e-Veritas, 18. 2. 2025, Позив за учешће на Међународном научном скупу ’30 година по нестанку Републике Српске Крајине‘

Организатори Међународног научног скупа ’30 година по нестанку Републике Српске Крајине‘, јул 2025. Фото: ДИЦ Веритас, илустрација

Поштовани,

Ове, 2025. године навршиће се тридесет година од агресије Републике Хрватске на Републику Српску Крајину и масовног протеривања српског становништва са тог простора. Сматрамо да је тридесет година јасна историјска дистанца, са које се може потпуно слободно и утемељено говорити и писати о Крајини. Управо зато желимо да обележимо три деценије од слома најзападније српске републике, али и да проговоримо о свему ономе што је обележило њено постојање. Исто тако, не желимо да препуштамо хрватској страни – историографији и литератури – да они буду тумачи српске историје на простору Крајине, да оправдавају своја „државна“ права, агресију и релативизују српске жртве.

Борба за најзападнију српску државу завршила се неуспехом. Република Српска Крајина, проглашена на Светог Николу 1991. године, остала је непризната чак и од Републике Србије. После престанка ратних дејстава почетком јануара 1992. године, на простор Крајине стигле су Заштитне снаге Уједињених нација, после чега је дошло до повлачења Југословенскe народне армије и демобилизације локалних оружаних формација. У наредном периоду, Хрватска је са једне стране војно јачала, а са друге користила сваку прилику да војним акцијама нагриза територију Крајине и то све у међувременима мировних разговора и преговора у организацији такозване међународне заједнице. Са друге стране, рат на простору Босне и Херцеговине одвојио је највећи део Крајине од Савезне Републике Југославије, која је била војни гарант њене безбедности. Штавише, тадашњи београдски режим чинио је све да Крајину изнутра ослаби, потенцирајући личне и политичке сукобе међу главним актерима на политичкој сцени крајишке државе. Осим тога, шаљући припаднике Државне безбедности, застарелу опрему и наоружање, али и ротирајући старешине, слабио је војну моћ Крајине. Све то је довело до пораза Републике Српске Крајине почетком августа 1995. године.

Више стотина хиљада Срба отишло је у изгнанство, а поједини који су остали у својим, махом сеоским домовима били су убијани у наредним данима и недељама од стране хрватских снага. Лична и друштвена имовина препуштена је пљачки и уништењу.

Наравно, рат деведесетих година 20. века био је само финале хрватске државне тенденције да прогна српско становништво са територије где је и средином тог века била хрватска држава – била она Бановина Хрватска, Независна Држава Хрватска или Народна/Социјалистичка Република Хрватска. У току Другог светског рата Срби су на тим просторима били изложени покољима, покрштавању и протеривању. У времену мира у социјалистичкој Југославији према њима је, посебно од краја 1960-тих, заузет посебан дискриминаторски однос, видљив у републичким институцијама или другим установама СР Хрватске. Победом Хрватске демократске заједнице на првим вишестраначким изборима 1990. године, антисрпски пројекат је могао да се оствари у пуној мери. То је био увод у реакцију и изнуђени отпор српског становништва и стварање српских аутономних области, из којих се децембра 1991. године родила Република Српска Крајина.

Овим путем вас позивамо да узмете учешће у међународном научном скупу поводом 30 година од нестанка Републике Српске Крајине, а којег организују три респективне институције: Документационо-информативни центар „Веритас“, Музеј жртава геноцида и Институт за савремену историју.

Скуп ћемо одржати у првој недељи јула 2025. године, највероватније 4. јула.

Скуп ће се одржати на једној од локација у Београду (Медија центар „Одбрана“ или Институт за савремену историју). Трајање ће бити, у зависности од броја учесника, један или два дана.

Пријаве до 30. априла 2025. слати на и-мејл: bojands1@gmail.com

Пријава за учешће треба да садржи: наслов излагања, кратки резиме (до 500 речи) и кратку информацију о излагачу. Излагања могу бити на енглеском и свим језицима постјугословенских држава. Програмски одбор научног скупа донеће одлуку о прихватању пријава до 15. маја 2025. године.

Планирано је издавање зборника радова са научног скупа.

У прилогу вам достављамо списак тема за радове који би били представљени на скупу.

Напомињемо, да се неће разматрати период крајишке историје пре 1945, већ ће се скуп тематски фокусирати на положај и живот Срба у СР Хрватској до 1990. године, период деведесетих година – време постојања Републике Српске Крајине, поратни и актуелни положај Срба у Хрватској.

За додатне информације академске природе писати на исти и-мејл академском координатору научног скупа др Бојану Димитријевићу.

Организатори:

Документационо-информативни центар „Веритас“,
Музеј жртава геноцида и
Институт за савремену историју.

Предложене теме за радове на научном скупу:

– Уставноправни, друштвени, економски и политички положај Срба у СР Хрватској, посебно на простору будуће Републике Српске Крајине од 1945. до 1990. године. Положај и улога ЈНА у гарнизонима на истој или суседним територијама.

– Увођење вишестраначког система, активности српских политичких представника, политичко (само)организовање, погоршавање политичких прилика са доласком власти Хрватске демократске заједнице, отпор новој политици, стварање српских аутономија, изгон Срба из градова.

– Војно (само)организовање, ратни догађаји на простору РСК у току 1991. и до примирја јануара 1992. године. Стварање војно-милицијске организације Срба на том простору, први сукоби, ЈНА и њене активности на том простору. Пад дела западно-славонских општина у децембру 1991. године.

– Државноправни статус РСК, повезивање општина и стварање јединствене целине. Однос власти у Београду (републичких, савезних) према РСК. Став Слободана Милошевића, српског руководства и политичког руководства Срба у БиХ.

– Долазак снага УН на простор РСК на основу Венсовог плана и успостава Заштићених зона УН (УНПА) зона. Однос међународне заједнице према српско-хрватском сукобу у Крајини и њеним представницима.

– Трансформација српских снага ТО, Милиције и делова ЈНА у Посебне јединице милиције током 1992. године, борбене активности у операцији „Коридор 92“, стварање Српске војске Крајине, проблем паравојних снага.

– Република Српска Крајина на међународном плану и однос међународног фактора према њеном постојању. Питање статуса РСК кроз резолуције Савета безбедности УН-а, цивилне међународне организације на подручју РСК (Црвени крст, УНХЦР, Доктори без граница, итд).

– Упади хрватских снага на рубове РСК 1992–1993. године, познати по местима где су се догодили (Миљевачки плато, Масленица, Медачки џеп) и њихов утицај на међународни положај РСК, на односе према властима у Загребу и Београду, као и на питање нарушене одбране.

– Реализација и последице различитих споразума: Даруварски, Ердутско-загребачки, Економски, План З-4, Ердутски.

– Државна и политичка организација САО и РС Крајине: владе, министарства, политичке странке, локална самоуправа.

– Живот у РСК 1991–1995. године: економија, привреда, просвета, култура, спорт, медији, свакодневни живот и тешкоће, саобраћајне и друге везе са Србијом и Републиком Српском.

– Ангажовање органа РСК и СВК на простору Аутономне Покрајине/Републике Западне Босне (Фикрета Абдића), операција Паук, ангажовање политичких фактора и Ресора ДБ Србије и РСК у овој акцији, однос са снагама 5. корпуса Армије РБиХ, проблем шверца и нелегалне трговине на подручју ка целој Цазинској крајини.

– Напад хрватских снага на подручје западне Славоније 1–3. маја 1995. године (у Хрватској познат као „Бљесак“): догађаји који су претходили нападу/агресији, ситуација у Западној Славонији, снаге 18. корпуса СВК, борбене операције, повлачење становништва и војске преко Саве, ћутање и немешање СР Југославије и Републике Српске.

– Период мај–јул 1995. године: погоршавање војног положаја РСК хрватском офанзивом на Динари и падом Грахова и Гламоча, дипломатски преговори у Женеви и Београду, војна парада у Слуњу, Туђманове инструкције на Брионима, посета генерала Младића РСК, атмосфера у Крајини пред хрватску агресију, мобилизација, концентрација и припрема снага Хрватске војске за напад.

– Хрватска агресија на Републику Српску Крајину 4–8. августа 1995. године: борбена дејства по данима односно по регионалним целинама – корпусима, детаљи агресије са хрватске стране, напад снага Армије РБиХ, колапс Абдићеве Западне Босне, повлачење и распад снага СВК, предаја корпуса на Кордуну.

– Повлачење српског народа са територије РСК: питање наредбе за евакуацију, правци повлачења, тегобе и жртве у току повлачења ка Републици Српској и Србији, напади хрватских снага на колоне избеглица, прихват у РС и Србији и примери понашања према избеглицама, судбина групације која одлази ауто-путем ка Србији.

– Активности Хрватске војске 4–8. августа 1995. године: борбена дејства по данима односно по регионалним целинама – зборним подручјима и професионалним бригадама, улазак у Книн, однос према преосталом људству УН-а и цивилном становништву, пљачка и злочини над преосталим Србима.

– Узроци пада Републике Српске Крајине: исцрпљеност ратом, проблеми војне попуне јединица СВК, промене мандата снага УН-а, промена односа великих сила према Крајини, изостанак помоћи из Републике Српске и СР Југославије.

– Последице – људски губици, погинули и нестали Срби са подручја РСК односно ширег подручја Хрватске, војни губици, заробљени војници и цивили, избеглице по доласку у Србију, данашњи статистички подаци о несталима и преосталим Србима у Хрватској.

– Такозвана „мирна реинтеграција“ Источне Славоније, Барање и Западног Срема у државни поредак Хрватске 1996–1998: стање на овом простору у току агресије на већи део РСК августа 1995. године, покушаји консолидације преосталих снага СВК на овом простору, понашање и активности администрације и снага УНТАЕС-а у овој области до доласка хрватских власти, повлачење војних ефектива СВК у Србију, проблематика српског становништва – државног откупа имовине на овом простору после реинтеграције у Републику Хрватску.

– Препрекe хрватске државе за повратак Срба у своје домове и имања: дискриминаторни прописи, одузимање станарских права, запоседање имовине Срба, проблеми очувања статуса имовине, напади на повратнике, хапшења повратника по јавним и тајним оптужницама, питање држављанства, питање радног стажа за време трајања рата, инвалиднина.

– Процесуирање ратних злочина: случајеви који су били пред Међународним кривичним судом за бившу Југославију – Хашки трибунал, пред другим иностраним судовима; процеси који су били вођени или се воде у Хрватској против војних и цивилних лица из Крајине, питање накнаде штете за изгубљене животе и имовину.

– Однос историографије и публицистике према Републици Српској Крајини о Републици Српској Крајини: библиографије радова и монографија, трендови на српској и хрватској страни при проучавању ове теме, присутност ове теме у универзитетским – школским радовима, стање и доступност архивске грађе у Хрватској, Републици Српској, Србији и у Хашком трибуналу.

Програмски одбор