сајмиште је 1987. године проглашено за културно добро под називом „Старо сајмиште – логор Гестапоа“, а детаљним урбанистичким планом из 1992. године створен је основ да се тај простор прогласи за јавни и почне са расељавањем. Цео простор има 20,2 хектара и обухвата простор између Улице Владимира Поповића, реке Саве, Бранковог и Савског моста.

Седници су присуствовали чланови комисије Братислав Петковић, Владан Вукосављевић, Славица Савичић, Рубен Фукс, Милена Драгичевић Шешић, Миодраг Вујошевић, др Мира Радојевић, др Јован Бабић, др Милан Кољанин, Драгољуб Ацковић, Харис Дајч и Боро Ерцеговац, а као гост Ирина Гнеткова, представница Амбасаде Руске Федерације са сарадником. Поред чланова комисије у раду седнице учествовали су и Јасмина Митровић Марић, Ненад Лајбенспергер, Драгана Младеновић Несторовић, Горан Радуловић, Александра Шевић, Александра Михајлов и Владимир Божовић.