Миливоје Бата Иванишевић Фото: Вечерње новости, В. Данилов
Директор београдског Института за истраживање српских страдања у 20. вијеку историчар Миливоје Иванишевић истакао је да је у више наврата уочио да се у исламском свијету БиХ третира као “европски калифат”.
Иванишевић истиче да је Алија Изетбеговић самосталност БиХ, коју је ова бивша југословенска република стекла резолуцијом Савјета безбједности УН, схватио као личну заслугу и без колебања кренуо пут исламизације и стварања калифата.
“Ускоро је своју БХ државу, не питајући грађане хришћанских нација који су чинили већину, учланио у међународну заједницу исламских земаља”, навео је Иванишевић у писаној изјави Срни.
Он је напоменуо да су честе посјете у БиХ некадашњег терористе број један Осаме Бин Ладена, како се касније испоставило, биле познате тајним службама и дипломатији Њемачке и Америке, али да им то није сметало.
Иванишевић наводи да је Алија Изетбеговић проглашен за првог “балканског пророка”, те да је по својим активностима и значају превазишао БиХ границе и проглашен је за првог европског муслимана и “тринаестог имама”, односно “Алаховог изасланика на земљи који води вјернике ислама правим путем”.
Он подсјећа да је 6. априла 1993. године Алија Изетбеговић у Саудијској Арабији постао први носилац велике вјерске награде “Краљ Фејсал”, добијене за успјешно покретање и вођење вјерског рата, џихада, у Европи.
Иванишевић наводи да познати турски дневни лист “Вакит” 20. јуна 1994. године у детаљном набрајању бројних “великих дјела” новопроглашеног “имама” Алије Изетбеговића констатује да “ни на Истоку, ни на Западу није постојао човјек коме је Алах одредио такво знање и историјску улогу”, те да га “називају краљем исламске идеологије Запада”.
Он подсјећа и на ријечи стручњака за ислам Дарка Танасковића да је “…за панисламистичке снаге у исламском свету Босна већ постала нова Палестина или, пре, европски Авганистан”.
Иванишевић оцјењује да третирање БиХ као “еворпског калифата”, ипак, изгледа не одговара суоснивачима ове земље и НАТО савезу.
“Ни они, тајно, не желе муслимане на свом континенту”, оцијенио је Иванишевић.
Иванишевић подсјећа да је, према попису у БиХ из 1910. године, православних или Срба било 826.000, а мухамеданаца 612.000, што значи да је Срба било више за 214.000 становника.
Обим катастрофалних људских губитака српске нације у 20. вијеку откривен је, оцјењује Иванишевић, пописом 1991. године, када је Срба, или некадашњих православаца, било за 535.000 мање него мухамеданаца или муслимана-Бошњака.
Иванишевић наводи да укупни губици српског народа у БиХ током тог периода у 20. вијеку износе 1.430.000 људи.
“То је стравичан данак који који поново не бисмо могли поднети, а чека нас ако и у 21. веку наставимо такозвани суживот са истим народима и у истим условима у којима смо живели у 20. веку”, сматра он.
Осврчући се на историјске чињенице, Иванишевић оцјењује да би данас Европа била сиромашнија за неколико земаља да није Јосип Броз Тито прекомпоновао територијалну подјелу претходне југословенске краљевине.
Тито је, напомиње Иванишевић, укинуо предратне бановине и формирао републике, националне административне јединице које ће, кад се за то укаже потреба, НАТО претворити у државе.
“Пола века смо живели у обмани да су на заседању АВНОЈ-а Југословију створиле неке републике и неки братски народи. Ту државу нису могли створити они који нису постојали. Нити су у рату постојале републике, ни братски народи”, каже Иванишевић.
Истина је супротна, истиче он, те додаје да је Југославија у то вријеме била држава која је поцијепана на републике.
“Кад је за републике Југославија постала сувишна, са њом је постао сувишан и српски народ који је створио ту сада сувишну државу. Тако су поново, као 1914. или 1941. године почели прогони српског народа у свим бившим југословенским републикама, па и у БиХ”, навео је Иванишевић.
